Festival Francuskog filma 2020., 24. izdanje, odr\u017ean je od 23. septembra do 4. oktobra u istom periodu u Bukure\u0161tu i u jo\u0161 10 gradova u zemlji: Klu\u017e-Napoka, Temi\u0161var, Ja\u0161i, Arad, Bra\u0161ov, Braila, Konstanca, Sfantu Gheorghe, Sibiu i Su\u010dava. 94 projekcije prikazane su na velikim ekranima, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. Razgovarali smo sa Joanom Dragomiresku, koordinatorkom bioskopa Elvire Popesco i selektorom festivala, o ovom izdanju koje se odvijalo pod motom Le film francais au feminin\u201c. Izdanje koje se fokusiralo na \u017eensko filmsko stvarala\u0161tvo, od reditelja do glumica i izvanrednih \u017eenskih likova: Razlog zbog kojeg smo se opredelili za ovu temu jeste njena aktuelnost. U filmskoj industriji, kao i u drugim industrijama, mo\u017eda \u010dak i o\u010diglednije, i dalje postoji nejednakost ako se odnosimo na kreativno podru\u010dje, posebno mislim na \u010dinjenicu da su vec\u0301ina reditelja i scenarista i dalje mu\u0161karci. O\u010digledno glumice su vidljive, ali verujemo da je veoma va\u017eno da \u017eena bude istaknuta sa svojim kreativnim potencijalom, ne samo kao predmet pogleda, vec\u0301 i kao eksponat, kao \u0161to se to do sada dogodilo. Zbog toga smo \u017eeleli da podsetimo kroz ovaj festival koji svake godine organizuje Francuski institut u Rumuniji da je prepoznavanje \u017eenske perspektive na stvarnosti oko nas veoma va\u017eno i da ovu perspektivu moramo svi znati i videti. Ova kontroverza poznata je \u0161irom sveta, \u0161to je dovelo do akcija poput Me Too u SAD, do diskusija vezanih za nominacije za Oskara ili Cezarove nagrade, rasprava generisanih \u010dinjenicom da su mu\u0161karci uvek super zastupljeni. A te stvari vidimo u domac\u0301oj industriji, gde su u poslednjih deset godina samo 19% rumunskih filmskih produkcija re\u017eirale ili ko-re\u017eirale \u017eene. Da bismo postigli po\u0161tenu zastupljenost, pre\u0161ao bi dug put i \u017eeleli smo da ovaj festival tome doprinese i da alarmira zbog ove nejednakosti. Iskreno, nije bilo te\u0161ko, jer filmova koje su re\u017eirale \u017eene ili u kojima \u017eene zauzimaju glavno mesto ima jako puno i vrlo kvalitetnih \u201c. Razgovarali smo sa Joanom Dragomiresku o tome kako je napravljen izbor ovog izdanja: Filmovi su podeljeni u tri vec\u0301 uspostavljene kategorije. Fokus na mlade reditelje\u201c je prva kategorija koja ima za cilj da mladim talentima, rediteljima koji su na po\u010detku puta, predstavi prvi ili drugi igrani film. Panorama francuskih filmova godine\u201c \u0161iri je i vidljiviji deo za javnost, u koji poku\u0161avamo da dovedemo izuzetne filmove tekuc\u0301e i s kraja pro\u0161le godine, filmove koji su bili uspe\u0161ni kod javnosti ili kriti\u010dara ili su u\u010destvovali na festivalima. Trec\u0301a sekcija festivala, realizovana je zajedno sa presti\u017enim \u010dasopisom za kritiku Cahiers du Cinema i Joachim Lepastier, jednim od kriti\u010dara Cahiers du Cinema, koji nam svake godine poma\u017ee da organizujemo izbor oko tema. Ove godine izabrana tema bila je Vive les insoumuses!\u201c, Odavanje po\u010dasti neposlu\u0161nim muzama – na francuskom les muses insoumises\u201c – i iza kamere i ispred nje. Za ovaj odeljak, ove godine smo imali selekciju u potpunosti napravljenu od filmova koje su radile \u017eene. A ovi filmovi imaju apsolutno izvanredne likove koji su u svoje vreme ne\u0161to revolucionisali, bilo da je re\u010d o unapred stvorenim idejama ili o celoj industriji. Iz ovog odeljka predlo\u017eio bih dva naslova i zapo\u010deo bih sa onim koji daje naslov odeljka, re\u010d je o dokumentarcu Delphine et Carole\u201c, koji prenosi publiku usred feminizma 70-ih. Preporu\u010dujem ovaj dokumentarni film u kojem nalazimo francusku glumicu Delphine Seirig i \u0161vajcarsku re\u017eiserku Carole Rusopulos kako militiraju s kamerom na ramenu kako bi \u017eene imale pravo na svoje umetni\u010dko gledi\u0161te. \u010cak i za spot festivala posudili smo frazu koju \u010dujemo od Delpfine Seirig, ona ka\u017ee u dokumentarcu da je vreme da \u017eene po\u010dnu same da se snimaju. Pored toga, ove godine smo predlo\u017eili i izbor kratkih filmova koje je pre vi\u0161e od jednog veka snimila Alis Gi, prva rediteljka u istoriji kinematografije \u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tema festivala – Le film francais au feminin\u201c, tako\u0111e je uklju\u010divala partnerstvo sa FemArt Residence, projektom koji je razvilo rumunsko Udru\u017eenje \u017eena u kinematografiji (ARFC). U okviru rezidencije, pet rumunskih rediteljki koje se nalaze na po\u010detku puta u\u010destvovalo je u intenzivnoj nedelji rada sa specijalistima, ali i u nizu filmskih projekcija na Festivalu, na masterclassima i pitching sesijama, \u010diji je domac\u0301in delimi\u010dno bio Francuski institut u Rumuniji sa sedi\u0161tem u Bukure\u0161tu. Festival je tako\u0111e odao po\u010dast sjajnoj rediteljki Agnes Varda, prikazivanjem njenog najnovijeg filma Varda par Agnes.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Festival Francuskog filma 2020., 24. izdanje, odr\u017ean je od 23. septembra do 4. oktobra u istom periodu u Bukure\u0161tu i u jo\u0161 10 gradova u zemlji: Klu\u017e-Napoka, Temi\u0161var, Ja\u0161i, Arad, Bra\u0161ov, Braila, Konstanca, Sfantu Gheorghe, Sibiu i Su\u010dava. 94 projekcije prikazane su na velikim ekranima, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. Razgovarali smo sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":292065,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524151","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n