U okrugu Valcea (ju\u017eni deo Rumunije), u mestu Horezu, stotinama godina se prenosi tradicija, zanat uzdignut u rang tradicionalne umetnosti – grn\u010darija. Dok hodate krivudavim putevima po brdima koja se penju od Horezua, ulazite u Ulicu Olari – ulicu punu kuc\u0301a -radionica grn\u010dara u okolini. Posetili smo radionicu majstora grn\u010dara Mihaja Baskua, koji nam je rekao: ,,Kada ka\u017eete Horezu, mislite na jedino mesto u zemlji sa dva Brenda koja su priznata od strane UNESCO-a \u2013 keramika iz Horezua i manastir Hurezi. Keramika iz Horezua je veoma poznata keramika u svetu, naravno i zbog svog postanka, svog ulaska u nematerijalno nasle\u0111e UNESCO-a, jer imamo jedinstvenu dekoraciju u svetu. Na\u0161 pribor za ukra\u0161avanje su gove\u0111i rog, gu\u0161\u0107e pero. Imamo, kao \u0161to je svima poznato, op\u0161ti simbol Petao iz Hureza\u201c, zatim imamo neke, da tako ka\u017eemo, sekundarne simbole poput Drveta \u017eivota\u201c, ribe, zmije, sunca, Spiralu \u017eivota\u201c, plus tradicionalne motive na pauku ili spirali, klas p\u0161enice, paunovo pero, cvet, detelinu, vrtlog. Na\u0161 dekor podrazumeva kombinaciju tradicionalnih motiva, motiva i simbola i simbola.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kerami\u010dki predmeti iz Horezua su me\u0111u najrazli\u010ditijim, od malih do velikih predmeta. Mihai Basku: ,,Kad ka\u017eete keramika iz Horezua, mislite na predmete, a posebno na tanjire veli\u010dine od 8 do 40 centimetara, ovde se mogu pohvaliti, jer sam 2000-te napravio eksploziju u odnosu na zlatnu generaciju, generaciju moga oca, koja je pravila najvec\u0301e predmete u Horezu, tanjire, \u010dak i posude za supu – koje su veoma velike \u010dinije. Osim toga, imamo na\u0161e \u0161olje, \u0161olje za rakiju, ali imamo i nove predmete kao \u0161to su magneti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kerami\u010dar Mihaj Basku nam je kazao i kako je nau\u010dio ovaj zanat i govorio nam je o tajnama ove tradicionalne profesije: Da, ovaj zanat je zanat koji se prenosi sa oca na sina. Nau\u010dio sam ga kao dete, ali sam nau\u010dio i staru tehnologiju dok sam pripremao glinu mome ocu. Tada, po\u0161to nije bilo elektri\u010dnih motora, me\u0161ao sam boje ru\u010dno. Glina je iz na\u0161eg kraja, iz dela koji je poznat pod nazivom Dealul Ulmului, gde po pravilu odlazim u jesen da uzmem glinu za godinu dana. Uzimam buldo\u017eer da iskopam 2 metra dok ne na\u0111em pravu glinu, a onda ja i neki ljudi to biramo i \u010distimo. Nosim je kuc\u0301i \u010distu, ima i vrlo velikih grudvica. \u010cuvam je kod kuc\u0301e, ostavljam je napolju cele zime – mraz i odmrzavanje je razbijaju. Me\u0161am je u me\u0161alici 2 puta, gnje\u010dim je rukom i postaje jako dobra za oblikovanje. Boje potpuno prirodne koje sam sam pripremio. Bela, cigla i crna su boje iz takve zemlje, a zelenu i plavu dobijam kombinacijom bakar oksida i kaolina (bela zemlja), \u0161to mi daje nijansu zelene, a plava kombinaciju kobalta i bele zemlje. Zatim sledi: modelitanje – \u0161ta zna\u010di modeliranje? Oblikujem predmet koji \u017eelim da napravim: tanjir, \u010dinija, \u0161olja. Zatim, druga faza je dekoracija – najspektakularnija i najva\u017enija faza u na\u0161oj tehnologiji. Predmet je ukra\u0161en u sve\u017eem stanju, kako ga mi nazivamo. S obzirom da moji predmeti, 70-80%, vise na zidu, stru\u017eu ih na pole\u0111ini, prave im rupu za vje\u0161anje i ono \u0161to je jako va\u017eno, stavljam pe\u010dat – na njima, sa svojim imenom. Stavim ih zatim da se osu\u0161e. Kad su dobro osu\u0161eni, stavljam ih na prvo pe\u010denje u pec\u0301nici, koje traje oko 8 sati, dosti\u017euc\u0301i 850 stepeni. Sutradan ih izvadim iz pe\u010dnice, prema\u017eem ih ovim emajlom i jo\u0161 jednom pe\u010dem na 1020 stepeni. Tako se dolazi do kona\u010dnog predmeta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na kraju na\u0161eg susreta, grn\u010dar Mihaj Basku rekao nam je slede\u0107e: Ono \u0161to nisam uspeo da vam ka\u017eem, ne\u0161to veoma va\u017eno – ono \u0161to znam i od mog oca: grn\u010darija ovde, u na\u0161oj zemlji, radila se od vremena Konstantina Brankoveanua, \u010dija je druga strast posle crkve, bila keramika, \u010dak imamo u na\u0161em dekoru elemente koji su karakteristi\u010dni za stil Brankoveanu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U okrugu Valcea (ju\u017eni deo Rumunije), u mestu Horezu, stotinama godina se prenosi tradicija, zanat uzdignut u rang tradicionalne umetnosti – grn\u010darija. Dok hodate krivudavim putevima po brdima koja se penju od Horezua, ulazite u Ulicu Olari – ulicu punu kuc\u0301a -radionica grn\u010dara u okolini. Posetili smo radionicu majstora grn\u010dara Mihaja Baskua, koji nam je […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":163451,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n