\n
\n<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti nagra\u0111en je ove godine Evropskom nagradom. Tokom onlajn ceremonije dodele nagrada Evropske muzejske akademije (European Museum Academy) dva najzna\u010dajnija projekta Nacionalnog muzeja rumunske knji\u017eevnosti u poslednjih sedam godina dobila su DASA nagradu: osnovna izlo\u017eba u ulici Nikolae Kretulesku i Spomen ku\u0107a Anton Pan. Obrazlo\u017eenje \u017eirija: Stalna postavka impresionira diskretnim, ali dobro ura\u0111enim aran\u017emanom, koji upotpunjuje istorijsku zgradu u kojoj se nalazi. Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti u svojim obrazovnim programima pokazuje hrabrost i beskompromisan uzoran stav, funkcioni\u0161e kao nosilac aktuelnih dru\u0161tvenih pitanja. Glavni mu je cilj rada interaktivna knji\u017eevnost. Zaista, pri organizovanju glavne izlo\u017ebe muzeja, kustosi i muzeografi su imali za cilj pre svega interakciju sa publikom i organizovali su izlo\u017ebu prema knji\u017eevnim \u017eanrovima (prizemlje – poezija; sprat – proza, eseji, istorija i knji\u017eevna kritika; potkrovlje – dramaturgija ). Muzej ima u svojoj riznici nasle\u0111e od preko 300.000 rukopisa, vrednih predmeta i starih knjiga, uklju\u010dujuc\u0301i neke inkunabule starije od 500 godina. Me\u0111u njima su rukopisi Marsela Prusta, Tomasa Mana, Pola Valerija, \u0110ovanija Papinija, \u0110uzepea Ungaretija i Mihaja Emineskua. Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti (MNLR) postao je poslednjih godina, sve vi\u0161e prisutan na kulturnoj mapi Bukure\u0161ta, organizujuc\u0301i niz razli\u010ditih doga\u0111aja, od akademskih simpozijuma do poezije i d\u017eez maratona. Tako je tim MNLR razvio javna \u010ditanja, konferencije, tematske izlo\u017ebe, kreativne radionice, doga\u0111aje sa ciljnom publikom, ali i doga\u0111aje od internacionalnog zna\u010daja kao \u0161to je Me\u0111unarodni festival poezije u Bukure\u0161tu koji je ove godine do\u017eiveo svoje 11. izdanje i ponudio javnosti \u010ditanje poezije rumunskih pesnika uz intervencije i video zapise, sa \u010ditanjima pesnika iz Engleske, Argentine, Kanade, Kolumbije, Ekvadora, Francuske, Nema\u010dke, Gr\u010dke, Italije, Meksika, Perua, Republika Moldavije, \u0160panije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Urednik i pisac Joan Kristesku, direktor Nacionalnog muzeja rumunske knji\u017eevnosti od 2014, ka\u017ee da je jedna od njegovih namera bila da muzej pretvori u \u017eivi prostor. Track:Istorija knji\u017eevnosti nas je nau\u010dila da pis\u010devo prisustvo u dru\u0161tvu treba da bude sna\u017eno. Pisci su va\u017eni \u010dlanovi zajednice, ali ih dru\u0161tvo, na\u017ealost, vi\u0161e ne do\u017eivljava kao takve. I ne radi se samo o piscima i njihovoj recepciji u dru\u0161tvu, vec\u0301 o umetnicima uop\u0161te, umetnici su danas gotovo nepoznati \u010dak i ako njihov rad u\u017eiva evropsko, pa i svetsko priznanje. Na\u017ealost, vi\u0161e nismo zainteresovani za na\u0161e savremene vrednosti. Iz tog razloga nastojali smo da otvorimo muzej svim generacijama i svim oblicima umetni\u010dkog izra\u017eavanja, da stvorimo sredinu u kojoj umetnici mogu delovati. A to \u0161to smo uspeli da napravimo kreativan muzej zna\u010dilo je dodati ovoj ustanovi plus muzejskog identiteta. MNLR je muzej u kome mo\u017eete u\u010diniti vi\u0161e no samo da pogledate eksponate, to je \u017eivo mesto. Krenuli smo da prona\u0111emo sopstveni identitet tako \u0161to smo otvorili muzej za sve i to smo uradili jer su ljudi \u017eeleli ovakvo mesto, gde bi mogli da do\u0111u do izra\u017eaja. To je mesto gde \u0107ete uvek prona\u0107i ne\u0161to novo, gde svaki gost mo\u017ee da se istakne svojim talentom i erudicijom, kvalitetima koji, na\u017ealost, sve vi\u0161e nedostaju na\u0161em dru\u0161tvu. \u017delimo i nadamo se da smo uspeli u svojim aktivnostima da pomognemo ljudima koji pi\u0161u i \u010ditaju, \u017eelimo da podstaknemo \u010ditanje, \u017eelimo da doprinesemo obrazovanju onih koji nam dolaze.Kako bi ostao u kontaktu sa javno\u0161c\u0301u tokom pandemije, MNLR je izgradio video platformu Kultura u\u017eivo. Joan Kristesku, direktor Nacionalnog muzeja rumunske knji\u017eevnosti: Track: Napravili smo ovu video platformu, Kultura u\u017eivo, kao dodatak veb stranici muzeja i na\u0161im aktivnostima. Na\u0161a namera je bila da polako pre\u0111emo na oblast interneta i televizije. Kao \u0161to se mo\u017ee videti, vec\u0301ina debata u rumunskom dru\u0161tvu nisu debate usmerene na pitanja koja smatramo va\u017enim ili na kulturna pitanja. \u010cesto prisustvujemo politi\u010dkim debatama, a nas u MNLR politika ne zanima.Zainteresovani smo za debatu o idejama, za knji\u017eevne i interdisciplinarne debate jer su pisac i njegova knji\u017eevnost tako\u0111e rezultat onoga \u0161to se de\u0161ava u savremenom dru\u0161tvu, pa se trudimo da se pove\u017eemo, da prona\u0111emo veze izme\u0111u knji\u017eevnosti i drugih disciplina.
\n
<\/p>\n
Anton Pan: rumunski pesnik koji je
\n\u017eiveo u prvoj polovini 19. veka, kompozitor verske muzike, folklorista, pisac i
\npublicista<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti nagra\u0111en je ove godine Evropskom nagradom. Tokom onlajn ceremonije dodele nagrada Evropske muzejske akademije (European Museum Academy) dva najzna\u010dajnija projekta Nacionalnog muzeja rumunske knji\u017eevnosti u poslednjih sedam godina dobila su DASA nagradu: osnovna izlo\u017eba u ulici Nikolae Kretulesku i Spomen ku\u0107a Anton Pan. Obrazlo\u017eenje \u017eirija: […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524200","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n