\n
\n
\n
\n<\/p>\n
U Ploje\u0161tiju (60 kilometara od Bukure\u0161ta),
Muzej satova
Muzej satova u Ploje\u0161tiju ima veoma vrednu
Kao element novine, u prvoj prostoriji,
Druga prostorija rezervisana je za satove
Nasle\u0111e Muzeja satova mo\u017ee se uporediti i
U trec\u0301oj prostoriji nalaze se d\u017eepni
U kolekciji nalazimo
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Ploje\u0161tiju (60 kilometara od Bukure\u0161ta),
u jednoj od najlep\u0161ih zgrada u gradu, svoju publiku \u010deka Muzej satova Nikolaje
Simake o kom konzervatorka Karmen Banu,
ka\u017ee da je osnovan 1963. godine.
Muzej satova
Nikolaje Simake u Ploje\u0161tiju je arhitektonski dragulj, zgrada sagra\u0111ena
krajem 19. veka za tada\u0161njeg \u017eupana […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":389411,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nu jednoj od najlep\u0161ih zgrada u gradu, svoju publiku \u010deka Muzej satova Nikolaje
\nSimake o kom konzervatorka Karmen Banu,
\nka\u017ee da je osnovan 1963. godine.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n Nikolaje Simake u Ploje\u0161tiju je arhitektonski dragulj, zgrada sagra\u0111ena
\nkrajem 19. veka za tada\u0161njeg \u017eupana Prahove Luku Eleftereskua – konzervativnog
\npoliti\u010dara i \u0161efa Konzervativne stranke, u to vreme, magistrata, ali i naftnog
\nbiznismena. To je jedna od najlep\u0161ih kuc\u0301a u ju\u017enom delu grada, tada\u0161njem
\nrezidencijalnom delu Ploje\u0161tija i izgra\u0111ena je u neoromanti\u010dnom stilu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nkolekciju. Komadi su kupljeni 1954. Godine 1955. kupljeni su prvi takozvani
\ntransilvanijski zidni satovi, za koje se kasnije ispostavilo da su napravljeni
\nu Nema\u010dkoj, ali su bili prisutni u domovima u Transilvaniji. Kolekcija se
\npovec\u0301ala kupovinom serije od 55 satova iz kolekcije poznatog \u010dasovni\u010dara iz
\nBukure\u0161ta Sebastijana Sa\u0161e. Otuda ideja o osnivanju Muzeja satova u Ploje\u0161tiju.
\nIzvr\u0161eno je mnogo otkupa i danas zbirka ima oko 4000 komada, a u privremenoj
\npostavci je izlo\u017eeno 500 predmeta, najreprezentativnijih iz kolekcije. Ona
\nilustruje evoluciju merenja vremena, od sun\u010danih satova, pe\u0161\u010danih i vodenih
\nsatova do satova izra\u0111enih u prvoj polovini dvadesetog veka. Kolekcija obuhvata
\nizuzetne satove, kao \u0161to su satovi ra\u0111eni u renesansnom stilu, sredinom 16.
\nveka, u Francuskoj i Nema\u010dkoj. Najstariji od njih je sat koji je u Bluau 1544.
\ngodine napravio Jakob Akustodija, \u010dasovni\u010dar iz tog perioda. To je jedan od
\nnajzna\u010dajnijih komada, ako ne i najva\u017eniji komad kolekcije. Jo\u0161 jedan veoma vredan komad je sat
\nkoji je 1562. godine napravio Jeremias Mecker, poznati \u010dasovni\u010dar iz Nema\u010dke,
\nto je sat napravljen u ograni\u010denoj seriji – postoje 3 sata sa potpisom
\nJeremiasa Meckera u svetu i najstariji je u ovoj seriji. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nvrac\u0301ajuc\u0301i se na prve instrumente za merenje vremena, postoji vodeni sat. \u010cini
\nse da u ovakvim kolekcijama nema sli\u010dnog sata. Lantern satovi su se pojavili u
\nEngleskoj u sedamnaestom veku i zbog svoje popularnosti radili su do
\ndevetnaestog veka. Kolekcija sadr\u017ei dva takva sata, \u010diji ih naziv povezuje sa fenjerima tog vremena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\niz 18. i po\u010detak 19. veka. Ovde, naravno, privla\u010de pre svega svojom veli\u010dinom,
\nali i lepotom salonska klatna iz 18. veka. Naravno, pa\u017enju u ovom prostoru
\nskrec\u0301u d\u017eepni satovi – najstariji u kolekciji, pravljeni krajem 17. veka i do
\npo\u010detka 19. veka – satovi sa potpisima engleskih, francuskih i \u0161vajcarskih
\nautora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nsa nasle\u0111em muzeja u Nema\u010dkoj, \u0160vajcarskoj i Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.
\n\u010cuveni \u010dasovni\u010dar Abraham Luj Brege radio je satove posebno za Tursku, a u
\nmuzeju Topkapi izlo\u017eeni su i njegovi radovi. Smatra se najpoznatijim
\n\u010dasovni\u010darom svih vremena, a kolekcija ima i satove koje Brege potpisuje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nsatovi, koji pripadaju istorijskim li\u010dnostima. D\u017eepni satovi-bi\u017euterije, izlo\u017eeni u trec\u0301oj prostoriji, su satovi
\nra\u0111eni tokom devetnaestog i dvadesetog veka, koji pored tehni\u010dkih kvaliteta
\nposeduju i neke posebne umetni\u010dke kvalitete, kroz ta\u010dnost ukrasa, tako\u0111e su to
\nsatovi koji su pripadali li\u010dnostima politi\u010dkog i kulturnog \u017eivota u Rumuniji.
\nPomenimo satovima King Karol I – ima ih dva
\niz njegove kolekcije, zatim poklonjene satove – a me\u0111u njima je i sat
\nkoji je poklonila Rumunka nastanjena u \u0160vajcarskoj – to je sat koji je pripadao
\nruskom caru Aleksandru II, i 1992. godine doti\u010dna gospo\u0111a ga je poklonila
\nMuzeju satova u Ploje\u0161tiju. U kategoriji satova izlo\u017een je i sat diplomate Nikolaja
\nTituleskua – sat napravljen u LeCoultre-u 1931. godine i predstavlja \u010duveni
\nReverso model napravljen u ovoj kompaniji. Postoje i drugi posebno lepi satovi
\nu istoj seriji – satovi radoznalosti, satovi montirani u lornionu, sat sa
\nmasonskim obele\u017ejima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nkaminske satove, uglavnom satove francuskog porekla, njihova dekoracija je
\ninspirisana periodima u kojima su nastajali, a kao dominantni materijal imamo
\npozlac\u0301enu bronzu. Prelazimo na drugu kategoriju popularnih satova, zidne
\nsatove – to su satovi napravljeni posebno u Nema\u010dkoj, u regionu \u0160varcvalda, a u
\novoj seriji se posebno isti\u010du satovi sa kukavicom. Pored d\u017eepnih satova koji su
\npripadali izuzetnim li\u010dnostima, u zbirci muzeja se nalaze i satovi rumunskih
\nli\u010dnosti – stoni i zidni satovi – a ovu seriju otvara sat princa Aleksandra
\nJoana Kuze – sat sa astronomskim mehanizmom, sa prikazivanjem kalendarskih
\ndatuma, solsticija, ravnodnevica, prestupnih godina. Treba dodati satove
\npoliti\u010dara Mihaila Kogalniceanua, pisca Duiliua Zamfireskua, slikara Teodora
\nAmana i pesnika \u0110or\u0111a Ko\u0161buka.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n<\/p>\n