Knji\u017eevnica Nora Juga ka\u017ee da se posle objavljivanja romana Hipodrom\u201c (izdava\u010dka ku\u0107a Polirom, 2020) odmara pi\u0161u\u0107i poeziju. Nora Juga, jedna od najpoznatijih savremenih spisateljica, ro\u0111ena je 4. januara 1931. godine. Ona je pesnikinja, prozaista, prevodilac, \u010dlanica Saveza pisaca Rumunije i PEN kluba. Objavila je preko 20 knjiga stihova i proze, me\u0111u kojima: Nije moja krivica (1968), Zatvor kruga (1970), Mi\u0161ljenja o bolu (1980), Srce kao punch de bokeur (1982, 2000), Trg neba (1986), Noc\u0301na daktilografkinja (1996, 2010), Bolnica manekena (1998, 2010), Autobus pun grbavaca (2001, 2010), \u017durka u Montru\u017eu (2012), Mokar pas je vrba (2013), Slu\u0161aj pla\u010dljive zagrade (2016) ), Sapun Leopolda Bluma (1993), \u0160ezdesetogodi\u0161njakinja i mladic\u0301 (2000), Harald i zeleni mesec (2014). Njene knjige proze i poezije prevedene su na vi\u0161e jezika. Godine 2007. nagra\u0111ena je nagradom Fridrih-Gundolf koju dodeljuje Deutsche Akademie fur Sprache und Dichtung, a 2015. godine, po preporuci nema\u010dkog predsednika Joahima Gauka, odlikovana je Vite\u0161kim krstom za zasluge. Predsednik Rumunije Klaus Johanis odlikovao ju je 2017. godine Nacionalnim ordenom Za zasluge\u201c u rangu Komandanta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pozvali smo Noru Juga u RRI da razgovaramo o njenom najnovijem romanu, Hipodrom, romanu sna\u017enih biografskih akcenata, posvec\u0301enom gradu koji ju je formirao: Sibinju. Ovde je srela monahinje ur\u0161ulinskog manastira, ovde je videla Jovisa, belog konja u \u0160usterovom izlogu, koji joj je ostao u se\u0107anju, ovde je predavala nema\u010dki za vreme komunisti\u010dkog re\u017eima i postala miljenik studenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nora Juga: Projekat ove knjige je veoma star. Mora da je pro\u0161lo oko 15 godina od kada ga dugujem ovom gradu. Ali to nije dug u smislu obaveze, plac\u0301anja zajma. Insistiram tokom cele knjige da naziv grada bude Herman\u0161tat, jer sam vezana za ovaj grad, za Herman\u0161tat, u manjoj sam meri vezana za dana\u0161nji Sibinj, jer sam tu prvi put osetila uzbu\u0111enje ljubavi kad mi je bilo deset godina, i nisam shvatala \u0161ta zna\u010de sva ta uzburkana osec\u0301anja, nisam mogla da objasnim osec\u0301aj koji se javio jedne zimske ve\u010deri dok sam tr\u010dala glavnom ulicom do Rimskog cara, najva\u017enijeg saksonskog hotela u Sibinju. Tamo je nastupao moj otac, koji je bio violinista i \u0161ef orkestra, a ja sam \u017eurila da mu donesem kolofonij kojim je mazao niti gudala. Ovaj grad mi je pru\u017eio i priliku da upoznam ljude koji su obele\u017eili moju sudbinu. Na\u017ealost, mnogi od njih odavno nisu me\u0111u nama. Nema vi\u0161e mojih monahinja iz ur\u0161ulinskog manastira, kojima dugujem pola svog bic\u0301a. Kada u svojim knjigama govorim o Nori A i Nori B, ne ka\u017eem to slu\u010dajno, sa\u010dinjena sam od dve antagonisti\u010dke polovine, ali to nije ni\u0161ta neobi\u010dno. Apsolutno sam ube\u0111ena da u svakom \u010doveku postoje dva suprotna i gotovo nespojiva karaktera, koji se uvek sva\u0111aju. I ako je Nora A luda\u010da, Nora B je mudra i uvek prigovara Nori A.<\/em><\/p>\n
Razgovarali smo sa Norom Juga i o na\u010dinu na koji je gra\u0111en roman Hipodrom, koji obuhvata \u017eivot pod tri diktature – za vreme Karola II i Jona Antoneskua, a kasnije je usledila i komunisti\u010dka diktatura. <\/p>\n
Nora Juga: Postoje dve razli\u010dite kategorije pisaca, jedni grade a jedni se vode unutra\u0161njim diktatom. Ja sam o\u010digledno u drugoj kategoriji. Ovaj unutra\u0161nji diktat se mo\u017ee uporediti sa sec\u0301anjima, jer mi ne mo\u017eemo da kontroli\u0161emo sec\u0301anja koja naviru. Neka od tih sec\u0301anja imaju takvu konkretnost da nas gotovo pla\u0161e, zbog sec\u0301anja mo\u017eemo da pro\u017eivimo odre\u0111ene doga\u0111aje skoro onakvi kakvi su bili. \u010cini mi se da se sec\u0301anja nekako mogu uporediti sa snovima, koji mogu da poprime izgled stvari koje su se desile davno, ali u malo izmenjenom obliku. Mo\u017eemo identifikovati one doga\u0111aje koji su se desili nekada, znamo da smo ih jednom zauvek do\u017eiveli. U starosti, kada ste potpuno sami, najvec\u0301a radost je ispitivanje svoje unutra\u0161njosti ali to ne mora da zna\u010di da se odnosi\u0161 jedino na svoju biografsku pro\u0161lost. Kao \u0161to knjiga pokazuje, \u017eivela sam pod tri diktature i mogu rec\u0301i da mnogo volim period monarhije koji sam pro\u017eivela kao dete i koji mi je ostao sna\u017eno urezan u mozgu, ne mogu da zamislim lep\u0161i period. Uvek sam \u017eivela pod znakom kontradiktornosti, ali kao dete nisam shvatala da je nepravda hodati bos, onako kako sam to videla kod uli\u010dnih prodavaca. \u010cudno je to, kada razmi\u0161ljam o pro\u0161losti osec\u0301am se kao da gledam film pun poezije. Ne mogu previ\u0161e strogo da sudim o svetu, mislim da svako od nas ima veoma duboke korene u detinjstvu, a te korene niko ne mo\u017ee i\u0161\u010dupati. Stvari koje danas mogu biti ka\u017enjive bile su izvor radosti za mene.<\/em><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Knji\u017eevnica Nora Juga ka\u017ee da se posle objavljivanja romana Hipodrom\u201c (izdava\u010dka ku\u0107a Polirom, 2020) odmara pi\u0161u\u0107i poeziju. Nora Juga, jedna od najpoznatijih savremenih spisateljica, ro\u0111ena je 4. januara 1931. godine. Ona je pesnikinja, prozaista, prevodilac, \u010dlanica Saveza pisaca Rumunije i PEN kluba. Objavila je preko 20 knjiga stihova i proze, me\u0111u kojima: Nije moja krivica […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":189662,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524208","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n