\n
<\/p>\n
Ti si jedno drugo ja \u2013 Katedrala tela\u201c \u2013 je projekat koji \u0107e predstavljati Rumuniju na 59. Venecijanskom bijenalu umetnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat poznate rediteljke i scenaristkinje Adine Pintilije, dobitnice Zlatnog medveda u Berlinu 2018. za svoj debitantski film Ne dodiruj me, izabran je kao najbolji na nacionalnom konkursu u organizaciji Ministarstva kulture, Ministarstva spoljnih poslova i Rumunskog instituta kulture. O pobedni\u010dkom projektu razgovarali smo sa Atilom Kimom, predstavnikom Rumunije na Bijenalu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pobednik je izabran nakon konkursa koji je odr\u017ean pro\u0161le godine, a zavr\u0161en ove godine. Odabran je projekat Adine Pintilije, upravo zato \u0161to je to projekat koji se distancira od medija, odakle Adinu Pintilie veoma dobro znamo. Poznata nam je iz sveta filma, jer se ona pribli\u017eila gledaocima i omogu\u0107ila nam je da razumemo film, rastavljaju\u0107i na komade i pozivaju\u0107i gledaoce na dijalog o intimnosti i o na\u0161em odnosu sa telom. Ovo iskustvo je upotpunjeno virtuelnom rijaliti instalacijom, kroz koju se gledaoci pozivaju da se u\u017eive u uloge likova u dokumentarcu, u okviru nove Galerije Rumunskog instituta kulture u Veneciji ili onlajn.<\/em><\/p>\n
Gde se odr\u017eavaju umetni\u010dki doga\u0111aji Rumunije na venecijanskoj Bijenali umetnosti? Atila Kim:<\/p>\n
Kao i uvek na Bijenalu, glavna i<\/em>zlo\u017eba, uz dr\u017eavna predstavljanja, uz dr\u017eavne paviljone, bi\u0107e me\u0111unarodna umetni\u010dka izlo\u017eba \u010diji je kustos ove godine \u0106e\u0107ilija Alemani, i na kojoj u\u010destvuju 213 umetnika me\u0111u kojima su dve umetnice iz Rumunije: Aleksandra Piri\u0107, autorka projekta koji je Rumuniju predstavio na 55. Venecijanskom bijenalu umetnosti 2013. jednim performansom i vajarka Andra Ursuca koja trenutno \u017eivi u Njujorku.<\/em><\/p>\n
Uz ovo u\u010de\u0161\u0107e na me\u0111unarodnoj umetni\u010dkoj izlo\u017ebi, samom jezgru Bijenala u Veneciji, Rumunija je i u\u010desnik va\u017enog projekta u okviru kolateralnih projekata, Paviljon ERIAC, koji ima u vidu promociju romske umetnosti u celoj Evropi predstavlja izlo\u017ebu rumunskog umetnika Eu\u0111ena Raportorua.<\/em><\/p>\n
Razgovarali smo sa Adinom Pintilije o projektu tima \u2013 o konceptu i umetni\u010dkom istra\u017eivanju, o radu na ovom projektu i o njegovom vizuelnom i emocionalnom utisku kojeg ostavlja na posetioce Rumunskog paviljona:<\/p>\n
Veoma se radujemo \u0161to nam je omogu\u0107emo da ostvarimo projekat, bi\u0107e ovo naporan ali interesantan period. Umetni\u010dko istra\u017eivanje je ustvari ro\u0111eno pre mnogo godina iz neke vrste radoznalosti i potrebe da sebe ponovo vaspitamo, ako tako mogu re\u0107i, po pitanju intimnosti i poznavanja svoga tela. Odnosno, svi znamo da smo odrastali u porodicama sa odre\u0111enim predrasudama o telu, lepoti, ljubavi, odnosima sa drugima, a te se predrasude sukobljavaju sa stvarnim iskustvima. Zbog toga, zbog te vrste radoznalosti, zajedno sa saradicima i performerima zapo\u010deli smo vrstu laboratorije, tako re\u0107i osnovali smo emocionalni inkubator, u kom smo sebi zacrtali da zaboravimo ono \u0161to znamo i da ljude posmatramo druga\u010dije, sve\u017eije, da razumemo kako do\u017eivljavaju svoju intimnost u stvarnosti, nezavisno od predrasuda i mitova sa kojima smo odrastali. Ovakav projekat auto-refleksije i eksperimentisanja odnosa sa drugima \u017eelimo da prika\u017eemo publici. Va\u017ean aspekat jeste audio-vizuelni jezik, tj. na\u010din na koji se ovo umetni\u010dko istra\u017eivanje mo\u017ee preneti publici, i na\u010dini koji publiku mogu u\u010diniti da bude deo samog procesa istra\u017eivanja. Prva formula koju smo primenili bila je kinematografska, filmom Touch Me Not koji se pojavio 2018. A sad nam je veoma interesantno da radimo u formatu video instalacije. Paralelno radimo vi\u0161e formata: video instalaciju, film, interaktivni performans, knjigu i onlajn iskustvo. Koncentri\u0161emo se na audiovizuelnu multimedijalnu instalaciju koju predstavljamo u paviljonu, sa produ\u017eetkom VR (virtuelne realnosti) u prostoru ICR, jer je to vrsta jezika totalno razli\u010dita od filma, koji nudi drugu vrstu odnosa izme\u0111u tela posetioca i tela performera. Prakti\u010dno, ti kao posetilac, za razliku od kinematografskog do\u017eivljaja, gde si udaljen od iskustva na ekranu, kada ulazi\u0161 u izlo\u017ebeni prostor, ti ulazi\u0161 u na\u0161 prostor umetni\u010dkog istra\u017eivanja, ulazi\u0161 fizi\u010dki, emocionalno, auto-refleksivno, onako kako ti mi predla\u017eemo. <\/em><\/em>\u010c<\/em>ini mi se da je to veoma interesantna vrsta umetni\u010dkog jezika.<\/em><\/p>\n
Odakle je sve krenulo? Koji je to psihi\u010dki i kreativni mehanizam<\/em> koji ra\u0111a ovakav projekat? Adina Pintilije:<\/p>\n
Iskreno, nisam razmi\u0161ljala o dru\u0161tvenim, spoljnim pojmovima. Moje interesovanje za svet tela i intimnosti krenulo je iznutra, iz unutra\u0161njosti onih koji u\u010destvuju u projektu. Svako od nas ima sopstveni na\u010din odno\u0161enja prema sopstvenom telu, prema sopstvenom identitetu, i mi tu istra\u017eujemo prostor, naravno, u trenutku kada umetni\u010dko delo sti\u017ee u javni prostor, ono \u0107e u posmatra\u010du da izazove istu vrstu refleksije. Uverena sam da \u0107e izazvati javnu raspravu na temu \u2013 tela, intimnosti, identiteta, jer su to va\u017eni faktori za sve nas. Istovremeno to su osetljive zone o kojima nam je te\u0161ko da razgovaramo.<\/em><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ti si jedno drugo ja \u2013 Katedrala tela\u201c \u2013 je projekat koji \u0107e predstavljati Rumuniju na 59. Venecijanskom bijenalu umetnosti.
Projekat poznate rediteljke i scenaristkinje Adine Pintilije, dobitnice Zlatnog medveda u Berlinu 2018. za svoj debitantski film Ne dodiruj me, izabran je kao najbolji na nacionalnom konkursu u organizaciji Ministarstva kulture, […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":163697,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524223","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
\n Rumunija u\u010destvuje na Venecijanskom bijenalu u svom prostoru, u Rumunskom paviljonu, koji se nalazi u epicentru Venecijanskog bijenala, u Giardini della Biennale<\/em>, od 1938. godine. Nekoliko zemalja ima nacionalne paviljone u Veneciji, ali Rumunija je u jedinstvenoj situaciji da se na\u0161e predstavljanje u Veneciji odvija u dva razli\u010dita prostora, u Rumunskom paviljonu Giardini i u Novoj galeriji Rumunskog instituta kulture.<\/em>
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n