\n
<\/p>\n
Gabrijela Adame\u0161teanu, vrsna prozaistkinja koja se od samih svojih po\u010detaka proslavila u rumunskoj knji\u017eevnosti navr\u0161ila je 80 godina. Sve\u010danost u \u010dast spisateljice obele\u017eena je u Nacionalnom muzeju knji\u017eevnosti. Gabriela Adame\u0161teanu je jedan od najpoznatijih i nagra\u0111ivanih pisaca i novinara u Rumuniji. Proslavila se romanom Izgubljeno jutro (1984), koji je do\u017eiveo sedam izdanja na rumunskom jeziku, nagra\u0111ena je nagradom Saveza rumunskih pisaca, prevedena je na mnoge jezike dok je rediteljka Katalina Buzojanu scenski postavila ovaj roman u nezaboravnoj predstavi u pozori\u0161tu Bulandra u Bukure\u0161tu (1986). Najnoviji roman Gabrijele Adame\u0161tanu, Fontana di Trevi\u201c (2018, izdava\u010dka ku\u0107a Polirom) zaklju\u010duje trilogiju zapo\u010detu 1979. knjigom Jednaki svakodnevni put, nastavljenu kratkom prozom Pokloni sebi odmor (1979) i knjigom Leto-prole\u0107e (1989), romanom Susret (2003) i knjigom publicistike Romanti\u010dne godine (memoari, 2014). Izdava\u010dka ku\u0107a Polirom posvetila joj je specijalnu ediciju. Gabriela Adamesteanu je \u010detrnaest godina (1991-2005) bila glavni i odgovorni urednik politi\u010dkog i dru\u0161tvenog nedeljnika 22\u201c koji je ure\u0111ivala Grupa za socijalni dijalog sa dodatkom Bucharest Cultural\u201c, koji je ona pokrenula, a kojim je koordinirala do 2013. <\/p>\n
\n
\n
\nKarmen Mu\u0161at, knji\u017eevna kriti\u010darka i univerzitetska profesorka, glavna urednica \u010dasopisa Kulturna opservatorija, govorila je na doga\u0111aju koji je organizovao Nacionalni muzej rumunske knji\u017eevnosti o novinarskoj delatnosti Gabrijele Adame\u0161teanu.
\n
<\/p>\n
Gabrijela Adame\u0161tanu je jedna od li\u010dnosti koja je dala ton nezavisnoj \u0161tampi nakon 1989. Svojim radom u Revista 22 i GDS-Grupi za socijalni dijalog, Gabriela Adame\u0161teanu je pokazala da se mo\u017ee raditi i stvarati autenti\u010dno novinarstvo, koje ne skriva ozbiljne dru\u0161tvene probleme pod tepih, nego ih stavlja na sto i tra\u017ei raspravu na ove teme. Po mom mi\u0161ljenju, ova pozicija novinarke Gabrijele Adame\u0161teanu mi se \u010dini su\u0161tinskom za njenu prozu, jer ne vidim raskid izme\u0111u novinarke Gabrijele Adame\u0161teanu i prozaistkinje Gabrijele Adame\u0161teanu. Naprotiv, mislim da je u pitanju kontinuitet i sigurna sam da je proza Gabrijele Adame\u0161teanu morala da dobije na kvalitetu zahvaljujuc\u0301i njenoj novinarskoj delatnosti, kao \u0161to je Gabrijelino novinarstvo bilo pro\u017eeto profilom proznog pisca.<\/em><\/p>\n
Ova izuzetna radoznalost prema onome \u0161ta zna\u010di dru\u0161tvena dimenzija, svakodnevni \u017eivot, ljudska sudbina u suo\u010davanju sa istorijom, vremenom, politikom i dru\u0161tvom, teme proze Gabrijele Adame\u0161teanu, bilo da se radi o kratkoj prozi ili romanu, tako\u0111e jesu teme novinarstva kojim se bavila. I mislim da se ovaj susret izme\u0111u novinarstva i proze najbolje vidi u Romanti\u010dnim godinama, knjizi koja, pored autobiografske gra\u0111e, crpi svoju sr\u017e i iz delatnosti urednika \u010dasopisa, i \u010doveka zainteresovanog za probleme grada. Istovremeno, to je knjiga u kojoj nalazimo sve \u0161to ozna\u010dava narativnu strukturu specifi\u010dnu za prozu, sve \u0161to ozna\u010dava o\u010digledne narativne postupke i tehnike u prozi Gabrijele Adame\u0161teanu.<\/em><\/p>\n
Gabrijela Adame\u0161teanu govorila je o kontekstu u kom je preuzela rukovodstvo \u010dasopisa 22. <\/p>\n
Gabrijelu Adame\u0161tenu kao pisca otkrila sam 80-ih, tih stra\u0161nih 80-ih, kada sam kao student sa divljenjem slu\u0161ala \u0161aputanja o dve knjige. Bile su to: Najomiljeniji me\u0111u zemljanima Marina Prede i Izgubljeno jutro Gabrijele Adame\u0161teanu. To su bile godine kada su knjige bile \u0161vercerska roba, ako niste imali vezu u knji\u017eari, bilo je te\u0161ko doc\u0301i do ovih knjiga, redovi u knji\u017earama su bili veliki, a prodava\u010dice su koristile priliku da bi te knjige prodavale u paketu sa propagandnom literaturom. O Izgubljenom jutru govorilo se u razli\u010ditim slojevima dru\u0161tva. Govorilo se na fakultetu, u knji\u017eevnim krugovima, ali \u010dak i u salonima lepote. Svi su govorili o knjigama Gabrijele Adame\u0161teanu. Govorilo se o autenti\u010dnosti ove knjige, o tome da knjiga uklju\u010duje istorijske vijuge i sve ono \u0161to se u tim trenucima de\u0161ava sa ljudima. Za prozajistkinju Gabrijelu Adame\u0161teanu vrlo je va\u017eno da razume kako velika istorija uti\u010de na male istorije, na sudbine obi\u010dnih ljudi, li\u010dnosti, koje postaju \u017ertve istorije, a da dru\u0161tveni status ne \u010dini pod obaveznim razliku.<\/em><\/p>\n
Gabrijela Adame\u0161teanu je bila potpredsednik (2000-2004) zatim predsednik (2004-2006) Rumunskog PEN centra, \u010dlan \u017dirija za Nagradu Latinske unije (2007-2010) i po\u010dasni predsednik \u017eirija prve rumunske Nagrade Gouncourt (2012). Nosilac je Ordena Viteza umetnosti i knji\u017eevnosti (2013). Orden joj je dodelilo Ministarstvo kulture Francuske. Njene knjige su redovno izdavane, prevo\u0111ena je na 16 jezika, objavljena u uglednim izdava\u010dkim ku\u0107ama, a dela joj je rumunska i strana knji\u017eevna kritika izuzetno dobro primila.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gabrijela Adame\u0161teanu, vrsna prozaistkinja koja se od samih svojih po\u010detaka proslavila u rumunskoj knji\u017eevnosti navr\u0161ila je 80 godina. Sve\u010danost u \u010dast spisateljice obele\u017eena je u Nacionalnom muzeju knji\u017eevnosti. Gabriela Adame\u0161teanu je jedan od najpoznatijih i nagra\u0111ivanih pisaca i novinara u Rumuniji. Proslavila se romanom Izgubljeno jutro (1984), koji je do\u017eiveo sedam izdanja na […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":292329,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524247","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
\n\u010casopis je imao tu po\u010detnu formulu u velikoj meri zahvaljujuc\u0301i Stelianu Tanaseu, istori\u010daru i piscu, prvom predsedniku Grupe za socijalni dijalog (GDS), osniva\u010du i glavnom uredniku \u010dasopisa 22. Ja sam verovala u kontinuitet, ali naravno, samostalna politi\u010dka linija, program evrointegracija i proatlantska orijentacija postoje od po\u010detka u \u010dasopisu 22 od kada su ih Ministarstvo spoljnih poslova i rukovodstvo zemlje zanemarili. Tog leta 1991. \u010dasopis je imao lo\u0161 period, tira\u017e je bio veliki, a prodaja mala, tako da je GDS odlu\u010dio da organizuje konkurs za projekte. Na konkurs se prijavila Alina Mud\u017eiu Pipidi (novinarka i aktivista Civilog dru\u0161tva) koja je planirala druga\u010diju formulu \u010dasopisa, razli\u010ditu od one koju je stvorio Stelian Tanase. Onda sam razmi\u0161ljala i podnela zahtev, predala sam projekat, i vrlo skoro su mi javili da sam postala glavni urednik. Kada sam preuzela rukovodstvo \u010dasopisa bio je septembar 1991.<\/em>
\n
\n
\nNa doga\u0111aju u organizaciji MNLR, Karmen Mu\u0161at je ispri\u010dala kako je osamdesetih godina otkrila knji\u017eevnost Gabrijele Adame\u0161teanu.
\n
<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n