\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Maj i juni su meseci koji donose u Nacionalni muzej rumunskog seljaka zajedni\u010dku izlo\u017ebu savremene umetnosti \u2013 Cikli\u010dna tradicija (Veza sa prirodom)\u201c, susret savremenih proslavljenih umetnika, koji \u010duvaju staru zanatsku tradiciju, kombinuju\u0107i inovaciju, tehnologiju i umetni\u010dki \u010din sa narodnom radino\u0161\u0107u. Razgovarali smo sa menad\u017eerom Muzeja rumunskog seljaka, Vir\u0111\u017eilom Nikuleskuom o konceptu izlo\u017ebe, o umetnicima i zanatlijama, i ne na kraju o kratkoj istoriji projekta:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da, ovo je malo druga\u010diji koncept od onog \u0161to se ranije de\u0161avalo u na\u0161em muzeju. Ovaj koncept kre\u0107e od inicijative koja se\u017ee do 2017. i <\/em>\u010diji je naziv <\/em> Rumunija kreativnih tradicija. Koncept je lansirao nekada\u0161nji menad\u017eer Vintila Mihailesku zajedno sa Teodorom Froluom. Bila je to inicijativa koja je poku\u0161ala da spoji savremene umetnike koji posebnu pa\u017enju poklanjaju tradicionalnoj rumunskoj kulturi.<\/em><\/p>\n
Zato je, ovoga puta Cikli\u010dna tradicija krenula ustvari od radionica u okviru kog radi u muzeju grupa od \u0161est savremenih umetnika i \u0161est tradicionalnih rumunskih zanatlija: Teodor Graur, Mir\u010dea Kantor, Marijus Alekse – <\/em> Bin, Ol\u00e1h \u0110\u00e1rf\u00e1s, Vird\u017eil Skripkariu i Dan Vezentan. Svako od njih ima uz sebe po jednog majstora nekog zanata. Nave\u0161\u0107u ovde Viorela Georgea, Tanase Burnara, Adrijana Mihajua, Melindu Mariju Andra\u0161, \u010cabu Balinta i \u010cabu Raca. To su majstori kerami\u010dari, tekstilne zanatlije, krznari, majstori koji rezbare u drvetu, i koji prenose tu tradicionalnu rumunsku specifiku i svoje znanje iz generacije u generaciju. <\/em><\/p>\n
I mislim da je sve u svemu, u pitanju razmena iskustava, jer zanatlije u\u010de od savremenih umetnika nove tehnike i razmenjuju nove ideje koje su sad aktuelne u savremenoj umetnosti, no mislim da je va\u017eniji obrnuti tok, onaj po kojem savremeni umetnici pronalaze koren tradicije i inspiraciju u\u010de\u0107i od zanatlija kako da to primene u svojoj umetnosti. Ima umetnika koji su svesni da ne mogu biti originalni i me\u0111unarodno zapa\u017eeni ako ne krenu od onog \u0161to je specifi\u010dno u zajednici u kojoj su oni ro\u0111eni.<\/em> <\/span><\/p>\n
Jedan od partnera i inicijatora projekta iz 2017. Rumunija kreativnih tradicija, projekat koji je bio po\u010detna ta\u010dka za aktuelnu izlo\u017ebu Cikli\u010dna tradicija\u201c, arhitekta i preduzetnik kreativne industrije Teodor Frolu govorio je o radionicama iz kojih je nastala izlo\u017eba savremenih umetnika, i o onoj finoj liniji koja razdvaja vizuelnog umetnika od majstora narodne radinosti.<\/em><\/p>\n
Teodor Frolu: Naravno, nedelju dana su radionice bile otvorene za zanatlije i umetnike, ali ve\u0107ina njih vec\u0301 dugi niz godina rade zajedno i na\u0161 je cilj da poka\u017eemo koliko je tradicionalni zanat savremen i aktuelan i kako ga savremeni umetnici mogu preto\u010diti u umetni\u010dka dela visokog nivoa. I kako ova dela mogu da upotpune privatne kolekcije, a ovde posebno mislim na Mir\u010deu Kantora, Teodora Graura, Dana Vezentana, Olaha \u0110arfasa i Vird\u017eila Skripkarijua, koji su ve\u0107 poznati po tome da crpe svoje resurse iz narodne radinosti i tradicije. I na kraju, ali ne manje va\u017ean umetnik Bin – Marijus Alekse iz grupe Subkarpaci, koji je vec\u0301 vratio kaval me\u0111u mlade putem muzike koju stvara. Nedavno su otvorili Kulturni centar Subkarpaci\u201c i vidite kako svako od njih, na svoj na\u010din, zapravo poku\u0161ava da kroz savremena umetni\u010dka dela koja predla\u017eu rade na tome da pove\u0107aju vidljivost i da vrednuju ove ljude. Jer, u stvari, upoznali su se ovde zanatlije koji su umetnici i umetnici koji su zanatlije i veoma dobri majstori. Jer umetnici su, ustvari, savremene zanatlije ako hoc\u0301ete, oni rade direktno u materijalu, rade koriste\u0107i razli\u010dite tehnike i veoma su dobri u onome \u0161to rade koriste\u0107i svoje ruke, um i ma\u0161tu.<\/em>
Na kraju iskustva u Muzeju rumunskog seljaka, tokom izlo\u017ebe Cikli\u010dna tradicija\u201c, uspeli smo da razgovaramo sa Mir\u010deom Kantorom \u2013 rumunskim vizuelnim umetnikom koji \u017eivi i radi u Parizu, jednim od najzna\u010dajnijih predstavnika rumunske savremene umetnosti i ne samo, laureatom nagrade Marsel Di\u0161an 2011. godine na FIAC-u (Pariskom me\u0111unarodnom sajmu savremene umetnosti). Kantor nam je rekao \u0161ta tradicionalna umetnost zna\u010di za njegovu umetnost, a govorio je i o kontinuiranoj saradnji koju ima sa zanatlijama:<\/p>\n \u010cini mi se da je to jedinstven trenutak u istoriji ovog muzeja, trenutak saradnje izme\u0111u zanatlija i umetnika. Ali za mene je to prirodan proces da radim sa zanatlijama i da prepoznajem njihov doprinos u mojoj umetnosti. Va\u017eno je da oda\u0161 priznanje zanatliji, da radi\u0161 sa krznarom, sa onim koji prera\u0111uje vunu, odnosno sve ono \u0161to treba da do\u0111e samo po sebi, jer smo svi tako na dobitku. Me\u0111usobna podr\u0161ka, me\u0111usobno prepoznavanje i razumevanje, stru\u010dno i finansijsko, treba da budu u prirodnoj liniji njihovog razvoja i mogu samo da nas obogate, da obogate javnost i na ovaj na\u010din da ohrabre ljude koji bi \u017eeleli da rade i shvate da to znanje mogu preuzeti od zanatlija koji su u \u017eivotu. \u0160tavi\u0161e, javnost treba da se vaspitava, naravno, decu treba vaspitavati putem jasnih programa Ministarstva nastave u \u0161kolama, putem finansiranja programa, da nau\u010de da mo\u017ee\u0161 raditi i iz zadovoljstva, ali da pritom i zaradi\u0161. <\/em><\/p>\n
Od ovih zanata koje sam otkrio ovde u Muzeju rumunskog seljaka se mo\u017ee \u017eiveti. Mislim da bi to stvorilo dugoro\u010dni domino efekat, koji bi bio veoma pozitivan za sve, odnosno za umetnike i zanatlije, za civilno dru\u0161tvo, za obrazovanje. To bi bila za sve nas uzlazna linija.<\/em><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Maj i juni su meseci koji donose u Nacionalni muzej rumunskog seljaka zajedni\u010dku izlo\u017ebu savremene umetnosti \u2013 Cikli\u010dna tradicija (Veza sa prirodom)\u201c, susret savremenih proslavljenih umetnika, koji \u010duvaju staru zanatsku tradiciju, kombinuju\u0107i inovaciju, tehnologiju i umetni\u010dki \u010din sa narodnom radino\u0161\u0107u. Razgovarali smo sa menad\u017eerom Muzeja rumunskog seljaka, Vir\u0111\u017eilom Nikuleskuom o konceptu […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":524263,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524262","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n