\n
\n<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160on Koter
\npredaje komparativnu knji\u017eevnost i teoriju prevo\u0111enja na Univerzitetu Teksas
\nu Dalasu. Specijalizovao se za modernizam, teoriju i istoriju prevo\u0111enja i
\nisto\u010dnoevropsku knji\u017eevnost. Roman Starodvorske
\nlole Matejua Kara\u0111alea, objavljen 1929. godine, smatra se jednim od
\nnajva\u017enijih u rumunskoj knji\u017eevnosti, ima brojne obo\u017eavaoce \u0161irom sveta, a 2000. je u top
\nlisti \u010dasopisa Observator Cultural nazvan najboljim romanom rumunske
\nknji\u017eevnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razgovarali
\nsmo sa \u0160onom Koterom o procesu prevo\u0111enja romana Starodvorske lole (Rakes
\nof the Old Court), koji je trajao jedanaest godina, kao i o
\nnajnovijim prevodima koje je uradio i o tome koliko mu je bliska rumunska
\nknji\u017eevnost. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160on Koter: U
Ali da bih
Desilo se
\u0160on Koter je prevodio mnoge rumunske pisce na engleski: Mir\u010dea
\u0160on Koter
predaje komparativnu knji\u017eevnost i teoriju prevo\u0111enja na Univerzitetu Teksas
u Dalasu. Specijalizovao se za modernizam, teoriju i istoriju prevo\u0111enja i
isto\u010dnoevropsku knji\u017eevnost. Roman Starodvorske
lole Matejua Kara\u0111alea, objavljen 1929. godine, smatra se jednim od
najva\u017enijih u rumunskoj knji\u017eevnosti, ima brojne obo\u017eavaoce \u0161irom sveta, a 2000. je u top
listi […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":163867,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524277","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nSjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama rumunska knji\u017eevnost nije poznata. Northwestern University
\nPress <\/em>ima seriju
\nposvec\u0301enu svetskoj knji\u017eevnosti, a izdava\u010di su se zainteresovali za
\nobjavljivanje ove knjige, koja je velika novina za ameri\u010dke \u010ditaoce. Rekao sam
\nim da je to veoma va\u017ena i lepa knjiga, i da bi bila \u0161teta da je ameri\u010dki
\n\u010ditaoci ne upoznaju. Moja specijalnost, univerzitetskog profesora komparativne
\nknji\u017eevnosti, je evropski modernizam, pisao sam o Lu\u0107ijanu Blagi, T.S. Eliotu i
\no drugim piscima iz tog perioda. \u017delim da ka\u017eem da je bilo nekako prirodno
\ndoc\u0301i do knjige Matejua Kara\u0111alea i priznajem da je za mene to bio izazov,
\nambicija da prevedem ovaj tekst za koji se ka\u017ee da je u velikoj meri
\nneprevodiv. \u0160to se mene ti\u010de, svaku re\u010d shvatam ozbiljno, ni\u0161ta ne mogu da
\nizostavim. Tako da mogu rec\u0301i da je to bila vrlo bliska veza sa tekstom Matejua
\nKara\u0111alea, nimalo obi\u010dnog \u010doveka. Mnogo mi je pomogla dokumentacija, \u010ditajuc\u0301i
\nskoro sve \u0161to je napisano o Mateju Kara\u0111aleu, po\u010dev od \u0110or\u0111a Kalineskua i
\n\u0160erbana \u010cokuleskua do Nikolaja Manoleskua i Kosmina \u0106otlo\u0161a. \u0160erban \u010cokulescu
\nje \u010dak sastavio leksikon sa re\u010dima koje je koristio Mateju Kara\u0111ale i to mi je
\nmnogo pomoglo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nu\u0161ao u univerzum ovog pisca, bilo je od su\u0161tinskog zna\u010daja da ga zamislim kao
\nlika, da razumem kako je razmi\u0161ljao i napisao ovu knjigu, bila mi je potrebna
\nova slika da stvorim most izme\u0111u sebe i originalnog teksta. Zato ka\u017eem da je
\ndokumentacija, u slu\u010daju prevoda romana Starodvorske lole, bila od su\u0161tinskog
\nzna\u010daja, mnogo mi je pomoglo to \u0161to sam pro\u010ditao sve \u0161to je napisano o njegovom
\ndelu, ali i biografiju Matejua Kara\u0111alea, kog bi okarakterisao kao dendija. U
\nengleskoj knji\u017eevnosti postoji ovaj tip likova i autora, dva primera su Oskar
\nVajld i Edgar Alan Po. Dekadentna knji\u017eevnost na engleskom jeziku mnogo mi je
\npomogla da razumem i prevedem Matejua Kara\u0111alea.<\/p>\n
\n
\n\u0160on Koter je prvi put dospeo u Bukure\u0161t 1994. godine zbog pogre\u0161nog pe\u010data. Imao je 23 godine i radio je kao volonter za jednu vladinu organizaciju:<\/p>\n
\nda sam morao da putujem za Kazahstan, bio sam volonter u vladinoj organizaciji,
\nu Mirovnom korpusu. I bio sam veoma srec\u0301an \u0161to sam stigao u Rumuniju, iako skoro
\nni\u0161ta nisam znao o ovoj zemlji, ka\u017eem to potpuno iskreno. Znao sam samo da je
\nda da i da je ne ne, ali bih ponekad pobrkao te re\u010di. Poha\u0111ao sam kurs
\nrumunskog jezika, koji je organizovan u zgradi op\u0161te \u0161kole u Pia\u021ba Amzei, gde
\nsam intenzivno u\u010dio rumunski, \u010detiri sata dnevno. Sec\u0301am se da nas je na tom
\n\u010dasu u\u010diteljica terala da poku\u0161amo da prevedemo jednu pesmu Nikite Staneskua,
\nkratku pesmu: Ka\u017ei mi, kada
\nbih te jednog dana zgrabio i stopalo ti poljubio, ne bi li posle toga malo
\nhramala u strahu da mi poljubac ne zgnje\u010di\u0161?<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nKarteresku (Zaslepljenost – Levo krilo), Nikita Stanesku (To\u010dak sa jednim krakom),
\nT.O. Bobe (Lokna), Nikita Danilov Du\u0161e iz druge ruke, Lilijana Ursu
\n(Svetli zid), Magda Karne\u0107 (FEM). Ove godine, tako\u0111e u prevodu \u0160ona Kotera,
\nu Americi c\u0301e se pojaviti Solenoid, roman Mir\u010de Kartareskua nagra\u0111en
\nzna\u010dajnim me\u0111unarodnim nagradama. \u0160on Koter je tako\u0111e autor knjige Literary
\nTranslation and the Idea of a Minor Romania (Rochester Universiti Press, 2014),
\nkoja je dobila Bijenalnu nagradu za knjigu Dru\u0161tva za rumunske studije. <\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"