Muzej umetnosti Rumunije (MNAR) donosi javnosti, do kraja aprila, novu izlo\u017ebu: M.H. Maksi – Od avangarde do socijalizma. Maks Herman Maksi (1895-1971) bio je rumunski umetnik jevrejskog porekla, slikar, scenograf, univerzitetski profesor na Institutu lepih umetnosti. Maksi je bio jedna od najzna\u010dajnijih li\u010dnosti rumunske avangarde, osniva\u010d avangardnog \u010dasopisa Integral\u201c, direktor Muzeja rumunske umetnosti. Li\u010dnost koliko slo\u017eena i moc\u0301na toliko kontroverzna i kritikovana, umetnik koji je stvarao u dve razli\u010dite epohe: monarhijskoj Rumuniji (do 1947) i Rumuniji novog komunisti\u010dkog re\u017eima (u drugom delu svog \u017eivota). Izlo\u017eba predstavlja umetnikov rad pratec\u0301i hronolo\u0161ki tok njegove biografije, kroz slike, grafike, scenografske projekte, umetni\u010dke predmete i \u010dasopise. O izlo\u017ebi i o Maksiju razgovarali smo sa generalnim direktorom Muzeja umetnosti Rumunije, Kalinom Ste\u0111ereanom, kustosom izlo\u017ebe: ,,Bio je izuzetna li\u010dnost rumunske umetnosti 20. veka, pre svega kao vo\u0111a, vo\u0111a avangardnog pokreta u me\u0111uratnom periodu, tvorac zna\u010dajnog avangardnog \u010dasopisa Integral\u201c, radionice dekorativne umetnosti oko ovog \u010dasopisa. Bio je i veoma talentovan scenograf koji je radio sa raznim avangardnim pozori\u0161nim grupama. Nakon uspostavljanja komunisti\u010dkog re\u017eima, bio je na rukovodec\u0301im pozicijama u dr\u017eavnom aparatu, na primer, bio je predsednik Umetni\u010dkog fonda, a od 1950. postao je direktor prvog Nacionalnog umetni\u010dkog muzeja Rumunije, pod nazivom Muzej umetnosti Rumunske Narodne Republike\u201c. Podr\u017eavao je avangardni pokret, koji je upoznao prvenstveno u Nema\u010dkoj, gde je studirao, a kasnije postao jedan od organizatora velikih izlo\u017ebi avangardne umetnosti u me\u0111uratnoj Rumuniji i saradnik svih avangardnih \u010dasopisa ovog perioda, oni su platforma gde se vizuelna umetnost susrela sa stvaranjem, sa filozofijom, sa svime \u0161to je zna\u010dilo obnova umetni\u010dkog jezika. Bio je veoma blizak sa Mar\u0107elom Jankuom. Tako\u0111e, bio je veoma blizak sa Tristanom Carom, na primer, Ilarijem Voronkom, Jonom Kalugaruom, sa kojima su sara\u0111ivali u \u010dasopisu Integral\u201c. U su\u0161tini, to je bilo u veoma bliskoj vezi, jer su se vrednosti i elite prepoznale i tra\u017eile dru\u0161tvo jedna drugoj. On je postao \u010dlan Komunisti\u010dke partije vec\u0301 1942. Bio je to veoma te\u017eak period, kada je jevrejsko stanovni\u0161tvo bilo proganjano, bilo je onih akcija koje su zapravo vodile, imale za cilj da dovedu do nestanka jevrejske nacionalnosti. Ali avangarda je, generalno, okupljala ljude sa levi\u010darskim uverenjima. Ali prelazak na recept socijalisti\u010dkog realizma obavljen je na ne\u0161to druga\u010diji na\u010din nego kod drugih umetnika. Fokusirao se na siroma\u0161ne u Rumuniji. 30-40 godine su dokaz ovog interesovanja za radnike, za rudare, za ove klase koje nisu bile me\u0111u najomiljenijima. Sama izlo\u017eba, sa stanovi\u0161ta koncepta, ima u vidu \u010dinjenicu da je bio aktivan u dva razli\u010dita, ali gotovo jednaka perioda: monarhijskom i komunisti\u010dkom, u kojem je svaki put bio vodec\u0301a li\u010dnost. U prvom delu, o\u010digledno, bio je promoter obnove umetni\u010dkog jezika koji je bio potreban na\u0161oj kulturi, tim pre \u0161to je bilo neophodno povezati se i sa internacionalnim duhom. A, u drugom delu davao je signale vezane za izvesnu slobodu stvarala\u0161tva, izvesnu slobodu predstavljanja, \u0161to ga je na neki na\u010din vratilo elementima izra\u017eavanja kori\u0161c\u0301enim u me\u0111uratnom periodu. Naravno, bez istog dometa, bez istog daha, ali \u010dinjenica da su te stvari bile moguc\u0301e nakon perioda ideolo\u0161kog pritiska i ideolo\u0161kog dogmatizma predstavljalo je veoma sna\u017ean signal za \u010dehovske kolege\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kalin Ste\u0111erean nam je tako\u0111e rekao o Maksijevoj aktivnosti u upravi muzeja umetnosti: Maksi je prakti\u010dno konfigurisao postavku ovog muzeja. Znajte da su najbolji slikarski depoziti koji je Maksi postavio u ovom muzeju. On je sa ostalim kolegama konfigurisao Galeriju rumunske umetnosti i Galeriju svetske umetnosti. Imao je i ideju o paralelnim aktivnostima sa izlo\u017ebenim i to za op\u0161tu kulturalizaciju javnosti i povezivanje umetnosti sa \u017eivotom uop\u0161te\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom otvaranja, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rumuniji, Silviu Veksler izneo je neka razmi\u0161ljanja o Maksiju: Maksi je jedna od najkompleksnijih li\u010dnosti rumunske umetnosti, ali je istovremeno i jedan od najistaknutijih jevrejskih umetnika u Rumuniji, zajedno sa Mar\u0107elom Jankuom, zajedno sa Viktorom Braunerom su, ako hoc\u0301ete, najvidljiviji i najistaknutiji, lako prepoznatljivo prisustvo jevrejskih umetnika u Rumuniji. Maksi je istovremeno, kao umetnik, izuzetno kompleksna figura, \u010dije stvarala\u0161tvo uveliko varira u kontekstu epoha kroz koje je pro\u0161ao. Neophodno je da, kada njegove slike se posmatraju, da budu predstavljen i kontekst u kome su nastale i u kome je Maki obavljao svoju delatnost. Iako je on tako istaknuta li\u010dnost, istovremeno je, na\u017ealost za \u0161ire dru\u0161tvo, mnogo, mnogo premalo poznata i onda \u010dinjenica da se takva izlo\u017eba odr\u017eava u Narodnom muzeju umetnosti posebna je \u0161ansa za one koji nisu poznavali njegovo stvarala\u0161tvo\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Silviu Veksler nam je tako\u0111e govorio o Maksiju \u010doveku:Mislim da ne mo\u017eemo da apstrahujemo ljude. Mislim da mo\u017eemo doc\u0301i do ta\u010dke kada shvatite da ponekad stvaranje nije vezano za odre\u0111ene negativne aspekte \u010doveka, ali ne mo\u017eete to potpuno da izbri\u0161ete. Ako \u017eelite, najvi\u0161e \u010duvena situacija ove prirode \u0161to se ti\u010de Vagnera. I do danas Vagner je umetnik ne samo izuzetno kontroverzan, vec\u0301, na primer, u Izraelu mislim da je bio samo jedan koncert. Istovremeno, ne mo\u017eemo da ne smatramo Vagnerovo stvarala\u0161tvo kao fundamentalno za operu. Ali ne sla\u017eem se sa poku\u0161ajima da se izbri\u0161u negativni aspekti \u010dovekovog \u017eivota samo zbog njegovog stvarala\u0161tva. To su dve stvari za koje mislim da se dopunjuju, moraju se znati paralelno i razumeti prava vrednost dela. I na kraju dana, neizbe\u017eno je da c\u0301e ono \u0161to umetnik misli uticati na rad. Zato bih naglasio da je dodatna vrednost ove izlo\u017ebe posvec\u0301ene Maksiju to \u0161to predstavlja sve aspekte njegovog \u017eivota. Ne to nije samo serija izlo\u017eenih slika, \u0161to bi, siguran sam, bilo dobrodo\u0161lo samo po sebi, ali kontekst dru\u0161tva u kojem je stvarao, na\u010din na koji je njegov \u017eivot evoluirao i transformisao, i kako je uticao na njegov rad, veoma su va\u017eni.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Muzej umetnosti Rumunije (MNAR) donosi javnosti, do kraja aprila, novu izlo\u017ebu: M.H. Maksi – Od avangarde do socijalizma. Maks Herman Maksi (1895-1971) bio je rumunski umetnik jevrejskog porekla, slikar, scenograf, univerzitetski profesor na Institutu lepih umetnosti. Maksi je bio jedna od najzna\u010dajnijih li\u010dnosti rumunske avangarde, osniva\u010d avangardnog \u010dasopisa Integral\u201c, direktor Muzeja rumunske umetnosti. Li\u010dnost koliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":292385,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n