{"id":524486,"date":"2019-11-10T19:39:00","date_gmt":"2019-11-10T17:39:00","guid":{"rendered":"http:\/\/devrri.freshlemon.ro\/aktuelnosti\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html"},"modified":"2019-11-10T19:39:00","modified_gmt":"2019-11-10T17:39:00","slug":"istorijat-rumunskog-radija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html","title":{"rendered":"Istorijat Rumunskog Radija"},"content":{"rendered":"

Po\u010detci<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Prvi eksperimentalni programi radija emitovani iz Rumunije za inostranstvo su bili muzi\u010dki programi. To je bilo 1927-me, godinu dana pre osnivanja Nacionalnog radija.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U jednoj bukure\u0161tanskoj zgradi iz 19- tog veka, u kojoj danas funkcioni\u0161e Muzej rumunske knji\u017eevnosti, 20- tih godina pro\u0161\u0161log veka funkcionisao je Univerzitetski elektrotehni\u010dki Institut. Istori\u010dar Eud\u017een Denize, veoma dobar poznavalac evolucije rumunske radiofonije, ka\u017ee da je u laboratorijama ovog instituta 1927-me izgradjena rumunska radio stanica, sa ja\u010dinom od 200 W, i koja je funkcionisala na talasnoj du\u017eini 280 metara. Ova je bila ve\u0107 tre\u0107a rumunska eksperimentalna stanica, ali su ovoga puta emisije najavljene na engleskom, francuskom, nema\u010dkom i italjanskom jeziku. Emisija se \u010dula na razdaljini od oko 1000 kilometara, i van granica Rumunije, u Evropi i na Bliskom Istoku. \u201cPosredstvom ove radio stanice, po prvi put su se pred mikrofonom na\u0161li umetnici Rumunske opere, preno\u0161eni su koncerti Rumunskog Ateneuma, i u zimi iste godine i simfonije Betovena\u201d- pisao je Denize.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Mo\u017ee se re\u010di da je 1927-ma godina je krstenica eksperimentalnih programa Rumunije za inostranstvo.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Iako nije bila zvani\u010dna, radio stanica Elektrotehni\u010dkog Instituta je emitovala prete\u017eno za slu\u0161aoce iz drugih zemalja i imala i tehni\u010dki kapacitet da dopire do njih.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Evidentno, radio komuniciranje nije bilo ograni\u010deno od po\u010detka, izuzev tehni\u010dkih \u201cgranica\u201d koje su zavisile od mogu\u0107nosti pokrivanja prostora. Ali je onaj period okon\u010dan kada su diktatorski re\u017eimi otkrili brujanje, la\u017enu i neprijateljsku propagandu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U medjuratnoj Kraljevini Rumunije, prvi zvani\u010dni program na rumunskom jeziku emitovan je 1-vog novembra 1928-me godine, sa predajnikom ja\u010dine od 400 vata, na talasnoj du\u017eini 401,6 metara. Sedi\u0161te novog Radiotelefonskog difuznog preduze\u0107a (kako se Radio zvao na po\u010detku) bilo je na istoj ulici Generala Bertloa 60- 64, u centru Bukure\u0161ta, odakle komuniciramo i danas sa Vama. To je bilo dve decenije nakon instaliranja prvog prijemnika za radiotelegrafiju u Rumuniji, u crnomorskoj luci Konstanca, na jugo- istoku zemlje.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1932-ge godine, emisije su se \u010dule do Novog Zelanda. Dve godine ranije, rumunski konzulat u Palestini je vlastima u Bukure\u0161tu dostavio zahteve mnogobrojnih gradjana pomenute zemlje da nacionalni radio u Bukure\u0161tu emituje informacije i na francuskom jeziku, da bi se shvatila poruka.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Konkretno, prve emisije Rumunskog Radiodifuznog preduze\u0107a na stranim jezicima, koncipirane su po\u010detkom 30-tih godina 20. veka, u cilju informisanja diplomatskog hora u prestonici Rumunije. U svom prvom tomu posve\u0107enom istoriji Rumunskog radiodifuznog preduze\u0107a istoricar Eud\u017een Denize tvrdi: \u201dPrve emisije ove vrste emitovane su 1932. godine, i bili su informativni programi na francuskom i engleskom jeziku, bilo je programa na rumunskom jeziku, pu\u0161tene su takozvane \u201dminijaturne emisije\u201d, koje su se odnosile na rumunsku specifi\u0107nost- kako se isti\u010de u jednom dokumentu iz na\u0161eg arhiva. Bile su to kratke informacije na francuskom i engleskom jeziku (citiramo iz jednog dokumenta vremena) \u201co bogatstvu, ekonomiji, kulturi i stvarala\u0161tvu Rumunije\u201d. Usledile su informativne emisije na italijanskom i nema\u010dkom, emitovane u isto vreme, alternativno sa onima na engleskom i francuskom.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Ina\u010de, slu\u0161aoci iz inostranstva su narednih godina, istovremeno sa osnivanjem Nacionalnog Radiodifuznog dru\u0161tva, postali tema veoma pa\u017eljive analize rumunskih vlasti. Rumunija, kao i ostale zemlje, otkrila je va\u017ean instrument da bi se predstavila svetu. Usledile su specijalne ve\u010dernje emisije posve\u0107ene drugim zemljama, po\u010dela je razmena programa, a jo\u0161 1930. periodi\u010dno su bili emitovana dela rumunskih klasika, specijalno prevedena na francuski, italijanski i nema\u010dki jezik.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Ipak, podatci nisu veoma precizni, a se\u0107anja ili \u010dak pisani izvori stvore nejasnu ali fascinantnu sliku idili\u010dnog perioda u istoriji Evrope i sveta, koji posle jednog svetskog rata i stupanja u kontakt sa Sovijetskim Savezom Staljina i Nema\u010dkom Hiltera, nisu jo\u0161 bili suo\u010deni sa strahotama pro\u0161log veka- nacizmom i komunizmom.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Prelistavaju\u0107i izdanja \u010dasopisa \u201cRadiofonija\u201d iz medjuratnog perioda, na\u0161i kolege iz Arhiva Rumunskog Radiodifuznog preduze\u0107a konstatovali su da po\u010dev od marta 1933. godine u 21 \u010das po Grini\u010du, iskoriste\u0107i \u010dinjenicu da su se svoje emisije efektivno \u010dule u celom Sredozemnom bazenu, u Nema\u010dkoj, pa \u010dak i Australiji, Rumunsko radiodifuzno preduze\u0107e je po\u010delo da emituje dva puta nedeljno emisiju \u201cza informisanje inostranstva\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Utorkom ona je bila emitovana na franucskom, a petkom i kasnije \u010detvrtkom, na nema\u010dkom jeziku.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Bile su uglavnom konferencije o umetni\u010dkom \u017eivotu, turisti\u010dkoj ponudi, i ponekad o ekonomskim mogu\u0107nostima Rumunije. Prvu konferenciju na francuskom, \u201cUmetni\u010dki \u017eivot Rumunije\u201d emitovana 21.marta 1933., odr\u017eao je profesor Aleksandru Busujo\u010danu. Konferencija na nema\u010dkom jeziku o<\/p>\n


\n <\/p>\n

knji\u017eevnom \u017eivotu Rumunije odr\u017eao je 24. marta 1933. Paul Zarifopol. Usledile su sa kra\u0107im ili du\u017eim pauzama, konferencije o velikom rumunskom pesniku Mihaju Emineskuu, o romanu ,,Pobuna\u201d Livijua Rebreanua, o vizantijskim spomenicima u Rumuniji, rumunskom peiza\u017eu, narodnoj poeziji, banjsko- klimaterskim le\u010dili\u0161tima, Maloj Antanti, privrednim vestima, pozori\u0161tu i slikarstvu, dvorcima u Rumuniji, Bukure\u0161tu, rumunskim brdima i nizijama, itd.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U avgustu 1933., u jednom pismu gopodina Johna Hardija iz \u0160kotske, potvrdjen je dobar prijem emisija, koje su po\u010dele najavom ,,Eksperimentalni Radio Bukure\u0161\u0161t\u201d. Shodno drugim izvorima, prva poruka koje je rumunski radio primio bi bila sadr\u017eana u pismu koje je stiglo iz Egipta\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Iz Italije se po prvi put javio gospodin Oskar Laurenti 1934.: bio je iz Napulja i nije pisao na italijanskom, ve\u0107 na francuskom jeziku. On je izrazio entuzijazam prema na\u010dinu interpretacije opere ,,Lu\u010dija od Lamermura\u201d i tra\u017eio je detalje u vezi sa stanicom koja je emitovala program. Kako proisti\u010de iz \u010dasopisa \u201cRadio Istina\u201d br. 349, od 1935. uve\u010de je emitovano od 23\u201945\u201d po rumunskom vremenu \u201c\u017durnal za inostranstvo\u201d na francuskom i nema\u010dkom.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Postoji \u010dak telefonski snimak jednog slu\u0161aoca: osamdesetgodi\u0161njeg profesora Luid\u017eija Menguzija iz Padove, koji je pre 5 godina izjavio: \u201cSlu\u0161am ove programe jo\u0161 od 1938. Bili su ve\u010dernji dnevnici na francuskom jeziku, emitovani uve\u010de na kraju emisije\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Jedan va\u017ean datum po rumunsku radiofoniju za inostranstvo je 12. februar 1939., kada je po\u010delo emitovanje slo\u017eene emisije o Rumuniji za Ameriku, o kojoj se u \u010dasopisu \u201cRadio Universul\u201d tvrdi da je koncipirana kao \u201cpropagandno sredstvo povodom u\u010de\u0161\u0107a Rumunije na Svetskoj Izlo\u017ebi u Njujorku. U program su ukljue\u010dni izmedju ostalog \u201cRumunska rapsodija\u201d D\u017eord\u017ea Eneskua, jedna narodna pesma u izvodjenju na\u0161e \u010duvene peva\u010dice Marije Tanase, orkestar pod dirigentskom palicom slavnog Grigora\u0161a Dinikua izvode\u0107i jedno kolo, zatim rumunske narodne pesme u izvodjenju Valentine Krecoju Tasijan i G. Foleskua.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U izdanju od 19. februara 1939. \u010dasopis \u201cRadio- Adevarul\u201d ocenjuje da emisija je \u201cepohalni dogadjaj\u201d. U emisiju su bili uklju\u010deni intervijui i muzika, a ameri\u010dke stanice su je prenosile. Ne posedujemo snimak, ali se u Zlatnoj Fonoteci nalazi snimak sa pesmama Marije Tanase, koja je pevala u toj emisiji.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Prva potvrda o prijemu jedne emisije Radija Bukure\u0161ta na engleskom jeziku u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavma datira od februara 1939. i smatrana je danom rodjenja rumunske radiofonske proizvodnje za slu\u0161ala\u010dku publiku s one strane okeana.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Partnerstvo u interesu rumunske dr\u017eave<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Programi na stranim jezicima uvodjeni su na osnovu vladine inicijative. Iako Rumunsko Radiodifuzno preduze\u0107e je bilo me\u0161ovito dru\u0161tvo sa 60% dr\u017eavnog i 40% privatnog kapitala, u Upravnom Odboru i Rukovode\u0107em Komitetu, najva\u017enije odluke su usvojene u zavisnosti od interesa rumunske dr\u017eave. Ove emisije su uvodjene sa ciljem da se inostranstvu predstave rumunske stvarnosti, rumunska kultura, i dogadjaji zabele\u017eeni u Kraljevini Rumunije. One su bile vladina inicijativa i imale za cilj bolje upoznavanje inostranstva sa na\u0161om zemljom.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Istori\u010dar Eud\u017een Denize isti\u010de namenu emisija za inostranstvo: \u201cU celini, emisije na stranim jezicima imale su dosta zna\u010dajno mesto u programskoj \u0161emi Rumunske Radiodifuzije u medjuratnom periodu, do izbijanja rata imale su raznovrsni karakter, s osnovnim ciljem da informi\u0161u inostranstvo o rumunskim stvarnostima. U trenutku izbijanja rata postale su prete\u017eno propagandisti\u010dke emisije, a nakon \u0161to je Rumunija u\u0161la u rat one su jasno jasno podr\u017eavale rumunska vojna dejstva na isto\u010dnom frontu\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Rezultati novinarske aktivnosti<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Sadr\u017eaj emisija za inostranstvo sastavljen je po modelu inostranih radio stanica, naro\u010dito francuske i engleske. Eud\u017een Denize precizira da jo\u0161 od po\u010detka emisije za inostranstvo sadr\u017eale su originalne materijale, dakle nisu bile samo obi\u010dni prevodi emisija za doma\u0107u javnost. One su bile sinteze rumunskih dogadjaja, politi\u010dke, ekonomske i sportske vesti. Predstavljeni su odnosi Rumunije sa drugim zemljama, ali i kulturni dogadjaji. \u201dOve su se emisije dosta te\u0161ko \u010dule u inostranstvu, tvrdi Denize\u201d. Emisije na francuskom, engleskom, nema\u010dkom i italijanskom jeziku su pre rata emitovane na srednjim talasima, dakle njihov uticaj na inostranstvo je bio mali. Ne\u0161to kasnije, kada je po\u010dela aktivnost jedna stanica koja je emitovala na kratkim talasima, uspelo se da se emituje dosta daleko. Ali od statistika Radija iz perioda 38.- 40. Godine mnoge zone Evrope nisu bile pokrivene. Emitovano je iz severne zone prestonice, iz Banease, na talasima 34,2 metra, ali predajnik nije uspeo da pokrije ceo evropski prostor. Ipak, prijem ovih emisija bio je veoma dobar u zoni Balkana i na Srednjem Istoku, zahvaljuju\u0107i reljefu i propagiranju talasa\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Radio za vreme ,,toplog rata\u201d.<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Izbijanje drugog svetskog rata izazvalo je pove\u0107anje obima informacija iz Rumunije na stranim jezicima. Sem emisija na francuskom, engleskom, nema\u010dkom i italijanskom, osnovane su emisije na gr\u010dkom, turskom, srpskom, ruskom, i kasnije, izmedju kraja leta 1941. do jesen 1942. na ukrajinskom jeziku.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U ratnom periodu, naravno emisije na stranim jezicima imale su posebni propagadni karakter, podr\u017eavaju\u0107i vojna i politi\u010dka dejstva Rumunije, kao i Sile Osovine, i u prvom redu Nema\u010dke.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Nakon 23. avgusta 1944 godine Rumunija se pridru\u017eila Savezni\u010dkim Silama, i krajem iste godine osnovana je stanica ,,Dacia Romana\u201d koja je emitovala na 5 jezika: engleskom, ruskom, francuskom, madjarskom i nema\u010dkom. Rat se nije jo\u0161 okon\u010dao. Prema odluci Upravnog Odbora, stanica je imala za cilj \u201cda se bori za prisutpanje Rumunije Ujedinjenim Nacijama, da predstavi ekonomsku obnovu i demokratizaciju zemlje\u201d.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Studije sa ulice Generala Berthloa bile su uni\u0161tene u nema\u010dkom bombardovanju. Emisije su privremeno emitovane iz bli\u017enje gimnazije \u201cSveti Sava\u201d. Za stanicu \u201cDacia Romana\u201d tada je obezbedjena oprema i izgradjen studio u sve\u0107anoj dvorani gimnazije.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Radio za vreme ,,hladnog rata\u201d<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Komunisti\u010dki re\u017eim ustoli\u010den pribegavanjem sili je bolno obele\u017eio istoriju Rumunske Radiodifuzije. Pod znakom \u201dhladnog rata\u201d koji se vodio isto\u010dno od \u201dgvozdene zavese\u201d ideja propagande je postala odlu\u010duju\u0107a, tako da emisije za inostranstvo su postale \u010disti instrument za dezinformisanje. Ipak, iz programske \u0161eme nisu izostali materijali o kulturi, sportu, rumunskoj muzici.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1946 godine, 21. decembra, osnovana je nova rumunska stanica za inostranstvo \u201cSlobodna Rumunija\u201d. Upravni Odbor precizirao je u epohi, u izve\u0161taju o ovoj vrsti radiofonskih programa: \u201cemisije za inostranstvo predstavile su celom svetu napore rumunskog naroda za demokratizaciju zemlje\u201d. Da se \u010dita \u201cnapore za komunizaciju\u201d!<\/p>\n


\n <\/p>\n

Kao zaklju\u010dak etape, 1948. godine iz Bukure\u0161ta su bili emitovani programi na francuskom, engleskom, ruskom, srpskom i nema\u010dkom jeziku.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Da se vratimo pola veka unazad<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Kako su evoluirali rumunski radio-programi za inostranstvo na razli\u010ditim jezicima? Se\u0107anja kolega, sa desetinama godina iskustva, napisano pam\u0107enje u Arhivu Radija, ali i magnetofonski snimci Zlatne Fonoteke Radija Rumunija, bile su nam nezaobilazne da bi \u0161to ta\u010dnije sastavili istoriju emisija za inostranstvo koje su proizvedene u Bukure\u0161tu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Prva emisija na rumunskom jeziku za inostranstvo emitovana je 10. jula 1950. godine na kratkim talasima, paralelno sa stanicom \u201cSlobodna Rumunija\u201d, koja je emitovana takodje na kratkim talasima. Obe emisije trajale su po 30 minuta, dok se kasnije pojavljuje i \u201cRumunska Emisija za SAD\u201d. Bila je to ustvari geografska diversifikacija, jer je najbrojnija rumunska emigracija bila ona u SAD-u. 15. Decembra 1955. godine, ovaj program se emituje paralelno sa \u201cGlasom Otad\u017ebine\u201d, kako je kasnije nazvana emisija na rumunskom jeziku, osnovana 1950. godine. Ovom miniredakcijom je rukovodio iskusni novinar Leon Saraceanu. Zna\u010daj koji je pridat emisiji \u201cGlas Otad\u017ebine\u201d dokazuje i \u010ditanje bloka vesti , od strane dva zlatna glasa rumunskog radija, Mihaja Zire i Mar\u010dele Rusu. Rumunska redakcija, ka\u017eu nam tada\u0161nji posmatra\u010di, sakupila je najbolje novinare Rumunskog Radiodifuznog Preduze\u0107a, u poku\u0161aju re\u017eima da humanizuje propagandu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Re\u010d je o politici koja je jasno usmerena na rumunsku emigraciju, koja je neprijateljski bila raspolo\u017eena prema komunisti\u010dkom re\u017eimu, ali u vezi sa kojom su se zvani\u010dnici nadali da \u0107e je bar delimi\u010dno zbli\u017eiti sa novom Rumunijom. Osniva se tada Rumunski Komitet za Repatrijaciju, sa sedi\u0161\u0161tem u Isto\u010dnom Berlinu, \u010diji je predsednik bio general Kreculescu, iz stare rumunske armije. Postojao je i bilten \u201cGlas Otad\u0107bine\u201d, koji se masivno delio u inostranstvu, \u010dija je redakcija bila u Bukure\u0161tu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

12. aprila 1958. godine \u201cRumunska Emisija za SAD\u201d ujedinjuje se sa \u201cGlasom Otad\u017ebine\u201d, koja je geografski imala razne programe, za Zapadnu Evropu i za SAD.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Istorijat Francuske Redakcije posle drugog svetskog rata otpo\u010deo je sa gospodjom Andre Fleuri, koju su i na\u0161i slu\u0161aoci imali priliku da \u010duju i koja se uspokojila kada je navr\u0161ila 100 godina i 5 meseci. Neki od onih koji su radili u francuskoj redakciji Radija Bukure\u0161ta, nastvaili su svoje karijere u velikim svetskim radio stanicama poput Radija France, RFI-a i Slobodne Evrope. Elena Murgu i Alen Parui su samo dva primera.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Engleska Redakcija po\u010dela je da emituje posle drugog svetskog rata zahvaljuju\u0107i bra\u010dnom paru Editu i Maksu Eisingeru, koji su \u0161\u0161kolovani u Engleskoj, zatim i poznatoj novinarki i \u010doveku iz oblasti kulture Katinki Ralea. Nakon izvesnog vremena pojavio se jo\u0161 jedan poznat glas, Aleksandru Folea. Po\u010detkom \u0161ezdesetih godina, glavni urednik bio je Eud\u017een Preda, prvi generalni direktor Rumunske Radiodifuzije posle pada komunizma 1989.godine. Moraju se napomenuti izvr\u0161ni intervjui Katinke Ralea sa piscima Saulom Bellowom, Williamom Saroyanom, Alvinom Toflerom, Irisom Murdochom, sa muzi\u010darima Yehudijem Menuhinem i Arthurom Rubinsteinom, sa vajarem Henryem Mooreom kao i sa politi\u010darima Margaret Thatcher i Edwardom Kennedijem.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Pedesetih godina Radio Bukure\u0161t je imao i emisije na ruskom jeziku za sovjetsku armiju i njihove eksperte. Povla\u010denjem Sovjetske Armije u drugoj polovini pedestih godina, ove su emisije ukinute.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Istovremeno, je otpo\u010dela i razmena programa sa Radio Moskvom, sli\u010dna onoj sa stanicama iz dr\u017eava komunisti\u010dkog bloka. Bili su to programi koji su realizovani u Bukure\u0161tu, koji su poslati u Moskvu gde su emitovani dva puta nedeljno.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1975. godine u okviru Redakcije Emisija za Inostranstvo, osnovana je Ruska Redakcija, \u010dija prva emisija je emitovana na kratkim talasima 15. decembra iste godine. Rumunija je postala na ovaj na\u010din, prva dr\u017eava Var\u0161avskog Ugovora, koja je imala emisiju koja je direktno dospevala do ruskog slu\u0161aoca, bez ikakvog filtera u Moskvi. Onda se Rumunija udaljila od Sovjetskog Saveza, pogotovo na spoljnopoliti\u010dkom i ekonomskom planu, tako da su sovjeti bezuspe\u0161no poku\u0161ali da ubede Bukure\u0161t da odustane od takvih emisija.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Nema\u010dka Redakcija je u\u017eivala u saradnji nekoliko zvu\u010dnih imena: pesnika Alfreda Margula Sperbera I Franza Johannesa Bulhardta, glumice Margot Goetling koja je diplomirala na Pozori\u0161nom Institutu u Be\u010du, izuzetnih spikera i voditelja emisija: Ingrid Kloos, Heidemarie Papp, Otto Schneidera, Erwina Sacher ili Ilse Borce, talentovanih novinara kao \u0161to su bili Richard Lang i Juergen Salzer.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisija na gr\u010dkom jeziku emitovana je prvi put 1950. godine, zahvalju\u0107i u prvom redu gr\u010dkim gradjanima koji su bili i politi\u010dke izbeglice: Jeleni Papadopulos, Panasu Panaitopoulosu, Egonu Steindleru i Filareti Folea.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisija na Hebrajskom jeziku osnovana je 1950. godine u okviru programa za nacionalne manjine. Tek naredne godine, 1951. prelazi u Redakciju Emisija za Inostranstvo. Emisija je ukinuta 1955. godine, prema nekim izvorima, dok nam je istori\u010dar Eud\u017een Denize rekao da je emitovana i 1957. godine zajedno sa emisijama na ruskom, engleskom, francuskom, italijanskom, \u0161panskom, nema\u010dkom, turskom, persijskom, gr\u010dkom i srpskom jeziku.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1952. godine Radio Bukure\u0161t je ponovo po\u010deo da emituje na italijanskom, tri puta dnevno po sat vremena, zahvaljuju\u0107i Ugu Meroli i Walteru Bencivengi, kao i Florinu Velkuu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1955. godine emitovana je emisija na portugalskom jeziku. Prvi urednici emisija bili su dvojica portugalaca, u saradnji sa studentkinjom And\u017eelom Mokanuaom. Ekipi se kasnije pridru\u017eio bra\u010dni par Hoze i Tereza Ramos, koji 1974. godine posle Revolucije Crvenih Karanfila, su se vratili u Portugaliju.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Po\u010detak \u0161panskog odeljenja situira se oko 15. marta 1955. Prvi urednici su bili Hortensija Roman, politi\u010dka izbeglica u Bukure\u0161tu, nakon \u0161panskog gradjanskog rata.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Srpsko odeljenje po\u010delo je sa radom 1956. godine sa sve\u0161tenikom Genom Petrovom. Emisija koja je namenjena titoisti\u010dkom re\u017eimu -kako je bio nazvan, transformisana je \u0161ezdesetih godina, nakon promene stava Bukure\u0161ta, u most rumunsko-jugoslovenskog prijateljstva.<\/p>\n


\n <\/p>\n

15. jula 1957. osnovana je turska redakcija, medju osniva\u010dima je bila gospodja Melike Roman. Emisija je ukinuta 27. marta 2004. godine zajedno sa emisijama na bugarskom, gr\u010dkom, madjarskom i portugalskom jeziku.<\/p>\n


\n <\/p>\n

17. septembra 1957. se po prvi put \u010dulo \u201cOvde Radio Bukure\u0161t na persijskom jeziku, zahvaljuju\u0107i izbegli\u010dkoj porodici Sajdija Masuda. U prole\u0107e 2000.godine, emisija je ukinuta zbog nedostatka poznavaoca ovoga jezika koji da zamene urednike koji su decenijama bili uz slu\u0161aoce.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisija na Arapskom jeziku emitovana je prvi put 5. aprila 1961. godine, svoje zlatne dane zabele\u017eiv\u0161i \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina, kada je Rumunija vodila politiku zbli\u017eavanja sa arapskim zemljama, kao i sa Izraelom, imaju\u0107i i svoj doprinos u Mirovnom Procesu na Srednjem Istoku.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Danas, polovina urednika su poreklom Arapi, dok ostali su biv\u0161i studenti ovog jezika na Univerzitetu u Bukure\u0161tu. Medju osniva\u010dima bili su Nader Karajoli i njegova supruga Suleima Saman.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Prezentacioni Bilten rumunske Radio-televizije 1982. godine predstavio je slede\u0107u statistiku u vezi emisija na stranim jezicima Drzavnog Radija, da u odnosu na 1961. godinu pove\u0107an je broj \u010dasova emitovanja sa 8570 na 10807. Uzelo se u obzir: 2 \u010dasa emisije na arapskom, 6,15 na engleskom, 2,45 na francuskom, 1,45 na nemackom, 1 na gr\u010dkom, 1 na persijskom, 2 na italijanskom, 1 na potuglaskom, 1,15 na ruskom, 3 na rumunskom, 1 na srpskom, 4,30 na spanskom, 1 na turskom jeziku kao i emisija \u201cTurizam i muzika\u201d na engleskom, francuskom i nema\u010dkom u trajanju od pola sata dnevno.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Slobodan i prijateljski radio<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Nakon rumunske antikomunisti\u010dke Revolucije od 1989. godine, Radio Bukure\u0161t preimenovan je u Radio Rumunija Internacional. Emisije su dobile sasvim druga\u010dije namene, timovi su podmladjeni, okrenuv\u0161i se prema budu\u0107nosti, ka ponovnom povezivanju Rumunije sa demokratskim svetom i ka obnavljanju svih veza izmedju Rumuna u domovini i onih u svetu, koje su brutalno ili namerno prekinute, uz promovisanje nepoverenja od strane totalitarnog re\u017eima.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U desetoj deceniji dvadesetog veka, u okviru Radija Rumunija Interncional, stvorena su tri kanala – Rumunija U\u017eivo namenjen Rumunima u dijaspori, Otvoreni Radio na arapskom, kineskom (redakcija osnovana 1999.godine), engleskom, francuskom, nema\u010dkom, italijanskom, portugalskom i \u0161panskom jeziku i kanal Radio Mostovi, \u010diji su programi bili namenjeni susednim dr\u017eavama na bugarskom, madjarskom, ukrajinskom jeziku (redakcije koje su osnovane posle 1990. sa \u017eeljom bolje komunikacije sa susedima), kao na gr\u010dkom, turskom, ruskom i srpskom jeziku. 1991. godine osnovana je i redakcija na arumunskom dijalektu.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Nove emisije na stranim jezicima, novi mostovi prijateljstva<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

23. marta 1991.godine Radio Rumunija Internacional po\u010deo je da emituje programe na arumunskom dijalektu, a program je bio namenjen na\u0161oj arumunskoj bra\u0107i sa Balkana i \u0161ire. Time je ponovo zapo\u010dela jedna duboka duhovna veza, prekinuta sticajem okolnosti starijih ili novijih vremena.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisije na madjarskom jeziku su debitovale 14. avgusta 1993.godine iz potrebe dveju zemalja, Madjarske i Rumunije, da prevazidju zajedni\u010dke postoje\u0107e probleme, prete\u017eno istorijske, u cilju izgradnje zajedni\u010dke evropske i evroatlantske budu\u0107nosti ovih dveju bivsih komunisti\u010dkih zemalja . RRI je poslednji put emitovao emisiju na madjarskom jeziku 27. marta 2004. godine, s obzirom da su se izmedju ovih dveju dr\u017eava, vremenom, uspostavili i drugi oblici mnogo direktnije komunikacije, a granice rastopile.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisije na ukrajinskom jeziku su emitovane iz Bukure\u0161ta u kontekstu poslednjeg svetskog rata, ali je pravi rodjendan emisija na ukrajinskom 25.septembar 1994. godine. Navr\u0161avaju se dakle 10 godina. emisija na jezicima na\u0161ih suseda sa kojima smo imali i ima\u0107emo i dalje puno zanimljivih tema za razgovor.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Emisije na bugarskom jeziku su emitovane 1. decembra 1995. godine, u kontekstu demokratskih evolucija Rumunije i Bugarske posle pada komunizma, i namenjene su bile zbli\u017eavanju dveju zemalja, oja\u010danju odnosa izmedju Rumuna i Bugara i boljem uzajamnom upoznavanju. Poslednja emisija RRI za Bugarsku emitovana je 27. marta 2004.<\/p>\n


\n <\/p>\n

1.oktobra 1999.godine RRI je po\u010deo da emituje na kineskom jeziku. Ekipa je saradjivala sa kineskim stru\u010dnjacima koji borave u Rumuniji, a veliki doprinos u profesionalnom usavr\u0161avanju su imali stru\u010dnjaci u kineskom jeziku- Yang Shunksi, biv\u0161i profesor rumunskog jezika na Univerzitetu u Pekingu, kao i kolege sa Radija Kina Internacional- odsek na rumunskom jeziku – Li Jiayu i Shen Qinchen.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Pogledi ka budunosti<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

2004. predstavila je za RRI godinu relansiranja i promene mesta na na medjunarodnom radiofonskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Radio Rumunija Internacional je reorganizovan u dva kanala za inostranstvo- RRI 1 koji emituje nonstop emisije na rumunskom jeziku i arumunskom dijalektu i RRI 2 koji emituje na deset stranih jezika. To su arapski, kineski, engleski, francuski, nema\u010dki, italijanski, srpski, \u0161panski, ruski i ukrajinski.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U skladu sa odlukom Upravnog odbora Rumunskog radiodifuznog preduze\u0107a krajem marta 2004. Prekinute su emisije RRI na bugarskom, gr\u010dkom, madjarskom, portugalskom i turskom jeziku a osnovana je Multimedijalna Grupa koja se bavi radio- proizvodnjom na Internetu i medjunarodnim radiofonskim koprodukcijama u partnerstvu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Istovremeno, pomenuta dva medjunarodna kanala Radija Bukure\u0161\u0161ta su po\u010dela diversifikaciju formula za preno\u0161enje informacija.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Do po\u010detka 2004. koristili smo tradicionalne kopnene odasiljace na kratkim talasima, na Internetu (formula Real Audio, Direct Streming) i preko Satelita Hotbird 5 za Evropu i Mediteranski bazen. Svima ovima se pridodaju, po\u010dev\u0161i od 1. januara 2004. reprize odredjenih programa na engleskom, francuskom, nema\u010dkom, ruskom i rumunskom jeziku preko medjunarodne mre\u017ee World Radio Network (WRN), i na srednjim i ultrakratkim talasima iz zona za koje emitujemo, a za Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i preko mobilne telefonije (program na engleskom jeziku). Istovremeno je razvijen sistem dupleks emisija kao i komuniciranje sa vama, slu\u0161aocima RRI 1 i RRI 2, posredstvom na\u0161eg sajta na Internetu. Od ovog leta (2004.) na\u0161i programi na rumunskom jeziku se \u010duju i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i Kanadi i preko Satelita TEISTAR 5.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

RRI 1- \u201cRumunija u\u017eivo\u201d<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Kanal RRI 1 predla\u017ee svaki dan, po\u010dev\u0161i od marta 2001. pod geslom \u201cRumunija U\u017eivo\u2019\u2019 sintezu programa koje realizuju glavni novinski departmani Rumunskog Radiodifuznog preduze\u0107a. Sinteza je emitovana non stop preko satelita, na Internetu (Real Audio), kao i na kratkim talasima (prema Centralnoj i Zapadnoj Evropi, odnosno Israelu) pet sati dnevno.<\/p>\n


\n <\/p>\n

RRI 1 emituje svaki dan non- stop programe na rumunskom jeziku, kao i tri emisije u trajanju od po 30 minuta na arumunskom dijalektu, \u0161to zna\u010di ukupno oko 9300 sati godi\u0161nje.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

RRI 2- \u201cRadio mostovi\u201d<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Kanal RRI 2 realizuje i emituje programe na deset stranih jezika: na arapskom , kineskom, engleskom, francuskom, nema\u010dkom, italijanskom, srpskom, \u0161panskom, ruskom i ukrajinskom jeziku, \u0161to zna\u010di ukupno 25,5 sati dnevno. Drugim re\u010dima, preko 9300 sati godi\u0161nje.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Zajedno 775 dana…godi\u0161nje<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Prema tome, zajedno sa vama smo na kratkim, srednjim i ultrakratkim talasima, ali i preko satelita, Interneta i drugih sredstava za informisanje, oko 51 \u010das dnevnog radiofonskog programa, \u0161to pretpostavlja preko 18.600 sati radiofonske proizvodnje u 12 meseci. Ta\u010dnije receno, 775 dana … godi\u0161nje!<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Istorija prijateljstva bez granica<\/strong><\/p>\n


\n <\/p>\n


\n <\/p>\n

Cela pri\u010da rumunskih emisija za inostranstvo ne bi postojala bez na\u0161eg uredni\u010dkog truda koji je stigao u va\u0161e domove i naro\u010dito ako ne bi se na\u0161 trud isplatio.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Dokaz da vam se dopadaju na\u0161e emisije jeste i \u010dinjenica da ste uvek u velikom broju u\u010destvovali u na\u0161p\u0161im konkursima koje smo organizovali zadnjih 10- 12 godina. Da li je re\u010d o Maramure\u0161u, Bukovini, Delti Dunava, zoni Ardje\u0161a, Aradu, Nasaudu, Gor\u017eu, ili o potpunom Pomra\u0107enju Sunca 1999. godine, va\u0161i odgovori na pitanja na\u0161ih konkursa dokazali su da ste zaista zainteresovani da saznate \u0161to vi\u0161e informacija o na\u0161oj zemlji, istoriji i ljudima Rumunije.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Dobitnici nagrada, koji su imali priliku da borave u Rumuniji- na\u0161i priajtelji iz brojnih zemalja- Nema\u010dke, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Francuske, Rusije, Brazila, Italije, Irske, Ukrajine, Belgije, Srbije I drugih zemalja, do\u0161li su kao slu\u0161aoci RRI i, bez izuzetaka, oti\u0161li su kao prijatelji Rumunije, a pri\u010da ovog solidnog prijateljstva se nastavlja.<\/p>\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detci Prvi eksperimentalni programi radija emitovani iz Rumunije za inostranstvo su bili muzi\u010dki programi. To je bilo 1927-me, godinu dana pre osnivanja Nacionalnog radija. U jednoj bukure\u0161tanskoj zgradi iz 19- tog veka, u kojoj danas funkcioni\u0161e Muzej rumunske knji\u017eevnosti, 20- tih godina pro\u0161\u0161log veka funkcionisao je Univerzitetski elektrotehni\u010dki Institut. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":70596,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111694],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-radiju-rumunija-internacional"],"acf":[],"yoast_head":"\nIstorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Istorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Po\u010detci Prvi eksperimentalni programi radija emitovani iz Rumunije za inostranstvo su bili muzi\u010dki programi. To je bilo 1927-me, godinu dana pre osnivanja Nacionalnog radija. U jednoj bukure\u0161tanskoj zgradi iz 19- tog veka, u kojoj danas funkcioni\u0161e Muzej rumunske knji\u017eevnosti, 20- tih godina pro\u0161\u0161log veka funkcionisao je Univerzitetski elektrotehni\u010dki Institut. […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2019-11-10T17:39:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"640\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"480\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"20 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label3\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data3\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\"},\"author\":{\"name\":\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\"},\"headline\":\"Istorijat Rumunskog Radija\",\"datePublished\":\"2019-11-10T17:39:00+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\"},\"wordCount\":4037,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/10\\\/radio-romania-srr-cladire.png\",\"articleSection\":[\"O Radiju Rumunija Internacional\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\",\"name\":\"Istorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/10\\\/radio-romania-srr-cladire.png\",\"datePublished\":\"2019-11-10T17:39:00+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/10\\\/radio-romania-srr-cladire.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/10\\\/radio-romania-srr-cladire.png\",\"width\":640,\"height\":480},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\\\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u043d\u0438\u0446\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"O nama\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"O Radiju Rumunija Internacional\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/o-nama\\\/o-radiju-rumunija-internacional\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Istorijat Rumunskog Radija\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/\",\"name\":\"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\",\"description\":\"Totul despre Rom\u00e2nia \u015fi rom\u00e2ni, \u00een 13 limbi\\\/dialecte!\",\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\",\"name\":\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/author\\\/redactia\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Istorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Istorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","og_description":"Po\u010detci Prvi eksperimentalni programi radija emitovani iz Rumunije za inostranstvo su bili muzi\u010dki programi. To je bilo 1927-me, godinu dana pre osnivanja Nacionalnog radija. U jednoj bukure\u0161tanskoj zgradi iz 19- tog veka, u kojoj danas funkcioni\u0161e Muzej rumunske knji\u017eevnosti, 20- tih godina pro\u0161\u0161log veka funkcionisao je Univerzitetski elektrotehni\u010dki Institut. […]","og_url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html","og_site_name":"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","article_published_time":"2019-11-10T17:39:00+00:00","og_image":[{"width":640,"height":480,"url":"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png","type":"image\/png"}],"author":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"20 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430","Written by":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html"},"author":{"name":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd"},"headline":"Istorijat Rumunskog Radija","datePublished":"2019-11-10T17:39:00+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html"},"wordCount":4037,"image":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png","articleSection":["O Radiju Rumunija Internacional"],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html","url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html","name":"Istorijat Rumunskog Radija - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png","datePublished":"2019-11-10T17:39:00+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#primaryimage","url":"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png","contentUrl":"https:\/\/www.rri.ro\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/radio-romania-srr-cladire.png","width":640,"height":480},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional\/istorijat-rumunskog-radija-id524486.html#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u043d\u0438\u0446\u0430","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"O nama","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"O Radiju Rumunija Internacional","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/o-nama\/o-radiju-rumunija-internacional"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Istorijat Rumunskog Radija"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#website","url":"https:\/\/www.rri.ro\/","name":"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","description":"Totul despre Rom\u00e2nia \u015fi rom\u00e2ni, \u00een 13 limbi\/dialecte!","inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd","name":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/author\/redactia"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/524486","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=524486"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/524486\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/70596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=524486"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=524486"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=524486"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=524486"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}