{"id":524713,"date":"2021-02-08T15:30:00","date_gmt":"2021-02-08T13:30:00","guid":{"rendered":"http:\/\/devrri.freshlemon.ro\/aktuelnosti\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html"},"modified":"2021-02-08T15:30:00","modified_gmt":"2021-02-08T13:30:00","slug":"qsl-kartice-za-2021","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html","title":{"rendered":"QSL kartice za 2021."},"content":{"rendered":"

1. Ku\u0107a Darvas-La Roche<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Ku\u0107a Darvas-La Roche je jedan od najdragocenijih arhitektonskih dragulja grada Oradea, izgra\u0111en u stilu Art Nouveau-Secession. Nakon opse\u017enog procesa rehabilitacije, u kuc\u0301i Darvas – La Roche sada se nalazi najnoviji muzej u gradu: Muzej Art Nouveau. Muzejska izlo\u017eba posvec\u0301ena je enterijerima Orade La Belle Epoque\u201c i rekonstrui\u0161e bur\u017eoasku atmosferu grada.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Koketna zgrada, jedinstvena po lepoti i modernosti, mo\u017ee stajati pored najoriginalnijih evropskih arhitektonskih stvarala\u0161tava od po\u010detka XX. veka. Kuc\u0301u Darvas-La Roche izgradili su izme\u0111u 1909. i 1912. godine brac\u0301a Laszlo i Joszef Vago.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Posebna atrakcija kuc\u0301e su vitra\u017ei koji ukra\u0161avaju fasade i glavne prostorije elementima koji predstavljaju svet biljaka i \u017eivotinja. \u017densko lice koje se pojavljuje u medaljonima vitra\u017ea daje kompoziciji posebnu dra\u017e.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t2. Palata Moskovits Miksa<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Zgrada je podignuta izme\u0111u 1904-1905. Po prvi put su u Oradi za otpornu konstrukciju kori\u0161c\u0301ene armiranobetonske plo\u010de (tip Hennebique), \u010diju strukturu je dizajnirao univerzitetski profesor in\u017e. Zielinszky Szil\u00e1rd iz Budimpe\u0161te. Palata je novi uzorak Riman\u00f3czyevog stila secession nema\u010dkog porekla, minhenskg secessiona ili takozvang Lilienstila.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Palata ima bogate biljno-simboli\u010dne ukrase savr\u0161enog klizanja krivina i majstorski obra\u0111enog kovanog gvo\u017e\u0111a. Preovladavaju biljni elementi, cvetovi sa dugim krivolinijskim stabljikama, koje nalazimo u svim ukra\u0161enim elementima. U prizemlju su biljni ukrasi postavljeni ispod erkera, na konzolama, oko praznina u prozornim re\u0161etkama.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t3. Aquapark Nymphaea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Najvec\u0301i #Aquapark u zapadnoj Rumuniji! Bez obzira na godi\u0161nje doba, kompleks Nymphaea je mesto gde se mo\u017eete razmaziti opu\u0161tajuc\u0301om masa\u017eom, kozmeti\u010dkim tretmanima i zabavom za mlade i starije. Idealno je mesto za opu\u0161tanje u sauni ili bazenu ili isprobavanje multifunkcionalnih sportskih terena.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Opremljena otvorenim bazenima, idealnim za leto, ali i zatvorenim bazenima savr\u0161enim za hladnu sezonu, Nymphaea je savr\u0161ena kombinacija zabave i opu\u0161tanja. Iako deca obo\u017eavaju bazene sa talasima i tobogane, SPA usluge \u010dine iskustvo opu\u0161tajuc\u0301im zahvaljuju\u0107i sauni, turskom kupatilu sa termalnim bazenima, parnim kabinama, jacuzziju, vodenim tretmanima i sobama za masa\u017eu.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t4. Bo\u017ei\u010dni Sajam u gradu Oradea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

\u010cekamo vas u Oradi, u najtoplijoj bo\u017eic\u0301noj atmosferi!<\/p>\n


\n <\/p>\n

U decembru, Trg Ujedinjenja (Unirii) u Oradi je pun \u010darolije, mirisa cimeta, zvona, bo\u017ei\u010dnih pesama i veselja, jer ovede se organizuje Bo\u017eic\u0301ni sajam – jedan od najpoznatijih doga\u0111aja u Oradi.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Tradicije, LIVE koncerti i kulinarski u\u017eici su divno isprepleteni sa hiljadama lampica, ukrasa i ru\u010dno ra\u0111enih suvenira, a deca se zabavljaju na klizali\u0161tu, ringi\u0161pilu ili drugim aktivnostima i atrakcijama na Sajmu!<\/p>\n


\n <\/p>\n

Slatko ili slano, za\u010dinjeno ili blago za\u010dinjeno, va\u0161i ukusni pupoljci su jednostavno razma\u017eeni sa sve vi\u0161e i vi\u0161e kulinarskih proizvoda. Stanovnici Oradee, savr\u0161eni domac\u0301ini, zajedno sa samim Dedom Mrazom, do\u010dekac\u0301e vas ra\u0161irenih ruku \u010dinec\u0301i sve da se na Bo\u017eic\u0301nom sajmu u Oradi osec\u0301ate kao kod kuc\u0301e.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t5. Oradea Festifall<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

\u017divahan urbani festival, u srcu Orade!<\/p>\n


\n <\/p>\n

Dani puni zabave i opu\u0161tanja u urbanim prostorima prepunim istorije, koncerti na otvorenom, poznati umetnici, spektakularni pejza\u017e i hrana za sve gurmane. Na festivalu Oradea, u istorijskom centru grada, svet se kome\u0161a, ve\u0161ti kuvari mame vas ukusima i aromama iz celog sveta, a \u010dudesni likovi osvajaju ulice grada. \u017divahan festival pun energije koji godi\u0161nje privla\u010di desetine hiljada gostiju.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Oradea Festifall je festival dobre muzike, sa izvanrednom atmosferom, emocijama i lepim ljudima. To je najlep\u0161a proslava Orade!<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t6. Tvr\u0111ava Oradea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Jedan od najva\u017enijih srednjovekovnih spomenika u Transilvaniji!<\/p>\n


\n <\/p>\n

Sa istorijom od skoro 1.000 godina, tvr\u0111ava Oradea nezaobilazna je turisti\u010dka atrakcija, jer nudi posebno srednjovekovno iskustvo. Njena istorijska pro\u0161lost, arhitektura, postojec\u0301e legende o odre\u0111enim doga\u0111ajima koji su obele\u017eili njeno postojanje, \u010dini\u0107e da ovde provedete mnogo \u010dasova otkrivajuc\u0301i pri\u010du o Tvr\u0111avi.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Od svojih po\u010detaka, tvr\u0111ava Oradea bila je jezgro politi\u010dkog, vojnog, administrativnog, pravnog i verskog \u017eivota, usled sanktifikacije, 1192. godine, osniva\u010da eparhije Oradea kao Svetog Ladislava Taumaturga.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U tvr\u0111avi se nalazila velika biblioteka sa knjigama donesenim iz Italije, kao i Literarum asyulom- mesto okupljanja velikih humanisti\u010dkih u\u010denjaka tog vremena, Katoli\u010dka kapitularna \u0161kola, u kojoj je u\u010dio veliki humanisti\u010dki nau\u010dnik Nikolaj Olah, i astronomski posmatra\u010d, koji je za vi\u0161e vekova uspostavio nulti meridijan mapa u Oradi. Ovaj meridijan je pro\u0161ao kroz Tvr\u0111avu, a nalazio ga je austrijski fizi\u010dar Georg von Peuerbach, kojeg je podsticao veliki humanist, biskup Orade, Joan Hrabri od Zredne.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U Tvr\u0111avi je sahranjeno mnogo krunisanih glava: Ladislav I Ma\u0111arske, Andrej II Madjarske (1235, kasnije odveden u Agriju), Stefan II Madjarske, Ladislav IV Kumanac (1290), kraljica Beatriks, supruga Karla Roberta An\u017eujskog (1319), kraljica Marija An\u017eujska, supruga Sigismunda Luksembur\u0161kog (1396), kralj Sigismund Luksembur\u0161ki (1437, jedini rimsko-nema\u010dki car sahranjen van Nema\u010dke).<\/p>\n


\n <\/p>\n

Danas je tvr\u0111ava Oradea domac\u0301in nekih od najva\u017enijih doga\u0111aja u gradu, a najreprezentativniji je Srednjovekovni festival, kada se tvr\u0111ava o\u017eivljava na spektakularan na\u010din.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t7. Barokna Palata<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Barokna palata sa 365 prozora.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Delo be\u010dkog arhitekte Franca Antona Hillebrandta, palata je sagra\u0111ena u kasnoaustrijskom baroknom stilu i trebalo je da bude manja kopija palate Belvedere u Be\u010du. 1773. godine zgradu je pogodio po\u017ear, ali palata je obnovljena prema po\u010detnim planovima i zavr\u0161ena 1777.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Ure\u0111eni vrt u engleskom stilu nalazi se ispred palate i rimokatoli\u010dke katedrale. Ovde su dva umetni\u010dka dela od velike vrednosti: bronzana statua biskupa Szaniszloa Ferenca (1850\u20131868) izvedena na zahtev biskupa Schlaucha Lorinca i postavljena na severnoj margini parcele, odnosno monumentalna statua Svetog Ladislava prvobitno postavljena 1892. godine u centru grada i sme\u0161tena kasnije, posle Prvog svetskog rata, usred konfesionalnog prostora, koja je do danas jedna od glavnih turisti\u010dkih atrakcija mesta.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Iza zapadne fasade palate nalazi se barokni vrt, ure\u0111en terasom na brdu. Tri krila palate, raspore\u0111ena u obliku slova U, ograni\u010davaju unutra\u0161nje dvori\u0161te, povezano nizom stepenica sa donjim terasama.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Ispred ju\u017enog krila palate nalazi se geometrijska kompozicija grmlja, ovog puta u obliku funte, koja podsec\u0301a na slavne dane klasi\u010dne muzike grada Oradea, kada su katedralnim orkestrom, koji je osnovao episkop Adam Patachich, dirigovale li\u010dnosti kao \u0161to su Johann Michael Haydn ili Carl Ditters von Dittersdorf.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t8. Palata Crni Orao (Vulturul Negru)<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Najreprezentativniji spomenik stila secession u Transilvaniji.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Pri\u010da o palati Crni Orao\u201c povezana je sa novom vizijom urbanog razvoja grada, s obzirom na reorganizaciju Malog trga (Trg Svetog Ladislava), danas Trga Ujedinjenja. Na mestu sada\u0161nje zgrade, sme\u0161tene u isto\u010dnom uglu glavnog trga, na jednoj raskrsnici, 1714. godine bilo je prizemlje, gostionica Orao\u201c ili Gradska pivara\u201c. Stara gostionica bila je domac\u0301in vec\u0301ine najva\u017enijih javnih doga\u0111aja u gradu: balova, skupova, pozori\u0161nih predstava ili politi\u010dkih doga\u0111aja.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Zami\u0161ljena kao upe\u010datljiv simbol sofisticiranog modernog gradskog \u017eivota, u palati su se nekada nalazili hotel, dva bioskopa, plesne dvorane, kazino, kafic\u0301i, prodavnice i banka. Prolaz u obliku slova Y ima tri ulaza, a unutra\u0161njost, prekrivena staklom, inspirisana je galerijom Vittorio Emanuele u Milanu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

U Galeriji ili prolazu, kako je lokalno stanovni\u0161tvo zna, danas se nalazi vec\u0301ina barova, kafic\u0301a i pabova, predstavljajuc\u0301i zabavni centar grada.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Izuzetan po svojoj posebnoj eleganciji, arhitektonski kompleks impresionira svojim oblicima, odabranim bojama i dekorativnim elementima. Dva velika vitra\u017ea koja predstavljaju orla u letu, postavljena iznad ulaza, postala su amblem ansambla. Izradjeni su 1909. godine u radionici Neumann K. u gradu Oradea.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t9. Srednjovekovni festival Oradea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Jedan je od najvec\u0301ih srednjovekovnih festivala u Rumuniji, koji se svake godine organizuje u julu, u tvr\u0111avi Oradea.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Festival nam predstavlja obi\u010daje i tradicije, vitezove i srednjovekovne likove, koji nas vode na putovanje kroz vreme, kako kroz autenti\u010dnu srednjovekovnu atmosferu, tako i kroz rekonstrukciju istorijskih bitaka i full contact turnire sa me\u0111unarodnim u\u010de\u0161c\u0301em.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Povodom Festivala organizuju se interaktivne aktivnosti i zabave za sve uzraste: srednjovekovna muzika i plesovi, radionice zanatlija i zanatlija, srednjovekovne igre za decu, \u017eongleri sa vatrom ili dresura grabe\u017eljivaca.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Doga\u0111aji u programu odvijaju se na \u010ditavom prostoru bastionske tvr\u0111ave, kao i izvan tvr\u0111ave, gde se srednjovekovni kampovi prote\u017eu na hiljade kvadratnih metara, \u0161to odu\u0161evljava posetioce.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Srednjovekovni festival u Oradi nudi posetiocima, koji godi\u0161nje broji preko 50.000, autenti\u010dna i jedinstvena srednjovekovna iskustva u Rumuniji.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t10. Muzej Istorije Jevreja u gradu Oradea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Muzej otvoren 2018. godine u pravoslavnoj sinagogi Aachvas Rein, predstavlja jasan izraz bogate istorije Jevreja u gradu Oradea!<\/p>\n


\n <\/p>\n

U Muzeju Istorije Jevreja pronac\u0301i saznac\u0301ete pri\u010du o 13-godi\u0161njoj Evi Hejman, koja je poput Ane Frank napisala kratak dnevnik u getu u Oradi, pre nego \u0161to je deportovana u koncentracioni logor Au\u0161vic i postala \u017ertva Holokausta.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Li\u010dnosti poput Eve Hejman ili Tereze Mozes, koja je pre\u017eivela Holokaust, ostavile su sna\u017ean trag u atmosferi muzeja. U muzeju su izlo\u017eene i biografije, dnevnici i drugi predmeti koji su im pripadali.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t11. Trg Ujedinjenja (Unirii) u gradu Oradea<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Idealno mesto da biste osetili gradsku energiju, radost susreta, vrevu prolaznika. Urbana predstava \u010dija postavku \u010dini kolekcija od 7 zanosnih arhitektonskih stilova, a to su Barok, Klasika, Eklektik, Istorijski, Secesion, Romantizam i Novorumunski.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Trg Ujedinjenja, poznat i kao Mali trg, oblikovao se oko 18. veka, kada je bio centar \u010detvrti Novi grad. Prva ovde izgra\u0111ena zgrada bila je Kuc\u0301a Serfoyo, 1714. godine, na dana\u0161njem mestu palate Crni Orao. Sa samo nekoliko soba, kasnije se pretvorio u dobro poznatu gostionicu Orao\u201c. Po\u010dev od 1753. godine, tr\u017ei\u0161te je pretrpelo niz transformacija. Pojavljuju se impresivne zgrade u razli\u010ditim arhitektonskim stilovima, uli\u010dno osvetljenje i prvi tramvaji koji povezuju centar, Severnu \u017eeleni\u010dku stanicu i zapadni deo grada.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Najva\u017enije promene u izgledu Trga Ujedinjenja de\u0161avale su se u periodu izmedju vekova, istovremeno sa ekonomskim razvojem. \u010cak i ako su se vremenom u ovom trgu odvijale najrazli\u010ditije aktivnosti a ime mu se menjalo mnogo puta: Mali trg, Trg Svetog Ladislava, Trg Ferdinanda, Trg Malinovskog ili Trg Pobede, danas Trg Ujedinjenja predstavlja kulturno-istorijski centar i \u0161etali\u0161te do kojeg treba da stignete prilikom posete Oradi!<\/p>\n


\n <\/p>\n

Desetine hiljada turista su privla\u010dene zgradama- istorijskim spomenicima na Trgu Ujedinjenja, kao \u0161to su Gradska kuc\u0301a Oradea (1901-1903), Palata grkokatoli\u010dkog episkopija (1903-1905), Palata Crni Orao (1907-1908) ili Palata Moskovitz Adolf i sinovi (1904 -1905), kao i restorani kafic\u0301i, koji o\u017eivljavaju Trg.<\/p>\n


\n <\/p>\n


\n
\n
\n\t12. Neolo\u0161ka Sinagoga Sion<\/strong>
\n
\n <\/p>\n

Neolo\u0161ka (ili reformisti\u010dka) Sinagoga Sion \u2013 tre\u0107a po veli\u010dini u Evropi, je modernisti\u010dka pojednostavljena kopija Sinagoge u Nirnbergu.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Impresivna sinagoga, sa ogromnim orguljem i kapacitetom od preko 1.000 mesta, sagra\u0111ena je 1878. godine u centru Novog grada, nakon podele jevrejske zajednice u Oradi na pravoslavne i kongresiste ili neologe. Sinagoga sa arhitekturom inspirisanom maurskim stilom, stanovnicima Orade postala je poznata kao Hram Ziona, povezan sa poznatim glavnim rabinom doktorom Lipotom Kecskemetijem.<\/p>\n


\n <\/p>\n

Veli\u010danstvena eklekti\u010dna konstrukcija napravljena je po planu koji su napravili Busch David i Rimanoczy Kalman Senior. Danas je Sionska sinagoga domac\u0301in razli\u010ditih savremenih umetni\u010dkih predstava, a ovde se \u010desto organizuju koncerti, izlo\u017ebe ili kinokoncerti.<\/p>\n


\n <\/p>\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1. Ku\u0107a Darvas-La Roche Ku\u0107a Darvas-La Roche je jedan od najdragocenijih arhitektonskih dragulja grada Oradea, izgra\u0111en u stilu Art Nouveau-Secession. Nakon opse\u017enog procesa rehabilitacije, u kuc\u0301i Darvas – La Roche sada se nalazi najnoviji muzej u gradu: Muzej Art Nouveau. Muzejska izlo\u017eba posvec\u0301ena je enterijerima Orade La Belle Epoque\u201c i rekonstrui\u0161e bur\u017eoasku atmosferu […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111696],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524713","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-qsl-kartice"],"acf":[],"yoast_head":"\nQSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"QSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"1. Ku\u0107a Darvas-La Roche Ku\u0107a Darvas-La Roche je jedan od najdragocenijih arhitektonskih dragulja grada Oradea, izgra\u0111en u stilu Art Nouveau-Secession. Nakon opse\u017enog procesa rehabilitacije, u kuc\u0301i Darvas – La Roche sada se nalazi najnoviji muzej u gradu: Muzej Art Nouveau. Muzejska izlo\u017eba posvec\u0301ena je enterijerima Orade La Belle Epoque\u201c i rekonstrui\u0161e bur\u017eoasku atmosferu […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-02-08T13:30:00+00:00\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"9 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label3\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data3\" content=\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\"},\"author\":{\"name\":\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\"},\"headline\":\"QSL kartice za 2021.\",\"datePublished\":\"2021-02-08T13:30:00+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\"},\"wordCount\":1852,\"articleSection\":[\"QSL kartice\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\",\"name\":\"QSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#website\"},\"datePublished\":\"2021-02-08T13:30:00+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\\\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u043d\u0438\u0446\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"QSL\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"QSL kartice\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/qsl\\\/qsl-kartice\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"QSL kartice za 2021.\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/\",\"name\":\"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL\",\"description\":\"Totul despre Rom\u00e2nia \u015fi rom\u00e2ni, \u00een 13 limbi\\\/dialecte!\",\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd\",\"name\":\"Rom\u00e2nia Interna\u021bional\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.rri.ro\\\/sr\\\/author\\\/redactia\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"QSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"QSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","og_description":"1. Ku\u0107a Darvas-La Roche Ku\u0107a Darvas-La Roche je jedan od najdragocenijih arhitektonskih dragulja grada Oradea, izgra\u0111en u stilu Art Nouveau-Secession. Nakon opse\u017enog procesa rehabilitacije, u kuc\u0301i Darvas – La Roche sada se nalazi najnoviji muzej u gradu: Muzej Art Nouveau. Muzejska izlo\u017eba posvec\u0301ena je enterijerima Orade La Belle Epoque\u201c i rekonstrui\u0161e bur\u017eoasku atmosferu […]","og_url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html","og_site_name":"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","article_published_time":"2021-02-08T13:30:00+00:00","author":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"9 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430","Written by":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html"},"author":{"name":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd"},"headline":"QSL kartice za 2021.","datePublished":"2021-02-08T13:30:00+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html"},"wordCount":1852,"articleSection":["QSL kartice"],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html","url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html","name":"QSL kartice za 2021. - RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#website"},"datePublished":"2021-02-08T13:30:00+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice\/qsl-kartice-za-2021-id524713.html#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u043d\u0438\u0446\u0430","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"QSL","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"QSL kartice","item":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/qsl\/qsl-kartice"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"QSL kartice za 2021."}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#website","url":"https:\/\/www.rri.ro\/","name":"RADIO RUMUNIJA INTERNACIONAL","description":"Totul despre Rom\u00e2nia \u015fi rom\u00e2ni, \u00een 13 limbi\/dialecte!","inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.rri.ro\/#\/schema\/person\/18fac491bccbfe149b92aea77ad60abd","name":"Rom\u00e2nia Interna\u021bional","url":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/author\/redactia"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/524713","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=524713"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/524713\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=524713"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=524713"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=524713"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rri.ro\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=524713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}