Vi\u0161e biv\u0161ih rumunskih zvani\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i biv\u0161eg \u0161efa dr\u017eave Jona Ilijeskua, biv\u0161eg premijera Petrea Romana i biv\u0161eg direktora Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe (SRI) Vird\u017eila Magureanua, optu\u017eeno je danas za zlo\u010din protiv \u010dove\u0107nosti u dosjeuu \u00abMinerijada\u00bb iz 13.-15. juna 1990. godine. Prema tu\u017eiocima, optu\u017eeni su na organizovan i koordinisan na\u010din, odlu\u010dili o generalizovanom i sistemskom napadu na ljude koji su demonstrirali u centru Bukure\u0161ta protiv levi\u010darske vlasti koja je ustoli\u010dena posle pada komunisti\u010dke diktature u decembru 1989. godine, kao i na stanovni\u0161tvo rumunske prestonice. Tu\u017eioci tvrde da u pomenutom napadu su u\u010destvovale snage ministarstava unutra\u0161njih poslova i odbrane i Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe, kojima se pridru\u017eilo vi\u0161e od deset hiljada rudara i drugih radnika iz vi\u0161e zona Rumunije. U kontekstu nasilnih dogadjaja u Bukure\u0161tu, koje je vojska ve\u0107 uspela da ugu\u0161i, tada\u0161nji predsednik Jon Ilijesku, pozivaju\u0107i se na takozvani poku\u0161aj pu\u010da ekstremne desnice, zatra\u017eio je od stanovni\u0161tva da brani demokratske institucije. Nasiljni dolazak rudara iz Doline reke \u017diu u Bukure\u0161t, gde su napali sedi\u0161ta Univerziteta, opozicionih stranaka i uredni\u0161tava nezavisnih novina, imao je za rezultat smrt \u010detiri osobe i ranjenje vi\u0161e od 1200. 2014. godine, Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku kojom je Rumuniji nametnuo da nastavi istrage u dosijeuu \u00abMinerijade\u00bb iz juna 1990. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske dr\u017eave Klaus Johanis odlo\u017eio je imenovanje mandatara vlade do posle Bo\u017ei\u0107a, koji ve\u0107inski pravoslavni Rumuni praznuju 25. decembra. Johanis je to saop\u0161tio posle konsultacija koje je imao u sredu i \u010detvrtak sa politi\u010dkim strankama koje su u\u0161le u Parlament usled zakonodavnih izbora 11. decembra. Ve\u0107inska koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) predlo\u017eila je za mandatara biv\u0161u ministarku razvoja Sevil \u0160ajdeh, a Partija Narodnog pokreta (PMP) Eud\u017eena Tomaka. Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR) najavile su da \u0107e biti u opoziciji i ne\u0107e podr\u017eati vladu Socijaldemokrata, dok Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) potpisao je sporazum o parlamentarnoj saradnji sa koalicijom Socijaldemokrata i Alijanse liberala i demokrata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je zatra\u017eio od Parlamenta da ponovo razmotri zakon o eliminisanju taksi i poreza, uklju\u010duju\u0107i i radio-tv taksu, jer, iako je progla\u0161eno ustavnim, moraju se ponovo analizirati efekti po gradjane. U saop\u0161tenju predsedni\u010dke administracije se isti\u010de da eliminisanje taksi treba da bude popra\u0107eno pobolj\u0161anim administrativnim procedurama i bud\u017eetskom disciplinom. Prema re\u010dima \u0161efa dr\u017eave, debate o ukidanju radio-tv takse i pokrivanju tro\u0161kova za funkcionisanje dveju javnih servisa bud\u017eetskim fondovima ne mogu se svoditi na jednostavno pitanje da li je ili ne potrebna taksa za podr\u017eavanje pomenutih ustanova. Eliminisanje radio-tv takse su kritikovale i unutra\u0161nje i medjunarodne medijske organizacije, koje su istakle da bi to ugrozilo uredjiva\u010dku nezavisnost rumunskih javnih servisa. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Manifestacije posve\u0107ene antikomunisti\u010dkoj revoluciji 1989. godine nastavile su se i danas u Rumuniji. Na aerodromu Otopeni odr\u017eana je religiozna ceremonija u spomen na 40 vojnika i 8 radnika aerodroma, na koje su drugi vojnici otvorili vatru smatraju\u0107i da su teroristi. Pre 27 godina, narodna pobuna koja je izbila u Temi\u0161varu pro\u0161irila se celom Rumunijom. Vrhunac je dostignut 22. decembra u Bukure\u0161tu, gde su demonstranti upali u sedi\u0161te Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije. Diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku i njegova supruga pobegli su helikopterom, ali su uhva\u0107eni i, usled kratkog sudjenja, streljani na dan Bo\u017ei\u0107a. Vi\u0161e od 1.000 ljudi je poginulo i skoro 3.000 ranjeno u borbama koje su se vodile u Rumuniji, jedinoj zemlji Isto\u010dnog bloka, u kojoj je nasilno smenjena vlast, a komunisti\u010dki rukovodioci pogubljeni. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e biv\u0161ih rumunskih zvani\u010dnika optu\u017eeno je danas za zlo\u010din protiv \u010dove\u0107nosti u dosjeuu \u00abMinerijada\u00bb iz 13.-15. juna 1990. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566488","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n