\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalna Liberalna Stranka, najve\u0107a opoziciona stranka u rumunskom Parlamentu saop\u0161tila je da ima u vidu podno\u0161enje iniciative o izgla\u0161avanju nepoverenja Vladi Socijal Demokratske Partije i Alijanse Liberala i Demokrata. Vr\u0161ilac du\u017enosti lidera liberala, Raluka Turkan je izjavila da nacrti vladinih uredbi o kolektivnom pomilovanju i izmeni Krivi\u010dnih zakonka nemaju za cilj re\u0161avanje problema u zatvorima, ve\u0107 spa\u0161avanje zatvora politi\u010dke klientele. Unija Spasite Rumuniju je precizirala da \u0107e podr\u017eati postupak liberala i da \u0107e paraleleno podneti iniciativu protiv Ministra pravde Florina Jordakea. S druge strane Rumunska obave\u0161tajna slu\u017eba-SRI odbacila je kategori\u010dno ono \u0161to je nazvala ozbiljnim optu\u017ebama u javnom prostoru o svom uklju\u010divanju u organizaciji protesta od nedelje protiv Vladinih hitnih uredbi. U jednom kominikeu Slu\u017eba tvrdi da ostaje politi\u010dki nepristrasna i usmerena na ispunjenju svojih misija uz strogo po\u0161tovanje zakona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacrt dr\u017eavnog bu\u0111eta Rumunije za 2017 godinu zasnovan je na ekonomski rast od 5,2% u ovoj godini i vi\u0161e od 5% u celokupnom razdoblju od 2018 do 2020 godine, a deficit dr\u017eavnog bu\u0111eta je procenjen na 2,96% BDP-a zemlje pi\u0161e u Izve\u0161taju o makroekonomskom stanju u 2017 godini i projekciji za period od 2018 do 2020 godine objavljen u ponedeljak na sajtu Ministarstva javnih finansija. U nacrtu dr\u017eavnog bu\u0111eta za 2017 godinu uzeti su u obzir slede\u0107i makroekonomski pokazatelji : godi\u0161nja stopa inflacije od 1,4%, prose\u0107na neto plata u privredi od 2274 leja, oko 505 evra, i prose\u0107ni kurs leja prema evru od 4,46 . O\u010dekuje se i rast broja zaposlenih za 4,3% na kraju 2017 godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu i drugim gradovima Rumunije odr\u017eavaju se manifestacije posve\u0107ene navr\u0161avanju 24 januara 158 godi\u0161njice Ujedinjenja Rumunskih Knje\u017eevina. Na taj dan 1859 godine, Aleksandru Joan Kuza, koji je nedelju dana ranije izabran za vladara Moldavije, jednoglasno je izglasan od strane Skup\u0161tine u Bukure\u0161tu i za vladara Vla\u0161ke i time je progla\u0161en vladarom ujedinjenih knje\u017eevina. Tako de fakto je realizovano ujedinjenje dve knje\u017eevine nastanjene rumunima. 3 godina kasnije, 24 januara 1862 godine ujedinjenje je me\u0111unarodno priznato, a dr\u017eava je primila naziv Rumunija. Vladavina Kuze koja je trajala do 1866 godine stavila je osnovu radikalnim reformama i institucionalnim temeljima moderne Rumunije. 1918 godine proces formiranja nacionalne dr\u017eave je okon\u0107an ujedinjenjem Kraljevinom Rumunije istoriskih pokrajina ve\u0107inski nastanjene rumunima, koje su do tada bile pod upravom susednih multinacionalnih carstva, ali u toku Drugog svetskog rata Rumunija je izgubila Basarabija i Severnu Bukovinu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalna Liberalna Stranka, najve\u0107a opoziciona stranka u rumunskom Parlamentu saop\u0161tila je da ima u vidu podno\u0161enje iniciative o izgla\u0161avanju nepoverenja Vladi Socijal Demokratske Partije i Alijanse Liberala i Demokrata. Vr\u0161ilac du\u017enosti lidera liberala, Raluka Turkan je izjavila da nacrti vladinih uredbi o kolektivnom pomilovanju i izmeni Krivi\u010dnih zakonka nemaju za cilj […]<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n