Nakon sednice Vrhovnog saveta za odbranu zemlje (CSAT), zakazane za utorak, bi\u0107e odobren nacrt ovogodi\u0161njeg dr\u017eavnog bud\u017eeta. Sednicu je sazvao \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis radi odobrenja vladinog nacrta bud\u017eeta za ustanove iz oblasti nacionalne bezbednosti. Premijer Sorin Grindeanu dao je osiguranja da se pri izradi bud\u017eeta vodilo ra\u010duna o svim merama uklju\u010denim u programu ve\u0107ine na vlasti, koju \u010dine Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). U nacrtu bud\u017eeta vlada je predvidela privredni rast od 5,2 odsto i deficit od 2,96 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dka kancelarka Angela Merkel zvala je u petak predsednika Rumunije Klausa Johanisa da bi izrazila potpunu podr\u0161ku za nastavljanje borbe protiv korupcije u Rumuniji i preokupaciju zbog doti\u010dnih demar\u0161a Bukure\u0161ta koji bi mogli ugroziti dosada\u0161nje napore u suzbijanju ove pojave. Za vreme telefonskog razgovora, \u0161ef rumunske dr\u017eave je nema\u010dkoj kancelarki dao uveravanja da \u0107e nastaviti borbu protiv korupcije, u cilju izgradnje zrele i solidne demokratije. Klaus Johanis je jo\u0161 rekao da na regionalnom nivou Bukure\u0161t ostaje poverljiv partner i jedan od najva\u017enijih stubova stabilnosti. U kontekstu slo\u017eenih kriza na medjunarodnom planu, Johanis je naglasio zna\u010daj dinamizacije rumunsko-nema\u010dke saradnje, kako u okviru Evropske unije, tako i u NATO-u, isti\u010du\u0107i da se trend mora nastaviti. Dvojica lidera su ocenili izuzetno dobar stadjum strate\u0161kih odnosa izmedju dveju zemalja i razgovarali o produbljavanju bilateralnog politi\u010dkog dijaloga i ja\u010danju koordinacije kada je re\u010d o evropskim pitanjima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), Kelemen Hunor, izjavio je danas da bilo koja izmena Krivi\u010dnom zakonu i Zakoniku o krivi\u010dnom postupku treba da se izvr\u0161i u Parlamentu, u skladu sa odlukama Ustavnog suda, a ne preuzimanjem odgovornosti vlade ili hitnim vladinim uredbama. U vezi sa kolektivnim pomilovanjem, lider glavne organizacije madjarske manjine u Rumuniji je ocenio, takodje, da Parlament treba da odlu\u010di kada se donosi onakva mera. Rumunsko ministarstvo pravosudja organizova\u0107e u ponedeljak javnu raspravu o nacrtima hitnih uredbi o pomilovanju i izmeni Krivi\u010dnog zakona i Zakonika o krivi\u010dnom postupku. Desni\u010darska opozicija, gradjansko dru\u0161tvo, glavne pravosudne institucije i organizacije pravobranilaca su nacrte okvalifikovali kao neadekvatne. Sa druge strane, resorno ministarstvo smatra da se kolektivno pomilovanje i doti\u010dne izmene krivi\u010dnih zakona name\u0107e zbog preoptere\u010denih zatvorskih kapaciteta i pojedinih odluka Ustavnog suda. Vlada je optu\u017eena da ovim merama \u017eeli da oslobodi od kazne uticajne osobe sa politi\u010dke scene ili iz administracije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U skladu sa ju\u010dera\u0161njom odlukom vlade u Bukure\u0161tu, rumunski poslodavci mogu zaposliti ove godine 5.500 stranaca kojima je dozvoljen pristup tr\u017ei\u0161tu radne snage. Re\u010d je o dr\u017eavljanima drugih zemalja sem \u010dlanica Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora ili \u0160vajcarske, sa kojima Rumunija je sklopila ugovore o slobodnom pristupu radnom tr\u017ei\u0161tu. Broj inostranih radnika novoprihva\u0107enih na rumunskom tr\u017ei\u0161tu radne snage utvrdjen je svake godine vladinom odlukom, koja, istovremeno, predvidja kontrolu broja stranaca koji ulaze na teritoriju Rumunije i ograni\u010dava broj stranaca za koje se doprinos za socijalno osiguranje pla\u0107a u dr\u017eavi porekla. Prihodi dr\u017eavnom bud\u017eetu Rumunije usled izdavanja dozvola za rad inostranim radnicima iznose otprilike 1,1 miliona evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp saop\u0161tio je ju\u010de da \u0107e zakonski okvir za imigracije i prijem izbeglica postati stro\u017ei kako bi se obustavio ulazak nekih \u00abislamskih radikalnih terorista\u00bb na teritoriju SAD. Lider Bele Ku\u0107e izdao je naredjenje da se zabrani ulazak sirijskih izbeglica na ameri\u010dku teritoriju do novih odluka. Istovremeno, Va\u0161ington je zabranio izdavanje viza dr\u017eavljanima sedam muslimanskih zemalja, odnosno Iraka, Irana, Libije, Somalije, Sudana, Sirije i Jemena, u naredna tri meseca. SAD su za naredna \u010detiri meseca obustavile i federalni program za izbeglice iz svih zemalja u ratnom stanju. Mere Donalda Trampa su odmah nai\u0161le na kritike organizacija koje \u0161tite ljudska prava. Ujedinjene Nacije su od ameri\u010dkog predsednika tra\u017eile da nastavi dugogodi\u0161nju tradiciju SAD da prime izbeglice i ne prave razlike medju rasama, religijama ili narodnostima. Organizacija \u00abAmerican Civil Liberties Union\u00bb (ACLU) je ocenila da mera \u00abekstremnog filtriranja\u00bb je eufemizam za diskriminaciju Muslimana i podnela \u017ealbu Sudu na Trampovu odluku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta Rumunije za 2017. godinu bi\u0107e razmotren u utorak 31. januara.<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566524","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n