Predsednik Rumunije, Klaus Johanis je izjavio u petak posle samita Evropskog saveta da je objasnio liderima EU da Evropa sa vi\u0161e brzina nije dobro re\u0161enje i da ,,in extremis mo\u017ee da vodi do raspada Unije. On je jo\u0161 dodao da se u petak neformalno razgovaralo o Deklaraciji koja \u0107e biti usvojena u Rimu, 25 marta i koja je pripremljena u prvoj verziji. \u0160efovi dr\u017eava i vlada zemalja EU, zasedali su u Briselu u formatu 27 bez Velike Britanije, da bi razgovarali kako \u0107e Unija funkcionisati u budu\u0107e. Varijanta jedne Evrope sa ,,vi\u0161e brzina jedno je od re\u0161enja koje je predlo\u017eio predsednik Evropske komieije, \u017dan Klod Junker, posle Bregzita. Sa druge strane, sve vi\u0161e evropskih politi\u010dara, bez obzira na politi\u010dku pripadnost, ka\u017eu da EU zapravo ve\u0107 ima vi\u0161e brzina i da unutar unije postoji vi\u0161e takozvanih ,,krugova kao \u0161to su na primer \u0160engen grupa ili Evrozona. Podpredsednik Evropske komisije, Frans Timemrmans, je izjavio za Radio Rumunija da svaka dr\u017eava \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, ako \u017eeli, mo\u0107i\u0107e da pristupi takozvanim ,,krugovima za tesniju saradnju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dka i Francuska uputile su u petak apel dr\u017eavama \u010dlanicama EU da prihvate scenario o Evropi sa vi\u010de brzina. Na pres konferenciji odr\u017eanoj posle samita u Briselu, nema\u010dka kancelarka Angela Merkel je izjavila da \u0107e EU afirmisati svoje ,,jedinstvo u diverzitetu za vreme samita u Rimu od 25. marta, kada \u0107e se obele\u017eiti 60. godina od osnjivanja. Predsednik Francuske Fransoa Oland predstavio je svoju viziju o Evropskoj uniji u kojoj pojedine dr\u017eave \u0107e mo\u0107i da se udru\u017ee u formulama konsolidovane saradnje koja \u0107e im omogu\u010diti da se br\u017ee razvijaju br\u017ee u odnosu na ostale kada je re\u010d o politikama bezbednosti, dru\u0161tvenog sistema, ali da se ne gubi kohezija dr\u017eava \u010dlanica. I predsednik Evropske komisije \u017dan Klod Junker je izjavio da Evropa sa vi\u0161e brzina ne\u0107e biti jednaka gvorzdenoj zavesi izme\u0111u istoka i zapada. Sa druge strane, isto\u010dnoevropske dr\u017eave, prevashodno \u010dlanice Vi\u0161egradske grupe (Ma\u0111arska, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka i Poljska) odbile su ideju o Evropi sa vi\u0161e brzina. Premijerka Poljske Beata \u0160idlo je kazala da bi ovaj scenario kompromitovao integritet EU. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije je konstatovao da izme\u0111u Javnog ministarstva i Vlade postojao i postoji konflikt inetersa zbog toga \u0161to je Ncionalni antikorupcijski direktorat po\u010deo da proveri zakonitost i oportunitet usvajanja uredbe br. 13 u skaldu sa kojom bi se izmenili Krivi\u010dni zakon i Zakon o krivi\u010dnom postupku. Predsednik Senata Kalin Popesku Tari\u0107anu je tra\u017eio mi\u0161ljenje Ustavnog suda u vezi sa istragom koju je pokrenuo Nacionalni antikorupcijski direktorat u slu\u010daju uredbe broj 13. Sudije Ustavnog suda su mi\u0161ljenja da je istragom Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u vezi sa pomenutim normativnim aktom, poreme\u0107en rad Vlade i da samo Parlament mo\u017ee odlu\u010diti o sudbini jednog zakona. Sudije Ustavnog suda su kazale da nijedna javna vlast koja ne pripada zakonodavnoj vlasti ne mo\u017ee kontrolisati normativni akt koji je usvojila Vlada iz perspektive njegovog oportuniteta. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu su predstavnici sindikata iz kulture razgovarali su sa ministrom rada Lijom Olgucom Vasilesku o Zakonu o jedinstvenim platama. Oni su kazali da \u0107e biti pove\u010danje plata od 25% do 40% prednost \u0107e imati radnici sa niskim platama. O zakonu o platama razgovaralo se i sa sindikatima iz odbrane, javnog reda, zdravstva i obrazovanja. Dokument \u0107e biti usvojen do 1. jula kako bi se postigli prvi efetki od 1. januara slede\u0107e godine. Prema re\u0107ima ministarke Vasilesku, primanja zaposlenih u bud\u017eetskom sektoru bi\u0107e pove\u0107ana po etapama do 2021. godine a jedini koji \u0107e imati integra\u010dnopove\u0107anje u 2018 bi\u0107e zaposleni u zdravstvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako javlja minsitar zdravlja Florijan Bodog, u Rumuniji novi nacrt zakona o vakcinisanju bi\u017ee stavljen na javnu raspravu. U trenutku kada \u0107e zakon biti usvojen roditelji \u0107e biti obavezbi da po\u0161tuju \u0161eme o vakcinisanju dece. Do ove inicijative je do\u0161lo nakon \u0161to se svake godine smanjuje broj vakcinisane dece i pojave epidemija koje vode do smrti dece. Ministar zdravlja je rekao da \u0161to se ti\u010de krize \u010detvorovalentne vakcine porodi\u010dni lekari su ve\u010d po\u010deli podelu potrebnih doza. On je precizirao u petak da je u zemlji registrovano preko 3400 slu\u010dajeva obolelih od malih boginja, a 17 osoba je poginulo zbog zaraze sa ovim virusom. Minsitar zdravlja Florijan Bodog je objasnio da je epidemija u Rumuniji po\u010dela od nomadske populacije, a koren virusa li\u010di na koren virusa koji je pogodio Italiju ili Ma\u0111arsku, mada se ne zna da li postoje zajedni\u010dki faktori. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis je izjavio u petak posle samita Evropskog saveta da je objasnio liderima EU da Evropa sa vi\u0161e brzina nije dobro re\u0161enje i da ,,in extremis mo\u017ee da vodi do raspada Unije. On je jo\u0161 dodao da se u petak neformalno razgovaralo o Deklaraciji koja \u0107e biti usvojena u Rimu, 25 marta […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566566","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n