Evropska Rumunija je zemlja paradoksa u sistemu li\u010dnih dohodaka. Na primer, ne postoji nikakva hijerarhija koja bi vodila ra\u010duna o zna\u010daju ulo\u017eenog rada, stru\u010dnoj spremi ili radnom sta\u017eu. Ova situacija dovela je do brojnih anomalija koje se te\u0161ko mogu zamisliti u drugim dr\u017eavama EU. Aktuelna koaliciona vlada Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) \u017eeli da ispravi ovo stanje jedinstvenim zakonom o li\u010dnim dohodcima bud\u017eetskih radnika. Socijaldemokratska partija \u017eeli da zakon stupi brzo na snagu preuzimanjem zakonske inicijative kako bi radnici dobili ve\u0107e plate od 1. jula. Predsednik Socijaldemokratske partije Liviu Dragnea je objasnio da \u0107e se plate etapno pove\u0107ati u narednih pet godina: ,,Do 2020. godine ra\u010dunamo na dodatnih 7. milijardi evra, odnosno na pove\u0107anju od 56%. Proces se nestavlja i u 2021. i 2022. kako bismo u 2023. godini imali samo dva kriterijuma: minimalnu platu kojoj \u0107e se primeniti indeks za svaku dru\u0161tvenu kategoriju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslanik Alijanse liberala i demokrata, Varu\u017ean Vosganian smatra da jedinstveni zakon o platama ne mo\u017ee stupiti na snagu pre 2018. godine jer su potrebne \u0161iroke parlamentarne rasprave: ,,Ovaj zakon se ne mo\u017ee primeniti u 2017. godini. Zakon bi stupio na snagu 2018. godine i primenio bi se do 2022. Opozicija kritikuje inicijativu Vlade sa napomenom da nacrt nije realan jer ne psotoje finansijska sredstva za sva pove\u0107anja li\u010dnih dohodaka. Guverner Narodne Banke Rumunije, Mugur Isaresku ka\u017ee da su pove\u0107anja plata neophodna ali da ove treba dr\u017eati pod kontrolu jer je Rumunija postigla ekonomsko-finansijsku ravnote\u017eu sa velikim odricanjima: ,,Pove\u0107anje plata je neminovno. Mi treba da postupamo razumno i da pod kontrolu dr\u017eimo li\u010dne dohodke, uskla\u0111ene sa mnogim pokazateljima koji se svi ti\u010du makroekonomske i makrofinansijske stabilnosti. Rumunija je postigla ove rezultate sa velikim odricanjima i ne bi bilo dobro da ih ugrozimo. Nacrt Zakona o li\u010dnim dohodcima predvi\u0111a da \u0107e najvi\u0161e plate imati predsednik dr\u017eave, premijer, predsenici oba doma Parlamenta, predsednik Visokog kasacionog suda i Ustavnog suda Rumunije, na drugoj poziciji nalaze se rektori, bolni\u010dki menad\u017eeri i sudije, lekari primarijusi i univerzitetski profesori. Ve\u0107a pove\u0107anja u\u017eiva\u0107e radnici iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, vojske i diplomatije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska Rumunija je zemlja paradoksa u sistemu li\u010dnih dohodaka. Na primer, ne postoji nikakva hijerarhija koja bi vodila ra\u010duna o zna\u010daju ulo\u017eenog rada, stru\u010dnoj spremi ili radnom sta\u017eu.<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":72393,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566592","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n