Suo\u010davamo se sa pritiscima deprecijacije nacionalne monete- leja, u kontekstu br\u017eeg pove\u0107anja obima uvoza u odnosu na izvoz, izjavio je danas guverner Narodne banke Rumunije (BNR), Mugur Isaresku. On je saop\u0161tio da je Narodna banka revidirala nagore prognozu inflacije za kraj teku\u0107e godine sa 1,9 odsto na 2,7 odsto. Za kraj 2018. godine Narodna banka ocenjuje, kao i ranije, da \u0107e stopa inflacije biti od 3,2 odsto. Glavni inflacioni pritisci su, po re\u010dima guvernera, pove\u0107anje tro\u0161kova proizvodnje i dohodaka, u kontekstu neisvesne evolucije cena elektri\u010dne energije. Sa druge strane, Nacionalni institut za statistiku (INS) je saop\u0161tio da je trgovinski deficit Rumunije u prvih 9 meseci teku\u0107e godine dostigao 8,8 milijardi evra. Prema analiti\u010darima, ova neravnote\u017ea izmedju uvoza i izvoza stavlja dodatan pritisak na kurs evro-lej. \u010cak vi\u0161e, neisvesnosti koje je izazvala izmena Poreskog zakona, koji su o\u0161tro kritikovali sindikati, poslodavstva i \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, \u010dinile su da u sredu lej oslabi u odnosu na evro, dostigav\u0161i najni\u017ei nivo u zadnjih pet godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je revidirala nagore prognoze za ekonomski rast i deficit Rumunije za 2017. i 2018. godinu, upozoravaju\u0107i, istovremeno, da bi neisvesnosti vladinih politika mogle da uti\u010du na ekonomski rast. Prema jesenjim ekonomskim prognozama, koje je objavilo danas komunitarno Izvr\u0161no telo, trebalo bi da rumunska ekonomija zabele\u017ei napredak od 5,7 odsto u 2017., uporedjenju sa prole\u0107nom prognozom od 4,3 odsto. Evropska komisija je revidirala procene i za 2018. godinu, kada \u0107e rast rumunske privrede biti do 4,4 odsto, u odnosu na prole\u0107nu prognozu od 3,7 odsto. Prema Evropskoj komisiji, realan rast bruto nacionalnog proizvoda bio je ubrzan u 2017., u glavnom na bazi potro\u0161nje. \u0160to se ti\u010de javnog deficita, ovaj bi trebalo da stigne do 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2017., da bi se 2018. godine pogor\u0161ao i dostigao 3,9 odsto, a 2019. 4,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Visoki savet sudstva u Rumuniji je negativno ocenio, danas, zakonodavne predloge za izmenu Zakona o sudstvu, koje mu je dostavio Poslani\u010dki dom. U utorak, Generalni skup tu\u017eilaca Nacionalne direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) glasao je protiv pomenutog predloga, kritikuju\u0107i ono \u0161to je nazvao \u00abnekoherentnost\u00bb procesa profesionalnih rasprava i konsultacija sa pravobraniocima. Zakonski paket je bio i tema razgovora koje je rumunski ministar pravde Tudorel Toader imao u Briselu sa prvim podpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava Donald Tramp, koji \u017eeli da uravnote\u017ei trgovinske razmene sa Kinom, i njegov kolega Si Djinping potpisali su danas u Pekingu niz trgovinskih sporazuma, u ukupnoj vrednosti od preko 250 milijardi dolara. Sporazumi se odnose na oblasti poput energije, automobila, aeronautike, prehrambene industrije i elektronike. Istovremeno, tri dr\u017eavna entiteta u Kini potpisala su sporazum o ulaganju do 43 milijardi dolara kako bi eksploatisala gasna nalazi\u0161ta na Aljaski. Zvani\u010dna poseta Donalda Trampa Kini smatrana je zna\u010dajnom etapom azijske turneje, tokom koje je posetio i Japan i Ju\u017enu Koreju, a slede Vjetnam i Filipine. Ovo je najdu\u017ea turneja jednog ameri\u010dkog predsednika po Aziji u zadnjih 25 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bratislava i Milano su favoriti kada je re\u010d o budu\u0107em doma\u0107inu Evropske agencije za lekove, posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, precizirali su danas evropski zvani\u010dnici na koje se poziva publikacija The Financial Times<\/em>. Brisel smatra Slova\u010dku, koja je \u010dlanica evrozone, upori\u0161tem proevropskog ose\u0107aja u regionu koji je sve neprijateljskiji raspolo\u017een prema evropskoj integraciji. Italija je jedna od favorita, zbog problema sa kojima je suo\u010dena \u0160panija i vi\u0161e konkurentskih ponuda iz severno-evropskih zemalja. Bukure\u0161t i jo\u0161 18 gradova podneli su ponude da bi bili doma\u0107ini sedi\u0161ta Evropske agencije za lekove. Krajnja odluka \u0107e biti doneta 20. novembra tajnim glasanjem. Sa sedi\u0161tem u Londonu, pomenuta ustanova ima 900 zaposlenih i smatra se jednom od najzna\u010dajnijih specijalizovanih agencija Evropske unije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Glavni inflacioni pritisci u Rumuniji su pove\u0107anje tro\u0161kova proizvodnje i dohodaka.<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566810","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n