Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR), obe iz opozicije, podnele su danas inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), pod nazivom \u00abPSDragnea, majka za vreme kampanije, kuga za vreme vladavine\u00bb. Inicijativu je potpisalo 148 parlamentaraca. Demar\u0161, pokrenut nakon \u0161to je vlada izmenila Poreski zakon, dobio je i podr\u0161ku Partije Narodnog pokreta (PMP) i nezavisnih parlamentaraca. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) je najavio da ne\u0107e potpisati dokument. Ni formacija Pro Rumunija, kojom rukovodi biv\u0161i premijer Viktor Ponta, ne\u0107e glasati za inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, zato \u0161to smatra da smena vlade Socijaldemokratske partije sa vladom Nacionalne liberalne partije nije dobro re\u0161enje za Rumuniju. Izmene Poreskog zakona predvidjaju prelazak svih doprinosa za socijalno osiguranje od poslodavca na zaposlene i smanjenje poreza na dohodak sa 16 odsto na 10 odsto, od 1. januara 2018. godine. Oni koji osporavaju zakon ka\u017eu da \u0107e se im plate smanjiti, a mnoga radna mesta su u opasnosti. Zadnjih nedelja, u kontekstu planova koalicije na vlasti da izmeni Poreski zakon i Zakone o sudstvu, u velikim gradovima Rumunije, posebno u Bukure\u0161tu, odr\u017eani su uli\u010dni protesti. Sa druge strane, socijaldemokratski premijer Mihaj Tudose tvrdi da sve\u017eom fiskalnom reformom u bud\u017eet i penzijski fond stiglo bi vi\u0161e novca, a kompanije \u0107e raspolagati pojednostavljenim procedurama. Danas je Socijaldemokratska partija saop\u0161tila u jednom izve\u0161taju povodom navr\u0161avanja deset meseci od preuzimanja vlasti, da je stvoreno vi\u0161e od 250.000 radnih mesta i pove\u0107ane plate u obrazovanju, zdravstvu i kulturi. Prema socijaldemokratima, ispunjeno je vi\u0161e od 100 ciljeva vladinog programa. Danas, posle sednice Izvr\u0161nog Komiteta Socijaldemokratske partije, premijer je najavio da \u0107e Nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta biti okon\u010dan za najvi\u0161e deset dana, uz napomenu da \u0107e pove\u0107ana minimalna plata u iznosu od oko 410 evra, od 1. januara 2018., biti uklju\u010dena u bud\u017eet. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske dr\u017eave Klaus Johanis izjavio je danas u Geteburgu, u \u0160vedskoj, na Socijalnom samitu o promovisanju ravnopravnih radnih mesta i ekonomskom rastu u Evropskoj Uniji, da bi trebalo da se za pove\u0107anje stope zaposlenosti mladih pronadju podsticaji za poslodavce. On je naglasio da se posebna pa\u017enja mora pridati integraciji veoma vulnerabilnih grupa, poput Roma, osoba sa hendikepom ili starih, u tr\u017ei\u0161tu rada. Rumunija se zala\u017ee za obrazovni sistem uskladjen sa potrebama privrede, kako bi se prona\u0161la najbolja re\u0161enja za mlade, s jedne strane, i pripremali mladi za uspe\u0161an pristup tr\u017ei\u0161tu radne snage. Na samitu u Geteburgu, na kojem u\u010destvuju \u0161efovi dr\u017eava i vlada zemalja \u010dlanica Evropske unije, dru\u0161tveni partneri i drugi klju\u010dni akteri na visokom nivou, danas je potpisana \u00abProklamacija o Evropskom stubu Socijalnih prava\u00bb. Ovo je paket koji sadr\u017ei 20 socijalnih prava, medju kojima ravnopravan pristup tr\u017ei\u0161tu radne snage, jednaki radni i platni uslovi, profesionalno osposobljavanje i socijalna asistencija za nezaposlene, ravnopravnost polova, minimalna plata, ravnote\u017ea izmedju radnog i slobodnog vremena. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dr\u017eavni sekretar za bilateralne i strate\u0161ke poslove na evroatlantskom prostoru, Djordje \u010camba, vodio je razgovore u Nikoziji sa vi\u0161e kiparskih zvani\u010dnika o pitanju migracije i prioritetima rumunskog predsedni\u0161tva Saveta Evropske unije, u prvoj polovini 2019. godine. Za vreme razgovora sa \u0161efom kiparske diplomatije, Joanisom Kasulidesom, nagla\u0161eno je interesovanje za dinamizaciju dijaloga, s obzirom na tradiciju saradnje izmedju dve zemlje, kao i na prisustvo zna\u010dajne rumunske zajednice na Kipru i poslovne kiparske zajednice u Rumuniji. U oblasti migracije ponovljena je podr\u0161ka akcijama Evropske unije za u\u010dvr\u0161\u0107enje saradnje sa spoljnim partnerima, dr\u017eavama porekla ili tranzita, i za nastavljanje implementacije Deklaracije Evropska unija — Turska. \u0160to se ti\u010de isto\u010dnog susedstva, nagla\u0161ena je neophodnost dalje podr\u0161ke evropskom putu Republike Moldavije. Kiparski zvani\u010dnici ponovili su podr\u0161ku kandidaturi Bukure\u0161ta za mesto nestalnog \u010dlana Saveta Bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija za vreme mandata 2020. 2021. i pridru\u017eivanju Rumunije \u0161engenskom prostoru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komisija Ministarstva obrazovanja u Kijevu procenjuje ovih dana u\u010denike i prosvetne radnike obrazovnih ustanova sa predavanjem na rumunskom jeziku u Transkarpatiji, regionu na jugo- zapadu Ukrajine, gde \u017eivi vi\u0161e od 40.000 Rumuna. Prosvetni radnici su veoma revoltirani, smatraju\u0107i da bi cilj procene, koja nije obavljena ve\u0107 vi\u0161e godina, bio da doka\u017ee da \u0161kole nacionalnih manjina nisu dovoljno uspe\u0161ne, profesori nedovoljno pripremljeni, a u\u010denici neadekvatno obu\u010davani da bi pre\u0161li nacionalne testove. Nastavnici ka\u017eu da je ova procena, ustvari, samo oblik maskiranog pritiska i zastra\u0161ivanja, usled ospornog zakona o obrazovanju, koji je od nedavno na snazi u Ukrajini, a koji ograni\u010dava ustavno pravo na obrazovanje na maternjem jeziku. Krajem oktobra meseca, eksperti Venecijske komisije su boravili u Kijevu, gde su analizirali situaciju nastalu posle usvajanja novog zakona o obrazovanju, koji je nai\u0161ao i na kritike Bukure\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
38. Sajam Turizma u Bukureptu okuplja do nedelje vi\u0161e od 200 turoperatera i turisti\u010dkih agencija. Na sajmu je prisutno 12 zemalja sa osiguravaju\u0107im i vazdu\u0161nim kompanijama, kao i \u017dupanijski saveti iz Rumunije, koji poku\u0161avaju da promovi\u0161u sopstvenu turisti\u010dku ponudu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dve glavne opozicione stranke podnele su danas inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566818","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n