Kralj Mihaj I preminuo je 5. decembra u \u0160vajcarskoj, u svojoj 96. godini. Hiljade Rumuna je celu no\u0107 \u010dekalo u duga\u010dkom redu ispred Kraljevske palate u Bukure\u0161tu da bi odalo poslednju po\u010dast Kralju Mihaju Prvom. On \u0107e biti sahranjen u subotu, u kraljevskoj nekropoli u gradu Kurtea de Ardje\u0161, na jugu Rumunije, gde po\u010divaju Njegova supruga Kraljica Ana i ostala tri suverena Rumunije. Sahrani \u0107e prisustvovati predstavnici kraljevskih ku\u0107a iz Evrope i \u0161ire, kao i brojne li\u010dnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski lideri, uklju\u010duju\u0107i i \u0161efa rumunske dr\u017eave Klausa Johanisa, okupljeni u Briselu, dali su danas i zvani\u010dno saglasnost za po\u010detak naredne etape pregovora o Bregzitu sa vlastima u Londonu. U\u010desnici na samitu su konstatovali da je Ujedinjeno Kraljevstvo napravilo dovoljno progresa u tri glavna dosijea, a to su faktura koju Velika Britanija treba da plati za izlazak iz Unije, granica izmedju Republike Irske i britanske provincije Severne Irske i prava evropksih dr\u017eavljana u Velikoj Britaniji. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da je zadovoljan dosada\u0161njim rezultatima, koji ulivaju nadu u postizanje jasnog dogovora do kraja idu\u0107e godine. Prva etapa pregovora re\u0161ava pitanja rumunskih dr\u017eavljana koji rade u Velikoj Britaniji, dodao je Johanis. Britanska premijerka Tereza Mej je od 27-morice zahtevala da predju na naredni nivo razgovora \u0161to br\u017ee mogu\u0107e i ponovila da, posle razvoda, \u017eeli specijalan i temeljan dogovor sa Evropskom unijom. Danas, takodje, odr\u017ean je i Evro samit u pro\u0161irenom obliku, posve\u0107en razgovorima evropskih lidera o procesu konsolidacije Ekonomske i Monetarne unije. Na pomenutom samitu predsednik Rumunije Klaus Johanis je ponovio da usvajanje jedinstvene monete je cilj od su\u0161tinskog zna\u010daja kako za nacionalnu privredu, tako i za polo\u017eaj Rumunije unutar Evropske unije. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na sastanku Saveta Evrope u Briselu, predsednik Klaus Johanis je ponovio danas zalaganje Rumunije da u\u010destvuje u programu \u00abStalna strukturalna saradnja\u00bb (PESCO), koji je zvani\u010dno pokrenut danas i namenjen je oja\u010danju zajedni\u010dke odbrane komunitarnih zemalja. \u0160ef rumunske dr\u017eave je ocenio da \u0107e PESCO doprineti efikasnijem razvoju vojnih sposobnosti i pove\u0107anju kohezije izmedju dr\u017eava \u010dlanica. Posle sednice Vrhovnog Saveta za odbranu zemlje (CSAT), 17. oktobra, u Bukure\u0161tu, Rumunija je najavila nameru da u programu \u00abStalna strukturalna saradnja\u00bb u\u010destvuje sa 10 projekata. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija \u0107e predsedavati Strategijom Evropske unije za Dunavski region (SUERD) u periodu novembar 2018.- novembar 2019. godine, usled odluke 14 zemalja \u010dlanica, saop\u0161tio je ministar delegat za Evropske poslove Viktor Negresku. Ovo \u0107e omogu\u0107iti Rumuniji da na evropskom i regionalnom nivou promovi\u0161e teme i inicijative od interesa za zemlje Dunavskog regiona. Negresku je istakao da \u0107e se ovaj mandat poklapati sa preuzimanjem predsedni\u0161tva Saveta Evropske unije od strane Rumunije, 1. januara 2019. Strategija Evropske unije za Dunavski region je jedan od \u010detiri makrostrategije Evropske unije, \u010diji su ko-inicijatori Rumunija i Austrija, a koja je pokrenuta 2011. kao mehanizam saradnje zemalja u dunavskom bazenu, sa ciljem ekonomskog, socijalnog i teritorijalnog razvoja dunavskog makroregiona. U\u010desnice Strategije Evropske unije za dunavski region su \u010dlanice Evropske unije: Austrija, Rumunija, Bugarska, \u010ce\u0161ka, Hrvatska, Nema\u010dka, Slova\u010dka, Slovenija i Madjarska i pet zemalja koje nisu \u010dlanice komunitarnog bloka: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Republika Moldavija i Ukrajina. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U parlamentarnim komisijama za bud\u017eet i finansije, u Bukure\u0161tu, danas su vodjene debate o nacrtu dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2018. godinu. Ju\u010de je ministar finansija Jonuc Mi\u0161a saop\u0161tio da je rezervni fond vlade potro\u0161en. Nacrti dr\u017eavnog bud\u017eeta i bud\u017eeta doprinosa za socijalno osiguranje trebalo bi da budu razmotreni u parlamentu od ponedeljka i izglasani 21. decembra. Bud\u017eet je izradjen na bazi ekonomskog rasta od 5,5 odsto, a dodatni prihodi bi trebalo da budu usmereni, u glavnom, na zdravstvo, obrazovanje i investicije. Vlada je predvidela fondove i za pove\u0107anje minimalne plate i penzija. Opozicija osporava bud\u017eet za idu\u0107u godinu, isti\u010du\u0107i da prihodi su precenjeni. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Petak je u Rumuniji drugi Dan \u017ealosti za biv\u0161im suverenom Mihajom Prvim.<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566846","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n