Brojne grupe demonstranata iz raznih gradova Rumunije stigle su danas u Bukure\u0161t, da bi u\u010destvovale u protestu \u00abRumunija ka\u017ee NE korupciji. Svi za pravosudje\u00bb. U protestima u Bukure\u0161tu u\u010destvuje preko 30.000 osoba, a vi\u0161e hiljada je iza\u0161lo na ulice velikih gradova Rumunije. Ljudi su nezadovoljni izmenom zakona o sudstvu koji su odobreni u Parlamentu i najavljenim izmenama krivi\u010dnih zakonika. Demonstranti optu\u017euju vladaju\u0107u koaliciju Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) za poku\u0161aj podrivanja pravosudja izmenom zakona u domenu. Vi\u0161e nevladinih organizacija zahtevalo je od Vlade da se obrati Venecijskoj komisiji u vezi sa zakonima o sudstvu i izmenama Krivi\u010dnih zakonika i da hitnom odredbom odlo\u017ei njihovu primenu. Nedavno su ambasade Belgije, Danske, Finske, Francuske, Nema\u010dke, Holandije i \u0160vedske u Bukure\u0161tu uputile apel svim stranama da izbegnu bilo koju akciju koja bi mogla rizikovati nezavisnost pravosudja i slabljenje borbe protiv korupcije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske dr\u017eave Klaus Johanis primio je delegaciju Ameri\u010dkog jevrejskog Komiteta (AJC), predvodjenu predsednikom Dejvidom Harisom, i tim povodom ukazao da vlasti u Bukure\u0161tu \u0107e i dalje biti potpuno otvorene prema jevrejskoj zajednici. Sa svoje strane, Dejvid Haris je ocenio na\u010din na koji je Rumunija ispunila mandat predsedavaju\u0107eg Medjunarodne alijanse za se\u0107anje na Holokaust (IHRA) u periodu mart 2016. -mart 2017. godine, kada je postigla zna\u010dajne rezultate u oblastima vaspitanja i istra\u017eivanja na temu Holokausta. Za vreme razgovora, vr\u0161ena je i razmena mi\u0161ljenja o Strate\u0161kom partnerstvu izmedju Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i privilegovanim odnosima izmedju Rumunije i Izraela, \u010dijem produbljavanju \u017eeli da doprinosi i Medjunarodna Alijansa za se\u0107anje na Holokaust. Predsednik Alijanse Dejvid Haris sastao se i sa vr\u0161iocem du\u017enosti premijera Mihajem Fiforom, koji je naglasio strate\u0161ku ulogu Rumunije u crnomorskom regionu i odlu\u010dno zalaganje zemlje u svojstvu \u010dlanice Severo-atlantske alijanse, isti\u010du\u0107i, istovremeno, i veoma dobre odnose sa Izraelom. Osnovana 1906. godine, Alijansa za se\u0107anje na Holokaust jedna je od najstarijih jevrejskih organizacija u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i zala\u017ee se za suzbijanje antisemitizma na globalnom nivou i promovisanje ljudskih prava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je saop\u0161tila da \u0107e 30. januara u Briselu organizovati ministarsko zasedanje uz u\u010de\u0161\u0107e devet zemalja \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, koje mogu biti ka\u017enjene zbog nepo\u0161tovanja normi koje se ti\u010du kvaliteta vazduha. Sem Rumunije, pomenute zemlje su \u010ce\u0161ka, Francuska, Nema\u010dka, Italija, Velika Britanija, Slova\u010dka, \u0160panija i Madjarska. Jo\u0161 2008. godine, Evropska direktiva je ustanovila granice kvaliteta vazduha koje se ne smeju prema\u0161iti nigde na komunitarnom prostoru i obavezala zemlje \u010dlanice da ograni\u010de izlaganje gradjana zagadjuju\u0107im supstancama u vazduhu. Uprkos ovoj obavezi, standardi kvaliteta vazduha su jo\u0161 uvek nepo\u0161tovani u vi\u0161e od 130 gradova Evrope, isti\u010de Komisija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunka Simona Halep, prva teniserka sveta, plasirala se danas u osminu finala Australijan Opena u Melburnu, prvom grand \u0161lemu godine, nakon \u0161to je savladala Amerikanku Lorin Dejvis. Ovaj me\u010d je bio najdramati\u010dniji i najdu\u017ei, odnosno 3 \u010dasa i 45 minuta, u dosada\u0161njoj karijeri Simone Halep. U osmini finala Halep \u0107e igrati protiv Japanke Naomi Osake. Danas, takodje, rumunsko-brazilski \u017eenski dubl Sorana Karstea- Beatriz Hadad Maja, plasirao se u osminu finala, gde \u0107e igrati protiv \u010cehinja Luci \u0160afarova- Barbora Stricova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narednih 24 \u010dasa u Rumuniji \u0107e biti prete\u017eno obla\u010dno, sa me\u0161ovitim padavinama, snegom i susne\u017eicom, posebno na zapadu i jugo-zapadu zemlje. Mestimi\u010dno, u jugo-isto\u010dnim predelima \u0107e biti magla. Minimalne temperature \u0107e se kretati od minus 10 do nule, a maksimalne od minus 2 do plus 6 stepeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u010deras u Bukure\u0161t- masovni protest \u00abRumunija ka\u017ee NE korupciji. Svi za pravosudje\u00bb.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566882","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n