Viorika Dan\u010dila, koja u\u010dini u utorak i sredu prvu posetu Briselu u svojstvu premijerke Rumunije, je posle susreta sa predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanim izjavila da su se razgovori odnosili na predsedni\u0161tvo Saveta Evropske unije, koje \u0107e Bukure\u0161t preuzeti 1. januara 2019. godine. Ona je izrazila uverenje da \u0107e korektna i transparentna saradnja izmedju vlade u Bukure\u0161tu i predsednika Evropskog parlamenta doneti \u00abvi\u0161e vrednosti\u00bb kada \u0107e Rumunija predsedavati Savetom. Sa svoje strane, Tajani je ponovio apel rumunskoj vladi da nastavi borbu protiv korupcije i za u\u010dvr\u0161\u0107enje pravne dr\u017eave. Danas, takodje, Viorika Dan\u010dila je imala razgovore sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i evropskom komesarkom za regionalne politike Korinom Krecu. U sredu, rumunska premijerka ima predvidjene razgovore sa predsednikom Evropske komisije \u017dan-Klod Junkerom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za naciju koja te\u017ei dostojanstvenoj budu\u0107nosti, zakon i nezavisnost onih koji su u slu\u017ebi pravde nisu dogovorljivi, izjavio je danas predsednik Rumunije Klaus Johanis. Na susretu sa apsolventima Nacionalnog instituta pravobranilaca, predsednik je ocenio da su se ovi opredelili za ovu profesiju \u00abu trenutku u kojem u pravosudje sumnjaju upravo osobe koje treba da odgovore pred zakonom\u00bb. On je dao ove izjave u kontekstu u kojem Nacionalnu Antikorupcijsku direkciju (DNA) optu\u017euju politi\u010dari koji su krivi\u010dno gonjeni zbog korupcije. U \u010detvrtak, ministar pravosudja Tudorel Toader \u0107e predstaviti izve\u0161taj o aktivnostima Generalnog Tu\u017eila\u0161tva, Antikorupcijske direkcije i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Visokom Kasacionom sudu u Bukure\u0161tu danas je po\u010deo sudjenje osumni\u010denim za Rudarijadu iz 13.-15. juna 1990. godine, uklju\u010duju\u0107i i biv\u0161eg levi\u010darskog predsednika Jona Ilijeskua i biv\u0161eg premijera Petrea Romana koji se terete za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. Tu\u017eioci tvrde da su tada\u0161nje dr\u017eavne vlasti planirale nasiljni napad na mirne demonstrante okupljene na bukure\u0161tanskom Trgu Univerziteta. Ilegalno su, medju hiljadama rudara i radnika iz vi\u0161e zone zemlje, u tada\u0161njim akcijama u\u010destvovale i dr\u017eavne snage. \u010cetiri osobe su poginule i skoro 1.400 je povredjeno u Rudarijadi 1990. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane Mihaj Fifor je izjavio da \u0107e dr\u017eava u\u010destvovati u pro\u0161irenju vojne baze u mestu Mihail Kogalni\u010danu, na jugo-zapadu Rumunije, i da je u tom smislu ve\u0107 vodio razgovore sa ameri\u010dkim partnerima. On je dodao da \u017eeli stalno prisustvo ameri\u010dkih vojnika u ovoj bazi. Zadnjih godina su hiljade rumunskih i ameri\u010dkih vojnika u\u010destvovale u zajedni\u010dkim ve\u017ebama u Mihail Kogalni\u010danu, a u nekim od njih u\u010destovali su i vojnici drugih zemalja \u010dlanica NATO. Ovde, takodje, su pro\u0161le godine izvr\u0161ene misije vazdu\u0161ne policije sa britanskim, kanadskim i rumunskim letelicama. Sa druge strane, Senat Rumunije usvojio je u ponedeljak nacrt zakona o opremanju vojske sistemima vi\u0161enamenskih raketnih sistema HIMARS. Prema pomenutom dokumentu, Rumunija \u0107e kupiti tri sistema sa po 18 raketnih baca\u010da, u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra. Nacrt treba da bude odobren u Poslani\u010dkom domu, koji, u ovom slu\u010daju, je dom odlu\u0107ivanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razvoj ekonomske komponente rumunsko-ameri\u010dkog strate\u0161kog partnerstva je bila glavna tema dana\u0161njih razgovora sa ameri\u010dkim ambasadorom u Bukure\u0161tu Hansom Klemom, izjavio je predsednik Poslani\u010dkog doma Liviju Dragnea. On je okvalifikovao partnerstvo kao vitalno za Rumuniju i pozdravio razvoj njegove vojne dimenzije, ali je izrazio \u017ealjenje zbog \u010dinjenice da Bukure\u0161t nije imao ve\u0107u ekonomsku korist. Dragnea je dodao da druga tema razgovora je bila rumunsko-ameri\u010dka saradnja u okviru NATO. U razgovorima sa Hansom Kleomom u\u010destvovala je i rumunska vicepremijerka za primenu strate\u0161kih partnerstava, Ana Bir\u010dal. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski Poslani\u010dki dom izjasni\u0107e se u sredu u vezi sa zahtevom glavne formacije opozicije, Nacionalne liberalne partije (PNL), za tra\u017eenje politi\u010dke odgovornosti ministarke rada Lije Olguce Vasilesku. Za vreme debata, u ponedeljak, potpisnici zahteva su tra\u017eili ostavku ministarke zbog smanjenja plata vi\u0161e od dva miliona Rumuna usled primene transfera pla\u0107anja doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavca na zaposlene, po\u010detkom ove godine. Istovremeno, liberali optu\u017euju vladinu koaliciju Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da je poremetila poreski sistem i izazvala duboke razlike izmedju zaposlenih u javnim i privatnim kompanijama. Ministarka rada je izjavila da Inspektorati rada imaju obavezu da verifikuju korektnu primenu zakona kada je re\u010d o bruto platama, kako zaposlenima ne bi bile ove smanjene posle transfera doprinosa za socijalno osiguranje na njih. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Viorika Dan\u010dila u\u010dini u utorak i sredu prvu posetu Briselu u svojstvu premijerke Rumunije.<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566913","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n