Rumunija je napravila ograni\u010dene progrese u re\u0161avanju preporuka Evropske komisije za period 2017.-2018. godina, isti\u010de se u Izve\u0161taju komunitarnog izvr\u0161nog tela, koji je objavljen danas. Prema dokumentu, Bukure\u0161t treba ove godine da ulo\u017ei znatne napore za po\u0161tovanje fiskalnih obaveza i prikupljanje poreza, kako bi ispunio bud\u017eetski cilj na srednji rok. Istovremeno, Rumunija treba da suzbije rad na crno i da usvoji zakone o izjedna\u010davanju starosne granice za penzionisanje mu\u0161karaca i \u017eena, preporu\u010duje jo\u0161 Evropska Komisija. Prema Briselu, neophodno je i pobolj\u0161anje pristupa kvalitetnom op\u0161tem obrazovanju, posebno za decu u ruralnim sredinama. U oblasti zdravstva, Rumunija treba i dalje da suzbije mito i svima omogu\u0107i ambulantno le\u010denje. Brisel \u0107e u narednom periodu organizovati bilateralne susrete sa svakom zemljom \u010dlanicom Evropske unije, a u maju, zavisno od zaklju\u010daka, uputiti nove preporuke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovara\u0107e u \u010detvrtak sa njegovim srpskim kolegom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, koji \u0107e u\u010dintii zvani\u010dnu posetu Bukure\u0161tu. Prema Predsedni\u010dkoj administraciji, dvojica \u0161efova dr\u017eava \u0107e govoriti o sredstvima za produbljenje bilateralne saradnje, kako na politi\u010dkom, tako i na ekonomskom i sektorijalnom nivou. Razgovori \u0107e se odnositi i na na\u010din na koji Rumunija mo\u017ee pomo\u0107i Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji, iz perspektive preuzimanja predsedni\u0161tva Saveta Unije od strane Bukure\u0161ta, u prvom semestru 2019. godine. Johanis i Vu\u010di\u0107 \u0107e razgovarati i o problematici nacionalnih manjina u dve zemlje, aspektima od zajedni\u010dkog interesa poput saradnje na Zapadnom Balkanu i glavnih evolucija u dosijeju o Kosovu. Rumunija je jedna od pet zemalja \u010dlanica Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost biv\u0161e srpske pokrajine sa ve\u0107inskim albanskim stanovni\u0161tvom, progla\u0161enu pre 10 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Mele\u0161kanu u\u010dini\u0107e zvani\u010dnu posetu Hrvatskoj u \u010detvrtak i petak. Mele\u0161kanu \u0107e biti prisutan u \u010detvrtak otvaranju Po\u010dasnog konzulata Rumunije u Splitu, susre\u0107e se sa lokalnim vlastima i sa predsednikom hrvatske Gospodarske Komore Lukom Burilovi\u0107em. U petak, Mele\u0161kanu \u0107e imati zvani\u010dni razgovor sa vicepremijerom i hrvatskim ministrom spoljnih poslova Marijom Pej\u010dinovi\u0107 Buri\u0107, kao i razgovore sa predsednicom Kolindom Grabar-Kitarovi\u0107, sa premijerom Andrejom Plenkovi\u0107em i sa predsednikom Parlamenta Gordanom Jandrokovi\u0107em. Program uklju\u010duje i posetu Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi iz Zagreba, koju je hrvatska Katoli\u010dka Crkva dala na raspolaganje rumunskoj zajednici, kao i sastanak sa \u010dlanovima rukovodstva Udru\u017eenja Rumuna iz Hrvatske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Socijalisti\u010dki filoruski predsednik Moldavije, Igor Dodon, optu\u017eio je danas susednu Rumuniju da bi snabdevala unionisti\u010dki pokret u ovoj biv\u0161oj sovjetskoj republici sa ve\u0107inskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom, ono \u0161to bi, po njegovom mi\u0161ljenju, predstavilo rizike po njenu stabilnost. On je zapretio da \u0107e se obratiti Organizaciji Ujedinjenih Nacija i Savetu Evrope da bi se stavio kraj ovoj situaciji. Kako javljaju dopisnici Radija Rumunija iz Republike Moldavije, Dodon je izrazio zabrinutost i zbog unionisti\u010dkih demonstracija programiranih za kraj teku\u0107eg meseca. On je optu\u017eio Rumuniju u kontekstu u kojem je broj op\u0161tina i gradova, \u010diji lokalni saveti su usvojili simboli\u010dne deklaracije o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom, prema\u0161io 100. Republika Moldavija je osnovana na jednom delu rumunskih isto\u010dnih teritorija koje je biv\u0161i Sovjetski savez pripojio 1940. godine, usled ultimatuma. Rumunija je bila prva zemlja na svetu koja je priznala nezavinost Moldavije istog dana kada je i progla\u0161ena, 27. avgusta 1991.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski tu\u017eioci izvr\u0161ili su danas pretres u \u017eupanijama Tami\u0161 i Arad, radi uni\u0161tenja mre\u017ee krijum\u010dara migranata. Prema kominikeu Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), u cilju uni\u0161tenja mre\u017ee formirana je istra\u017ena grupa zajedno sa resornim organima iz Nema\u010dke. Mre\u017ea, formirana u 2017. godini je dejstvovala za obezbedjenje prelaska ilegalnih migranata iz Turske u Nema\u010dku, kroz Bugarsku, Srbiju, Rumuniju, Madjarsku i Austriju. Ilegalni migranti koji su stigli iz Srbije bili su sme\u0161teni u pansionima u Temi\u0161varu, tra\u017eili su uto\u010di\u0161te u Rumuniji i dok su rumunske vlasti re\u0161ile njihove zahteve oni su ilegalno dovezeni u Madjarsku. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161t treba ove godine da ulo\u017ei znatne napore za po\u0161tovanje fiskalnih obaveza i prikupljanje poreza.<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-566928","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n