Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvuje u \u010detvrtak i petak na skupu Evropskog saveta u Briselu, a na njegovim marginama na Samitu Euro u pro\u0161irenom formatu. Prema kominikeu Predsedni\u010dke administracije, na agendi Evropskog saveta nalaze se budu\u0107i bud\u017eet Evropske unije posle 2020. godine, unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te Unije, upravljanje pojavom migracije, suzbijanje klimatskih promena i borba protiv rasizma i ksenofobije. Predsednik Rumunije \u0107e pledirati za \u0161to br\u017ee usvajanje budu\u0107eg bud\u017eeta unije, isti\u010du\u0107i da, u svojstvu predsedavaju\u0107e Saveta Evropske unije od 1. januara 2019. godine, Rumunija \u0107e dejstvovati za postizanje zna\u010dajnih progresa u pregovorima, pi\u0161e jo\u0161 u kominikeu. Predsednik Klaus Johanis \u0107e podr\u017eati napredovanje napora zemalja \u010dlanica Evropske unije kada je re\u010d o spoljnoj dimenziji migracije, aktivnom u\u010de\u0161\u0107u u dijalogu sa spoljnim partnerima, zemljama porekla migranata i tranzitnim zemljama. U centru pa\u017enje evropskih lidera bi\u0107e ponovo Bregzit. Na Samitu Euro u pro\u0161irenom formatu, \u0161ef rumunske dr\u017eave \u0107e ponoviti podr\u0161ku Rumunije konsolidaciji Ekonomske i monetarne unije. Na marginama komunitarnog samita, predsednik Johanis je razgovarao sa nema\u010dkom kancelarkom Nagelom Merkel o neformalnom samitu o buducnosti Evropi, koji \u0107e biti odr\u017ean u Sibijuu (u centru Rumunije), 9. maja 2019., a koji \u0107e imati zna\u010dajnu ulogu u skiciranju buduce strate\u0161ke agende Unije za period 2020-2024. godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija raspola\u017ee odlu\u010dnom podr\u0161kom Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava za \u0161to br\u017ee pridru\u017eivanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zaklju\u010dak je razgovora koje je rumunski ministar za poslovnu sredinu \u0160tefan Radu Oprea imao u Va\u0161ingtonu sa ameri\u010dkim sekretarom za trgovinu Vilburom Rosom. Oni su razgovarali o prioritetima Rumunije, u svojstvu predsedavaju\u0107e Saveta Evropske unije i o rastu obima investicija u konstekstu Strate\u0161kog partnerstva izmedju dve zemlje. Prema statisti\u010dkim podacima, u prvih devet meseci ove godine, iznos bilateralnih trgovinskih razmena je bio od skoro dve milijarde dolara, za 6,8 odsto vi\u0161e u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Rumunski izvozi u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bili su ve\u0107i za 29 odsto I stigli do 1,15 milijardi dolara, a uvoz opao za 15 odsto, odnosno do 800 miliona dolara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Inicijativa za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) bi\u0107e podneta u petak u Parlamentu u Bukure\u0161tu. Dokument su potpisali 163 senatora i poslanika iz desni\u010darske opozicije- to su Nacionalna liberalna stranka (PNL), Unija Spasite Rumuniju (USR) i Partija Narodnog pokreta (PMP), kao i nezavisni parlamentarci. Pokreta\u010di inicijative tvrde da glasanje nepoverenja vladi nije zahtev opozicije, ve\u0107 nacionalna hitnost, a oni koji \u0107e poku\u0161ati da je odbacuju na ramenima \u0107e nositi istorijsku odgovornost. Inicijativa \u0107e biti razmotrena i izglasana idu\u0107e nedelje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijerka Velike Britnije Tereza Mej vra\u0107a se u Brisel radi novih razgovora o sporazumu o Bregzitu, nakon \u0161to joj je vladaju\u0107a Konzervativna Stranka izglasala poverenje. Tereza Mej poku\u0161ava da dobije nova uveravanja od strane Evropske unije da bi smanjila zabrinutosti nekih parlamentaraca u vezi sa pojedinim aspektima sporazuma o Bregzitu. Dokument je usvojen u britanskom kabinetu, ali je nai\u0161ao na \u017eestoku kritiku brojnih parlamentaraca, \u010dak i onih iz Konzervativne Stranke. Protiv Tereze Mej glasalo je 117 parlamentaraca, a za 200. Evroskeptici smatraju da sporazum o Bregzitu ne po\u0161tuje odluku britanskog stanovni\u0161tva o izlasku iz Evropske unije i \u017eeleli bi da Tereza Mej podnese ostavku. Bregzit je najzna\u010dajnija politi\u010dka i ekonomska odluka Velike Britanije posle Drugog Svetskog Rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rukometna reprezentacija Rumunije igra\u0107e u petak uve\u010de u Parizu protiv Rusije, u polufinalu Evropskog prvenstva. U istoj fazi takmi\u010denja, reprezentacija zemlje doma\u0107ina igra protiv Holandije. Rumunke \u0107e u\u010destvovati i na Svetskom prvenstvu u rukometu, koje \u0107e se odr\u017eati idu\u0107e godine u Japanu. Zvezda i lider rumunskih rukometa\u0161ica Kristina Njagu, najbolja rukometa\u0161ica u istoriji evropskih prvenstava, ne\u0107e, medjutim, igrati, nakon \u0161to je sino\u0107, u utakmici sa Madjarskom, od koje je Rumunija izgubila, povredila koleno.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na samitu Evropskog saveta u Briselu, predsednik Rumunije Klaus Johanis \u0107e pledirati za \u0161to br\u017ee usvajanje budu\u0107eg bud\u017eeta unije.<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n