Eksperti Fiskalnog saveta u Bukure\u0161tu smatraju da \u0107e bud\u017eetski deficit Rumunije krajem ove godine biti od 3% od BDP-a. Oni smatraju da bi, u slu\u010daju manje povoljnih makroekonomskih kretanja od onih koji se uzimaju u obzir za izradu bud\u017eeta, ovaj nivo bi \u010dak mogao biti prevazi\u0111en. A agencija za procenu rejtinga Fitch procenjuje da je ciljni bud\u017eetski deficit koji je predlo\u017eila Vlada Rumunije nerealan i da su pretpostavke na kojima se zasniva nacrt bud\u017eeta za 2019. optimisti\u010dne: na primer, ekonomski rast znatno iznad Fitchove prognoze 3, 2%. Sada\u0161nji nacrt bud\u017eeta za 2019. izra\u0111en je na ekonomskom rastu od 5,5%, deficitu od 2,5% BDP-a i prosje\u010dnoj godi\u0161njoj inflaciji od 2,8%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri pravde i unutra\u0161njih poslova zemalja \u010dlanica Evropske unije u\u010destvuju na neformalnom sastanku Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) koji \u0107e se odr\u017eati u Bukure\u0161tu u okviru rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije od 6. do 8. februara. Razgovara\u0107e se o terorizmu, migraciji i azilu, \u0161engenskom prostoru i na\u010dinima za razvoj pravosudne saradnje u gra\u0111anskoj i privrednoj materiji. U bukure\u0161tu \u0107e biti prisutni evropski komesar za unutra\u0161nje poslove, unutra\u0161nju bezbednost i pravosu\u0111e – Dimitris Avramopulos, Julian King i Vera Jourova, koordinator EU za borbu protiv terorizma, Gilles de Kerchove, predsednik Eurojusta, Ladislav Hamran, izvr\u0161ni direktor Europola, Catherine De Bolle i direktor Frontex-a, Fabrice Leggeri.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na marginama ministarskog sastanka Evropska unija – Liga arapskih dr\u017eava, odr\u017eanog u ponedjeljak u Briselu, rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Mele\u0161kanu imao je bilateralne sastanke sa kolegama iz Egipta, Iraka, Libana i Jemena. Tokom sastanaka, \u0161ef rumunske diplomatije razgovarao je o pitanjima vezanim za buduc\u0301e bilateralne agende, fokusirajuc\u0301i se na intenziviranje politi\u010dke, ekonomske i sektorske saradnje. Mele\u0161kanu je ponovio anga\u017eman Rumunije za odr\u017eavanje podr\u0161ke Iraku. On je tako\u0111e izrazio zabrinutost zbog eskalacije nasilja u Jemenu i uveren je da c\u0301e Rumunija biti aktivno uklju\u010dena u sve pristupe EU u politi\u010dkom re\u0161avanju sukoba u regionu. \u0160ef rumunske diplomatije ponovio je podr\u0161ku Bukure\u0161ta jedinstvu, integritetu i suverenitetu Libana, kao i evropskim i me\u0111unarodnim inicijativama \u010diji je cilj ja\u010danje stabilnosti libanske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema najnovijim podacima Nacionalnog centra za nadgledanje i kontrolu prenosnih bolesti broj osoba koje su poginule od gripa stigao je na 82. Polsednje tri \u017ertve su prethodno bile bolesne i nisu bile vakcinisane protiv gripa. Zbog velikog broja poginulig osova obolelih Ministarsvo zdravlja je orglasilo epidemiju gripa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i generalni tu\u017eilac Nacionalnog antikorupcijskog direktorata Rumunije, Laura Kodruca Kove\u0161i, prva je opcija komisije koja je odabrala predloge za mesto glavnog tu\u017eioca Evropske unije. Iza nje su tu\u017eioci iz Francuske i Nema\u010dke. Postupak biranja Evropskog glavnog tu\u017eioca ne zavisi od zemlje iz koje kandidat dolazi, vec\u0301 isklju\u010divo od Evrope. Novo evropsko tu\u017eila\u0161tvo c\u0301e blisko sara\u0111ivati sa Evropskim uredom za borbu protiv prevara, OLAF-om, u otkrivanju i istra\u017eivanju slu\u010dajeva prevare \u0161irom Evropske unije. Kancelarija Evropskog tu\u017eioca c\u0301e imati ovla\u0161c\u0301enja da istra\u017euje i procesuira krivi\u010dna dela koja uti\u010du na bud\u017eet EU, kao \u0161to su korupcija ili prevare u vezi sa evropskim fondovima. Laura Kodrutc Kjove\u0161i je smenjena sa funkcije \u0161efa Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u leto pro\u0161le godine nakon odluke Ustavnog suda. Prethodno, predsednik Klaus Iohannis je odbacio kao neosnovanim predlog ministra Tudorela Toadera o opozivu Lure Kodruce Kjove\u0161i sa funkcije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlamentarni izbori od 24. februara su klju\u010dni test za demokratski razvoj Republike Moldavije, pa je va\u017eno da Moldavci masovno izlaze na izbore — kazao ambasador SAD u Ki\u0161injevu Derek J. Hogan. On je ponovio apel Va\u0161ingtona vladi Moldavije da osigura slobodne, po\u0161tene i transparentne izbore na kojima bi svi kandidati mogli u\u010destvovati u jednakim uslovima, bez straha od uznemiravanja i zastra\u0161ivanja. Istovremeno, Dereck J. Hogan je rekao da se volja naroda izra\u017eena u rezultatima izbora mora po\u0161tovati. \u010cetiri politi\u010dke partije bi se pridru\u017eile novoj zakonodavnoj vlasti u Ki\u0161injevu nakon parlamentarnih izbora od 24. februara. Prema jednoj anketi, favoriti su filoruski socijalisti predsjednika Igora Dodona, sa skoro 40%, a zatim sledi proevropski desni\u010darski izborni kartel, sa oko 25%, i Demokratska stranka, u vladi, sa 14%. Paralelno sa izborima odr\u017eac\u0301e se i referendum o smanjenju broja poslanika sa 101 na 61, kao i moguc\u0301nost da ih gra\u0111ani opozovu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Eksperti Fiskalnog saveta u Bukure\u0161tu smatraju da \u0107e bud\u017eetski deficit Rumunije krajem ove godine biti od 3% od BDP-a<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n