Politi\u010dka klasa u Bukure\u0161tu reagovala je razli\u010dito nakon glasanja u Odboru za gra\u0111anske slobode, pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), koji je biv\u0161oj \u0161efici Nacionalnog antikorupcijskog direktorata, Lauri Kodruci Kjove\u0161i, kandidatkini za funkciju glavnog \u0161efa Evropskog tu\u017eila\u0161tva, dao 26 glasova. Francuz \u017dan-Fransoa Boner osvojio je 22 glasa a nemac Andres Ritter 1 glas. I u konsultativnom glasanju Odbora za kontrolu bud\u017eeta (CONT) Kjove\u0161i je osvojila najve\u0107i broj glasova -12. Kandidate su saslu\u0161ali \u010dlanovi oba odbora na zajedni\u010dkoj sednici. Budu\u0107i glavni tu\u017eilac Evropskog tu\u017eila\u0161tva bi\u0107e imenovan posle konsultacija zakonodavnog tela i Saveta dr\u017eava \u010dlanica, koje su prethodno dodeljile vi\u0161e glasova fransuckom kandidatu. U Bukure\u0161tu, desni\u010darska opozicija pozdravila je pobede Laure Kodruce Kjove\u0161i i kritikovala je koaliciju na vlasti Socijaldemokrastku partiju i Alijansu liberala i demokrata, za koju ka\u017eu da su izdale Rumuiju i da je vodila kampanju protiv rumunskog kandidata. Socijaldemokratska partija i Alijnasa liberala i demokrata ka\u017eu me\u0111utim da je glasanje u Odboru za gra\u0111anske slobode, pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), bio savr\u0161eni dokaz kako uti\u010de politi\u010dki faktor na ovaj izbor, i da su evroparlamentarci njihovih stranaka glasali protiv Laure Kodruce Kjove\u0161i imaju\u0107i u vidu zlostavljanja koja je po\u010dinjala u svojstvu \u0161efice Nacionalnog antikorupcijskog direktorata u Bukure\u0161tu. Kancelarija Evropskog tu\u017eioca c\u0301e biti nezavisna kancelarija koja c\u0301e biti odgovorna za istrage, krivi\u010dno gonjenje i privo\u0111enje zbog zlo\u010dina protiv bud\u017eeta EU, kao \u0161to su prevare, korupcija ili prekograni\u010dna prevara u vezi sa PDV-om. Kancelarija Evropskog javnog tu\u017eioca bi\u0107e operativna do kraja 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom 2018 je vr\u0161en veliki pritisak na pravosudni sistem u Rumuniji posebno na tu\u017eila\u0161tva, i nastavljen je talas izmena zakona o pravosu\u0111u i krivi\u010dnih zakona, kazao je danas generalni tu\u017eilac Augustin Lazar, ne predstavljanju bilansa Javnog ministarstva. On je rekao da je pro\u0161le godine politi\u010dki faktor insistirao i uspeo da razre\u0161i du\u017enosti \u0161efa Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije. Generlani tu\u017eilac je istakao u svom govoru da su predlozi Generalnog tu\u017eila\u0161tva ignorisani u usvajanju zakonskih amandmana. Prema re\u010dima Augustina Lazara, neki amandmani su u suprotnosti sa me\u0111unarodnim obavezama Rumunije, a stav Javnog ministarstva potvrdila su evropska tela. Tu\u017eioci su u 2018., imali za re\u0161avanje 1,7 miliona predmeta, od kojih su re\u0161ili vi\u0161e od 500.000. Prisutan na predstavljanju bilansa, predsednik Klaus Johanis je izjavio da Rumuni \u017eele dr\u017eavu bez korupcije. Ume\u0161anje politi\u010dkog faktora u pravosudni sistem postalo je sve izra\u017eenije, rekao je \u0161ef dr\u017eave. Dana\u0161nji sastanak je odr\u017ean u kontekstu u kome stotine pravobranilaca u Rumuniji protestuju protiv novih promene zakona o pravosu\u0111u, Hitnom uredbom vlade.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska privreda se suo\u010dava sa povec\u0301anim rizicima, upozorava Evropska komisija u svom polugodi\u0161njem izvje\u0161taju o svakoj zemlji \u010dlanici. U dokumentu objavljenom u sredu, komunitarna izvr\u0161na vlast navodi, izme\u0111u ostalog, da Hitna uredba vlade 114 i zakon koji je usvojio Parlament a koji retroaktivno ograni\u0107ava kamatu na hipotekarne kredite rizikuju da ugro\u017eavaju normalno funkcionisanje finansijskog sektora. Rizici po rumunsku privredu poti\u010du od povec\u0301anja deficita tekuc\u0301eg ra\u010duna, ali i od povec\u0301anja tro\u0161kova sa radnom snagom, kao rezultat povec\u0301anja minimalne zarade u privredi i plata zaposlenih u javnom sistemu. Evropska komisija upozorava, tako\u0111e, na lo\u0161e rezultate u obrazovanju i istra\u017eivanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Blok ACUM ne\u0107e u\u010di u koaliciju u budu\u017eem Parlamentu ni sa Demokratskom strankom, ni sa Socijalisti\u010dkom partijom, izjavila je predsednica Partija Aktivnost I solidarnost, Maja Sandu. Ona optu\u017euje da su glasovi za njenu partiju ukradeni kako na dan samog glasanja, tako i u izbornoj kampaniji zbog la\u017ei koje su promovisane o proevropskoj opozciji. Prema rezultatima izbora koji su odr\u017eani u Republici Moldaviji u nedelju socijalisti su usvojili 35 mandata, a demokrate 30 poslani\u010dkih mesta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Politi\u010dka klasa u Bukure\u0161tu reagovala je razli\u010dito nakon glasanja u Odboru za gra\u0111anske slobode, pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove Evropskog parlamenta (LIBE), koji je biv\u0161oj \u0161efici Nacionalnog antikorupcijskog direktorata, Lauri Kodruci Kjove\u0161i, kandidatki<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567277","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n