Na osnovu prebrojanih 96 odsto glasova, Izborna centralna komisija je saop\u0161tila da Nacionalna liberalna stranka (PNL)- glavna formacija rumunske parlamentarne opozicije, je na evroparlamentarnim izborima, odr\u017eanim u nedelju, osvojila skoro 27 odsto procenata, a glavna formacija vladaju\u0107e koalicije Socijaldemokratska partija (PSD) otprilike 23 odsto. Na tre\u0107em mestu nalazi se Alijansa 2020, koju formiraju Unija Spasite Rumuniju (USR) i Partija slobode, jedinstva i solidarnosti, sa otprilike 22 odsto glasova. Predstavnike u budu\u0107em sazivu Evropskog parlamenta ima\u0107e i formacija ProRomania, Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez madjara u Rumuniji (UDMR). Na referendumu o pravosudju odr\u017eanom istovremeno sa evropskim izborima, ve\u0107ina glasa\u010da se izjasnilo ZA zabranu amnestije i pomilovanja lica osudjenih za korupciju, kao i za zabranu usvajanja vladinih hitnih uredbi u oblastima prekr\u0161aja, kazni i sudske organizacije uz pro\u0161irenje prava na obra\u0107anje Ustavnom sudu u vezi sa onakvim uredbama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zatra\u017eio je smenu ministra inostranih poslova Teodora Mele\u0161kanua i ministarke unutra\u0161njih poslova Karmen Dan zbog problema sa kojima su suo\u010deni rumuni u dijaspori povodom nedavnih evroparlamentarnih izbora i referenduma o pravosudju. Hiljade rumuna su \u010dekale u beskrajnim redovima da bi ostvarile ustavno pravo glasa, a neki nisu uspeli da glasaju. \u0160ef dr\u017eave je saop\u0161tio da \u0107e na nivou Predsedni\u010dke Administracije osnovati me\u0161ovitu komisiju, koja da identifikuje najva\u017enije probleme, da pronadje re\u0161enja i da ih predlo\u017ei Paramentu, Vladi i Stalnoj izbornoj upravi, koji moraju doneti odluke u tom smislu, da se ne bi situacija ponovila i povodom drugih izbora. Prethodno je \u0161ef rumunske diplomatije, koji je tvrdio da je na raspolaganje ambasada stavio sve \u0161to su ove zatra\u017eile i priznao da izborri se nisu odvijali u zadovoljavaju\u0107im uslovima u vi\u0161e zemalja, najavio da je naredio pokretanje istrage i zatra\u017eio usvajanje zakona o izbornom sistemu prilagodjen potrebama dijaspore.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijerka Rumunije Viorika Dan\u010dila dostavila je \u0161efu dr\u017eave Klausu Johanisu drugu listu sa imenima osoba nominovanih za ministre, a to su socijaldemokratska poslanica Roksana Manzatu za Ministarstvo Evropskih fondova, Ana Bir\u010dal za Ministarstvo pravde, gde je vec vr\u0161ilac du\u017enosti \u010delnika ove ustanove, i Natalija Intotero koja bi trebalo da se vrati u Ministarstvo za rumune u rasejanju. Istovremeno, senator Titus Korlacean predlo\u017een je za funkciju vicepremijera, umesto Viorela \u0160tefana, koji je nedavno imenovan za \u010dlana Evropskog finansijskog suda. Dogovor o imenovanju pomenutih osoba postignut je na ju\u010dera\u0161njoj sednici rukovodstva Socijaldemokratske partije (PSD), na kojoj su usvojene neke odluke u poku\u0161aju da se hitno promeni ugled formacije i zadr\u017ei vladavinu, posle neuspeha na evroparlamentarnim izborima i pritvaranja biv\u0161eg lidera Lijvijua Dragne. Sa druge strane, mandat predsednika Poslani\u010dkog doma, koji je pripadao Ljvijuu Dragni, preuzeo je danas Mar\u010del \u010colaku, kandidat vladaju\u0107e koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koji je osvojio najve\u0107i broj glasova poslanika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Papa Franjo je u poruci upucenoj pre svoje posete na\u0161oj zemlji istakao da dolazi u Rumuniju da \u201cbismo i\u0161li zajedno\u201d. \u201cIdemo zajedno kada u\u010dimo da \u010duvamo korene i porodicu, kada brinemo o budu\u0107nosti dece i brata koji su pored nas, kada prebrodimo strah i sumnje, kada ostavimo da padnu barijere koje nas razdvaju od drugih\u201d, naglasio je Papa Franjo. On \u0107e u\u010diniti dr\u017eavnu, pastoralnu i ekumensku posetu Rumuniji, izmedju 31. maja i 2. juna, i boraviti u Bukure\u0161tu, \u017dumuleu \u010cuku u Transilvaniji gde \u017eive rimokatoli\u010dki madjari, u Ja\u0161u, na severo-istoku zemlje gde se nalazi znatna zajednica grkokatoli\u010dkih rumuna i u Bla\u017eu, u centru zemlje, koji je duhovni centar rumunskih grkokatoli\u010dkih vernika. U Bla\u017eu, Papa \u0107e beatifikovati sedam grkokatoli\u010dkih biskupa, koji su poginuli u komunisti\u010dkim zatvorima. Ova je druga poseta jednog Poglavara katoli\u010dke crkve Rumuniji, nakon posete Jovana Pavla drugog u maju 1999. godine, kada je po prvi put jedan papa posetio zemlju sa ve\u0107inskim pravoslavnim \u017eivljem.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalna liberalna stranka (PNL)- glavna formacija rumunske parlamentarne opozicije, je na evroparlamentarnim izborima, odr\u017eanim u nedelju, osvojila najve\u0107i broj glasova, to jest skoro 27 odsto.<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n