Dvodomni parlament u Bukure\u0161tu razmatra\u0107e i glasati na plenarnom sastanku od utorka predlog inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE). U dokumentu se navodi da je Rumuniji hitno potrebna vlada sa proevropskom vizijom i usmerena na razvojne prioritete zemlje: obrazovanje, zdravstvo, javne investicije i privla\u010denje evropskih fondova. Potpisnici predloga – Nacionalna liberalna stranka, Unija spasite Rumuniju, Partija narodni pokret i Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji – tvrde da bi vlada na \u010dijem se \u010delu nalazi Viorika Dan\u010dila trebalo bi biti otpu\u0161tena zbog na\u010dina na koji su organizovani evroparlamentarni izbori u dijaspori, kao i za ponovljene poku\u0161aje izdavanja hitnih uredbi u oblasti pravosu\u0111a. Da bi predlog bio usvojen, potrebno je da za glasa 233 senatora i poslanika, a inicijatorima je tako\u0111e potrebna podr\u0161ka ProRumunije, koju predvodi biv\u0161i premijer socijaldemokrata Viktor Ponta, nacionalnih manjina, pa \u010dak i glasovi koalicije na vlasti. S druge strane, premijerka Viorika Dan\u010dila, u svojstvu vr\u0161ioca du\u017enosti PSD, zatra\u017eila je od socijaldemokrata da budu prisutni kako bi osigurali kvorum, ali da ne glasaju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski muzi\u010dar Oktavijan Ursu, ro\u0111en u Bukure\u0161tu, postao je gradona\u010delnik nema\u010dkog grada Gorlitz (istok), nakon \u0161to je u nedjelju pobedio u drugom krugu lokalnih izbora, predstavnika ekstremne desnice, biv\u0161eg policajca Sebastijana Vipela, iz Alternativa za Njema\u010dku. Roman je po\u010deo sa hendikepom od \u0161est posto nakon prvog kruga, 30 na 36, ali je osvojio finale sa 55% glasova bira\u010da. Oktavijan Ursu (51) diplomirao je na Konzervatorijumu u Bukure\u0161tu, a 1990. oti\u0161ao je u Nema\u010dku, gdje je bio zaposlen u filharmoniji iz Gorlitza kao instrumentalni solista. U 2009, pridru\u017eio se Hri\u0161c\u0301ansko demokratskoj uniji, kancelarke Angele Merkel, 2010 preuzeov je upravljanje op\u0161tinskim podru\u010djem Gorlitza , a 2014. godine je izabrana u parlament Saksonije. Podr\u017eali su ga poznate li\u010dnosti iz sveta filma i kulture iz Nema\u010dke i inostranstva, koji su potpisali otvoreno pismo tra\u017eec\u0301i od gra\u0111ana Gorlitza da glasaju protiv „Mr\u017enje i neprijateljstva, izolacije i nesklada“. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet EU usvojio je u ponedeljak, na sastanku Saveta za spoljne poslove (CAE) u Luksemburgu, zaklju\u010dke o posvec\u0301enosti EU regionalnoj saradnji u crnomorskom regionu, gde je Rumuniju predstavljao \u0161ef diplomatije Teodor Mele\u0161kanu. Savet ponovo potvr\u0111uje svoju dugogodi\u0161nju posvec\u0301enost promovisanju prosperiteta, stabilnosti i otpornosti u crnomorskom podru\u010dju. U zajklju\u010dcima je nagla\u0161en rastuc\u0301i strate\u0161ki zna\u010daj crnomorskog podru\u010dja za EU \u200b\u200bi poziva se na sna\u017enije uklju\u010divanje Unije u regionalnu saradnju, zasnovanoj na inicijativi Sinergije Crnog mora. Istovremeno, Savet ostaje zabrinut zbog izazova na bezbednost u crnomorskom regionu. U tom kontekstu, savet ponavlja da po\u0161tovanje me\u0111unarodnog prava, uklju\u010dujuc\u0301i principe nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, uklju\u010dujuc\u0301i slobodu plovidbe, kao i po\u0161tovanje odluka EU o politici nepriznavanja u vezi sa ilegalnom aneksijom Krima, od su\u0161tinskog su zna\u010daja za pristup EU regionalnoj saradnji u crnomorskom podru\u010dju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ukupni tro\u0161kovi rada u Rumuniji zabele\u017eili su najja\u010di porast me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama EU u prvom kvartalu 2019. godine, u pore\u0111enju sa istim periodom 2018. godine, prema podacima koje je objavio Evropski statisti\u010dki zavod (Eurostat) u ponedeljak. Tro\u0161kovi rada po satnici porasli su u prva tri meseca ove godine za 2,6% u Evropskoj uniji i 2,4% u evrozoni u odnosu na isti period 2018. godine. U Rumuniji je napredak iznosio 16,3%. , a jedini pad je bio u Gr\u010dkoj (minus 0,2%). U prvom tromese\u010dju 2019. godine, avans tro\u0161kova rada u Rumuniji uglavnom je rezultat povec\u0301anja tro\u0161kova rada po satu za 23,5%. Po privrednim granama, tro\u0161kovi rada u Rumuniji su porasli za 18,6% u gra\u0111evinarstvu, za 12,7% u industriji i za 13,5% u sektoru usluga.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dvodomni parlament u Bukure\u0161tu razmatra\u0107e i glasati na plenarnom sastanku od utorka predlog inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567387","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n