Direktiva EU o borbi protiv prevare stupila je danas na snagu. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Briselu, smatra se prevarom dostavljanje la\u017enih izjava ili nepotpunih ili neta\u010dnih dokumenata imaju\u0107i za cilj proneveru ili zloupotrebu nepripadaju\u0107ih sredstava ili aktiva iz bud\u017eeta Unije i njihova upotreba u druge svrhe osim onih za koje su prvobitno odobrena. Da bi se obeshrabrili potencijalni prestupnici, smatra se neophodno uvo\u0111enje zatvorske kazne kako bi se osigurala za\u0161tita finansijskih interesa u celoj Uniji. Izvr\u0161na vlast EU c\u0301e sara\u0111ivati sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i buduc\u0301im evropskim tu\u017eiocem kako bi se osigurala da \u0107e se slu\u010dajevi prevare koji uti\u010du na bud\u017eet Unije, krivi\u010dno goniti, a oni koji \u010dine takve prekr\u0161aje \u0107e biti privedeni pred sudom. Za \u0161efa budu\u0107eg tu\u017eila\u0161tva koje \u0107e po\u010deti sa radom slede\u0107e godine konkuri\u0161u biv\u0161a \u0161efica Antikorupcijskog direktorata Laura Kodruca Kjove\u0161i i Francuz \u017dan-Fransoa Boner.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je stupio na snagu novi Zakon o administraciji. Promovisan od strane vlade Socijaldemokrastke partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), novi zakon predvi\u0111a da \u0161ef dr\u017eave mo\u017ee odbiti imenovanje u Vladi samo jednom. Rok premijera za predlog je 5 dana, a rok za odgovor predsednika je deset dana. Mandat lokalnih odbornika c\u0301e biti potvr\u0111en od strane suda, a ne od strane komisije za potvr\u0111ivanje mandat. Postoji i pravo lokalnih javnih vlasti da odlu\u010de o upotrebi jezika nacionalnih manjina u javnim institucijama, \u010dak i ako je broj govornika tog jezika manji od 20%. Predsednik Klaus Johanis i parlamentarci opozicije kritikovali su novi zakon. Po mi\u0161ljenju \u0161efa dr\u017eave, usvajanje dokumenta hitnom uredbom predstavlja ozbiljan napad na \u010ditav administrativni sistem u Rumuniji. I Unija spasite Rumuniju je kazala da c\u0301e ovaj zakon doprineti pove\u0107anjem onoga \u0161to nazivaju baronizacijom lokalne samouprave i pogor\u0161anju administrativnog akta. Soocijaldemokrata Daniel Su\u0107u, potpredsednik Vlade ka\u017ee da novi Zakon o administraciji nije savr\u0161en, ali c\u0301e biti ispravljen u Parlamentu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do kraja avgusta 3000 u\u010denika, studenata i profesora iz rumunskih zajednica koje \u017eive u susednim dr\u017eavama Rumunije i iz dijaposre mogu obogatiti njihovo znanje o rumunskoj kulturi i civilizaciji na letnjim kampovima ,,ARC koji se organizuju u Rumuniji. Program organiztuje Minisatsrtvo za Rumune vabn granica u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta na \u010detri lokacije: Sulina (\u017eupanija Tul\u010da), Oglinzi (Neamc), Sa\u0107elu (Gor\u017e) i Caprioara (Hunedoara). Rumunske zajednice iz susednih dr\u017eava kao \u0161to su Republika Moldavija, Srbija, Bugarska, Ukrajina, Albanija, Severna Makedonija, Ma\u0111arska i iz diaspore: Italije, \u0160panije, Gr\u010dke, Portugala, Velike Britanije, Francuske, Nema\u010dke, Kanade, SAD, Australije, Ujedninjenih Arapskih Emirata. Ministarka za Rumune van granica, Natalija Intotero precizirala je da cilj ovih kampova jeste da kod mladih probude svest o pripadnosti rumunskom identitetu, produvbljivanje znanja maternjeg jezika, uspostavljanje dijaloga kao i promovisanje Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ambasada Rumunije u Rusiji objavila je prvu listu od preko 10.700 imena rumunskih zarobljenika u Drugom svjetskog ratu koji su poginuli u sovjetskim logorima. Rumunski ambasador u Moskvi, Vasile Soare izjavio je dopisniku Radio Rumunija da se objavljivanjem liste na sajtu ambasade zavr\u0161ilo vi\u0161egodi\u0161nje istra\u017eivanje u ruskim arhivima. On je napomenuo da su za ovo istra\u017eivanje zainteresovani istori\u010dari, a posebno ro\u0111aci nestalih. Na teritoriji Rusije poginulo je skoro 30.000 rumunskih ratnih zarobljenika, a imena od oko 21.000 su identifikovana. Rumunski diplomata je tako\u0111e dodao da su izme\u0111u 1941. i 1956. godine, kada je napustio Sovjetski Savez poslednji rumunski ratni zarobljenik, bili privedeni u 288 logora NKVD (staljinisti\u010dka politi\u010dka policija) i u radne logore sa posebnim re\u017eimom. Izme\u0111u 1941. i 1944. godine, Rumunija je bila u ratu sa Sovjetskim Savezom kako bi povratila svoje isto\u010dne teritorije koje su ultimatumom pripojene Moskvi 1940. Danas ove teritorije pripadaju biv\u0161im sovjetskim republikama Moldaviji i Ukrajini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Republika Moldavija obele\u017eila \u017ertve deportacije od pre 70 godina. U noc\u0301i od 5. na 6. jul 1949. sovjetski re\u017eim je priveo desetine hiljada seljaka, etni\u010dkih Rumuna, koje je odveo u logore u Sibir na prisilni rad, a njihova imovina je bila zaplenjena od strane bolj\u0161evika. Dopisnici Radio Rumunije u Ki\u0161injevu podsec\u0301aju da je bilo tri takvih operacija izme\u0111u 1941. i 1951. godine, a istori\u010dari procenjuju da se ukupan broj deportovanih osoba kre\u0107e od 80 do 120 hiljada<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Direktiva EU o borbi protiv prevare stupila je danas na snagu.<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567406","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n