Predsednik Klaus Johanis promulgirao je u utorak, tokom javne ceremonije, Zakon o osnivanju Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i holokausta u Rumuniji. Jevrejsko nasle\u0111e predstavlja rumunsku kulturu, a buduc\u0301i muzej c\u0301e imati misiju da je unapriedi, rekao je \u0161ef dr\u017eave. Prema re\u010dima Predsedniku, nau\u010dnici, lekari, pravnici, glumci, slikari, pisci, filozofi, novinari jevrejskog porekla deo su Panteona velikih li\u010dnosti Rumunije. Muzej koji c\u0301e se nalaziti u Bukure\u0161tu ima za cilj da predstavi i promovi\u0161e istoriju kulture i tradicije jevrejske zajednice u Rumuniji, da za\u0161titi \u017ertve holokausta i da se bori protiv antisemitizma. Projekat koordinira Nacionalni institut za studije holokausta u Rumuniji „Elie Viesel“.Premijerka Viorika Dan\u010dila izjavila je da je vlada sna\u017eno podr\u017eala inicijativu za otvaranje ovog muzeja i razvoj studijskih programa holokausta. U svojoj poruci upuc\u0301enoj povodom Nacionalnog dana sec\u0301anja na holokaust u Rumuniji, koji se svake godine obele\u017eava 9. oktobra, premijerka je naglasila da je ovaj dan samo podsec\u0301anje na crno poglavlje istorije, koje je donelo patnju i nepravdu. za milione osoba \u0161irom sveta, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitanja o kojima se raspravlja u Savetu Pravosu\u0111e i Unutra\u0161nji Poslovi\u201d (JAI) od posebnog su interesa iz perspektive ja\u010danja podru\u010dja slobode, bezbednosti i pravosu\u0111a u Evropskoj Uniji — kazala je u utorak ministarka pravde Ana Bir\u010dal. Rumunska zvani\u010dnica je u\u010destvovala na sastanku Saveta (JAI), koji je odr\u017ean u Luksemburgu, u kontekstu finskog predsedavanja Savetom Evropske Unije. Prema re\u010dima rumunske ministarke, za Rumuniju su veoma va\u017ena pitanja koja se odnose na borbu protiv prekograni\u010dnog kriminala uz pomo\u0107 Eurojusta, elektronske dokaze kao i osnjivanje Evropskog javnog tu\u017eila\u0161tva. Sve ove mere kojima \u017eelimo da oja\u010damo uzajamno poverenje izme\u0111u pravosudnih organa dr\u017eava \u010dlanica bile su prioriteti rumunskog predsedavanja Savetom Evropske Unije\u201d naglasila je Ana Bir\u010dal u svom govoru, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva pravde.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razvojni region Bukure\u0161t-Ilfov (jug) jedini je u Rumuniji koji prema\u0161uje kontinentalni prosek — ka\u017ee se u izdanju Evropskog indeksa konkurentnosti (IERC) za 2019. godinu, koji je u ponedeljak objavila Evropska Komisija. Evropski indeks meri, svake tri godine, glavne ekonomske parametre za sve evropske regije, kao \u0161to su inovacija, slo\u017eenost poslovnog okru\u017eenja, infrastruktura, veli\u010dina tr\u017ei\u0161ta i tako dalje. Bukure\u0161t je rangiran na 151 mestu od 268 regiona, sa 55,9 bodova, a prati ga severozapadni deo Rumunije, na 246 mestu, sa 20,9 bodova. Ove dve regije su i jedine koje imaju preko nacionalnog proseka od 17,84 boda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove godine Nobelovu nagradu za fiziku dele tri nau\u010dnika: Kana\u0111anin-Amerikanac D\u017eejms Pibls i \u0160vajcarci Majkl Mejd\u017eor i Didije Keloz, objavio je danas Nobelov Komitet. Polovina nagrade pripada D\u017eejmsu Piblsu za teorijska otkri\u0107a u oblasti kosmologija\u201d, a drugu polovinu nagrade dele Majkl Mejd\u017eor i Didije Keloz, za otkri\u0107e egzoplanete u orbiti zvezde iz kategorije Sunca\u201d. U ponedeljak su ameri\u010dki istra\u017eiva\u010di Vilijem G. Kelin D\u017eunior i Greg L. Semeca Siri Britanac Peter. D\u017e. Ratklif progla\u0161eni dobitnicima Nobelove nagrade za medicinu za 2019. godinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar bez portfelja za evropska pitanja \u0110eor\u0111e \u010camba u\u010dinio je u ponedeljak i utorak radnu posetu Berlinu, tokom koje se sastao sa Uve Corsepiusom, savetnikom za evropska pitanja nema\u010dke kancelarke, i sa Rudiger Lentzom, predsednikom Aspenovog instituta u Nema\u010dkoj. Prema saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije, razgovori rumunskog zvani\u010dnika sa Uveom Corsepiusom bili su usredsre\u0111eni na glavna pitanja sa evropske agende, uklju\u010dujuc\u0301i: vi\u0161egodi\u0161nji finansijski okvir, solidarnost dr\u017eava \u010dlanica u vezi sa upravljanjem migrantskom krizom ili za\u0161titom \u017eivotne sredine i borbom protiv klimatskih promena. Tokom sastanka sa predsednikom Instituta Aspen u Nema\u010dkoj, \u0110eor\u0111e \u010camba razgovarao je o: multilateralizmu, transatlantskim odnosima, Inicijativi triju mora, novoj evropskoj institucionalnoj arhitekturi, ja\u010danju uloge EU kao globalnog igra\u010da.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marijan Dragulesku je postao 50. rumunski sportista koji se kvalifikovao za Letnje Olimpijske igre 2020. u Tokiju, nakon \u0161to je u\u0161ao u finale skokova na Svetskom Takmi\u010denju umetni\u010dke gimnastike u \u0160tutgartu. Dragulesku, koji \u0107e u decembru napuniti 39 godina, najuspe\u0161niji je rumunski gimnasti\u010dar svih vremena. Ima tri olimpijske medalje, sve osvojene u Atini 2004. godine, srebro na parteru, a bronzu sa ekipom i u skokovima. Rumunija \u0107e na Olimpijskim igrama u Japanu u\u010destvovati u atletici, kanuu, biciklizmu, fudbalu, umetni\u010dkoj gimnastici, plivanju, kajak-kanuu, rvanju i sportskom strelja\u0161tvu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis promulgirao je u utorak, tokom javne ceremonije, Zakon o osnivanju Nacionalnog muzeja istorije Jevreja i holokausta u Rumuniji.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567499","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n