\u010cetvrtak je odlu\u010duju\u0107i dan za rumunsku vladu socijaldemokratske premijerke Viorike Dan\u010dila. U kontekstu u kojem \u0107e se idu\u0107eg meseca odr\u017eati predsedni\u010dki izbori, poslanici i senatori \u0107e razmotriti i izjasniti se u vezi sa pro\u0161lonedeljnom inicijativom za izglasavanje nepoverenja kabinetu u Bukure\u0161tu. Opozicija optu\u017euje vladu, izmedju ostalog, za gubljenje evropskih fondova, nedostatak infrastrukture i katastrofalnu situaciju u Zdravstvu, Pravosudju i Obrazovanju. Nacionalna liberalna stranka (PNL), iz \u010dijih redova poti\u010de \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, ka\u017ee da je spremna kako za prevremene izbore, tako i za preuzimanje vlasti do odr\u017eavanja zakonodavnih izbora, idu\u0107e godine. Partija Narodnog Pokreta (PMP) tvrdi, takodje, da je spremna za preuzimanje vlasti, a Unija Spasite Rumuniju (USR) smatra da organizovanje prevremenih izbora je glavno re\u0161enje za sada\u0161nju politi\u010dku krizu. Pro Rumunija, formirana iz socijaldemokratskih dizidenata, je najavila da \u0107e glasati za inicijativu i, u slu\u010daju u kojem \u0107e vlada pasti, Viktor Ponta \u0107e predlo\u017eiti Socijaldemokratskoj Partiji vladinu formulu sa nezavisnom premijerom koga \u0107e podr\u017eati obe strane i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). Sa druge strane, Alijansa liberala i demokrata, koja je do avgusta formirala koalicionu vladu sa socijaldemokratama, smatra da predsednik Rumunije ne\u0107e vi\u0161e prihvatiti premijera od strane ve\u0107ine u kojoj se nalazi Socijaldemokratska partija. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) \u0107e glasati za inicijativu nepoverenja vladi i nije spreman da bude uklju\u010den u politi\u010dku prelaznu vladu. Premijerka Dan\u010dila je optu\u017eila opoziciju da ne dokazuje politi\u010dku odgovornost i uverena je da \u0107e njena vlada izdr\u017eati. Inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi potpisalo je 237 parlamentaraca, dok su za njeno obaranje potrebna 233 glasa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvo ro\u010di\u0161te u predmetu antikomunisti\u010dke Revolucije iz decembra 1989. godine odr\u017ea\u0107e se 29. Novembra. U ovom predmetu, biv\u0161i levi\u010darski predsednik na\u0161e zemlje Jon Ilijesku optu\u017een je za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, kao i biv\u0161i vicepremijer Djelu Vojkan Vojkulesku i general Josif Rus-biv\u0161i \u0161ef vojnog vazduhoplovstva. Tu\u017eioci tvrde da je oko Jona Ilijeskua formirana dizidentska grupa vojnih lica i civila, \u010diji je cilj bio svrgavanje diktatora Nikolaja \u010cau\u0161eskua sa vlasti i zadr\u017eavanje Rumunije u zoni uticaja biv\u0161eg Sovjetskog Saveza. Prema zvani\u010dnom bilansu Revolucije, u decembru 1989. vi\u0161e od 1000 osoba je poginulo, a otprilike 3000 bilo povredjeno. Rumunija je bila jedina zemlja Centralne i Isto\u010dne Evrope u kojoj je prelaz sa komunisti\u010dke diktature na demokratiju napravljen prolivanjem krvi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za Republiku Moldaviju, biv\u0161u sovjetsku republiku sa ve\u0107inskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom, Rumunija \u0107e i dalje biti najiskreniji i najaktivniji partner u regionu i u Evropskoj Uniji, izjavila je rumunska ministarka inostranih poslova Ramona Manesku, za vreme posete Ki\u0161injevu. Na zajedni\u010dkoj pres konferenciji sa njenim moldavskim kolegom Nikulom Popeskuom, ona je precizirala da gasovod koji \u0107e povezati rumunski grad Ja\u0161 i Ungeni u Moldaviji bi\u0107e operacionalan idu\u0107eg prole\u0107a, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti susednoj republici da udje u novu etapu u kojoj ne\u0107e vi\u0161e zavisiti od samo jednog izvora prirodnog gasa. Ministri inostranih poslova Rumuniije i Moldavije su potpisali smernicu koja predvidja saradnju u infrastrukturi u oblasti saobra\u0107aja, finansija, poljoprivrede, pravosudja, obrazovanja i unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska unija, NATO i OUN su reagovale na dana\u0161nju vojnu ofanzivu Turske na severo-istoku Sirije, samo nekoliko dana posle povla\u0107enja ameri\u010dkih trupa iz zone. Predsednik Evropske komisije \u017dan-Klod Junker zatra\u017eio je uzdr\u017eanost i obustavljanje ofanzive na severu Sirije, upozoravaju\u0107i Ankaru da, ako njen plan nije ostvarenje bezbednosne zone, ne\u0107e dobiti evropsko finansiranje. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, rekao je da bi trebalo da vojna ofanziva Ankare na severu Sirije bude proporcionalna i odmerena\u201c, jer druga\u010dije mo\u017ee pove\u0107ati tenzije u regionu i izazvati jo\u0161 vi\u0161e ljudskih patnji\u201c. U ovom kontekstu, u \u010detvrtak \u0107e se odr\u017eati hitna sednica Saveta Bezbednosti OUN-a. Prethodno je predsednik Red\u017eep Tajup Erdogan tvrdio da ciljevi ofanzive su Islamska dr\u017eava i kurdske milicije, koje Ankara smatra saveznicima Radni\u010dke Partije Kurdistana (PKK), zabranjene u Turskoj. Erdogan je jo\u0161 rekao da \u0107e zona bezbednosti omogu\u0107iti povratak sirijskih izbeglica u svoju domovinu. Prema izvorima kurdskih i arapskih pobornika, usled turske ofanzive u Siriji zabele\u017eene su \u017ertve.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je napredovala za jedno mesto, u poredjenju sa pro\u0161lom godinom, i nalazi se na 51. mestu na top listi najkompetitivnijih zemalja sveta, pokazuju podaci izve\u0161taja Svetskog Ekonomskog Foruma, koji je objavljen danas. Ispred Rumunije koja ima 64,4 boda od ukupno 100, nalaze se \u010ce\u0161ka, Poljska, Slova\u010dka, Rusija, Madjarska i Bugarska, a iza nje Gr\u010dka, Turska, Srbija i Republika Moldavija. Prema pomenutom izve\u0161taju, prva dva mesta top liste najkompetitivnijih zemalja zauzimaju Singapur i SAD, dok se na poslednja mesta nalaze Kongo, Jemen i \u010cad. Kompetivnost se meri na bazi pokazatelja, kao \u0161to su infrastruktura, zdravstvo, radno tr\u017ei\u0161te, finansijski sistem, kvalitet javnih institucija i ekonomsko otvaranje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di iz SAD, Velike Britanije i Japana- D\u017eon Gudinaf, Stenli Vitingem i Akira Jo\u0161imo, dobili su ovogodi\u0161nju Nobelovu nagradu za hemiju, saop\u0161tila je danas Kraljevska Akademija \u0160vedske. Oni su nagradjeni za razvoj litijum jonskih baterija\u201c, jer su svojim istra\u017eivanjima stavili temelj be\u017ei\u010dnog dru\u0161tva bez fosilnih goriva, precizira \u0160vedska Akademija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cetvrtak je odlu\u010duju\u0107i dan za rumunsku vladu socijaldemokratske premijerke Viorike Dan\u010dila.<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567500","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n