Predizborna kampanja za prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji zavr\u0161ava se u subotu ujutro. U zemlji bira\u010di \u0107e izac\u0301i na glasanje u nedjelju, ali dr\u017eavljani Rumunije u dijaspori imaju tri dana da glasaju, po\u010dev\u0161i od petka u podne. Prvi koji su glasali bili su Rumuni sa Novog Zelanda. Na ovim izborima se mo\u017ee glasati i dopisnim glasanjem. Vlasti su preduzele ove mere da bi izbegavale gu\u017eve na bira\u010dkim mestima, poput onih zabele\u017eenih na prethodnim predsedni\u010dkim izborima i nedavnim na nedavnim evroparlamnetarnim izborima. U trci za funkciju predsednika u\u010destvuje 14 kandidata. Drugi krug izbora zakazan je za 24. novembar.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija nije ni na ivici ni na ivici ivice- kazao je danas guverner Nacionalne banke Rumunije Mugur Isaresku, koji je predstavio tromese\u010dni izve\u0161taj o inflaciji. Prema re\u010dima rumunskog zvani\u010dnika, vulnerabilna ta\u010dka jeste da se najvec\u0301i deo ekonomskog rasta zemlje zasniva na potro\u0161nji, ali da c\u0301e se, na ovaj ili onaj na\u010din, ubla\u017eiti i bilo bi najbolje da se ubla\u017eavanje vr\u0161i mudrim merama. Mugur Isaresku je, tako\u0111e, ocenio da se o deficitu Rumunije od 6,1% u 2021. godini, koji je nedavno procenila Evropska komisija, ne mo\u017ee raspravljati, jer bi to bilo vi\u0161e od opasnosti, a takav nivo tr\u017ei\u0161ta sa kojih Rumunija pozajmljuje ne\u0107e oprostiti. Istovremeno, Guverner je precizirao da je Nacionalna banka Rumunije smanjila na 3,8% prognozu inflacije za kraj ove godine i procenjuje inflaciju od 3,1% za kraj naredne godine. Narodna banka je u avgustu 2019. godine procenila za kraj ove godine inflaciju od 4,2% i 3,4% za decembar 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Film „Marija, kraljica Rumunije“, talijanskog re\u017eisera Aleksisa Sveet Cahilla, danas je u\u0161ao u rumunske bioskope. Na osnovu stvarnih \u010dinjenica, film prikazuje presudni istorijski trenutak iz 1919. godine – Parisku mirovnu konferenciju. Scenario je zasnovan na informacijama iz Krali\u010dinog dnevnika, \u010dlancima iz tada\u0161nje \u0161tampe, kao i na izjavama politi\u010dara iz tog perioda. Film je snimljen u Rumuniji i Francuskoj. Istaknute su autenti\u010dne lokacije u Bukure\u0161tu ili Parizu, ali i novonastala podru\u010dja 1919. Distribucija je me\u0111unarodna, a ulogu kraljice Marije igra Rumunka Roksana Lupu. Kraljica Marija (1875-1938) bila je druga kraljica Rumunije, supruga kralja Ferdinanda I. Unuka kraljice Velike Britanije, stalno je nastojala da oja\u010da veze izme\u0111u Rumunije i Velike Britanije. Tokom Pariske mirovne konferencije u\u010destvovala je u diplomatskoj kampanji za me\u0111unarodno priznanje ujedinjene rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Saslu\u0161anja novih komesara koje su imenovale Rumunija, Ma\u0111arska i Francuska bic\u0301e odr\u017eana 14. novembra, odlu\u010dili su u petak lideri Evropskog parlamenta na Konferenciji predsednika (COP, koju su formirali predsednik Evropskog Parlamenta i lideri politi\u010dkih grupa). Nakon \u0161to \u0107e dobiti zeleno svetlo od Komisije za pravna pitanja (JURI), koja je ovla\u0161c\u0301ena da proveri moguc\u0301e sukobe interesa u slu\u010daju kandidata za evropske komesare, tri kandidatkinje Adina Valean, iz Rumunije, Olivier Varheli, iz Ma\u0111arske, i Thierri Breton, iz U Francuske bi\u0107e saslu\u0161ani u specijalizovanim odborima koji se odnose na dodeljeni portfelj. Adina Valean c\u0301e biti saslu\u0161ana u Komisiji za saobrac\u0301aj i turizam, Olivier Varhelii u Komisiji za spoljne poslove, a Thierri Breton u Komisiji za industriju, istra\u017eivanje i energetiku. Nakon saslu\u0161anja, izabrana predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen predstavic\u0301e sve \u010dlanove komisije i program Komisije na plenarnom zasedanju Komsije. Podsec\u0301amo, da je rumunska evroparlamentarka Adina Valean prihva\u0107ena od strane predsednika Evropske Komisije za mesto evropskog komesara za saobrac\u0301aj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Ludovik Orban sastao se u petak u Bukure\u0161tu sa ambasadorom Sjedinjenih Dr\u017eava u Rumuniji Hansom Klemmom. „Dve strane slo\u017eile su se da prodube i razvijaju Strate\u0161ko partnerstvo izme\u0111u Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u svim njegovim dimenzijama, sa akcentom na saradnju u vojnoj i bezbednosnoj oblasti“, ka\u017ee se u vladinom saop\u0161tenju. Prema njegovim re\u010dima, Ludovik Orban naglasio je otvorenost za dijalog rumunske vlade kako bi se investitorima osigurala stabilna i atraktivna klima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet EU zvani\u010dno je u petak usvojio plan za konsolidaciju Fronteksa (Evropske agencije za pograni\u010dnu policiju i obalsku stra\u017eu), koji c\u0301e do 2027. godine formirati stalni kontingent od 10 000 evropskih policajaca pograni\u010dne policije i obalske stra\u017ee koji c\u0301e pru\u017eati pomoc\u0301 zemljama koje se suo\u010davaju sa sna\u017enim migracijskim pritiskom, prenosi Frans pres.Pove\u0107anje ovog broja odobrio je Evropski parlament aprila meseca. Trenutno Fronteks ima oko 700 stalnih zaposlenih u sedi\u0161tu u Var\u0161avi. Istovremeno je na spoljnim granicama EU raspore\u0111eno izme\u0111u 1.200 i 1.500 policajaca iz dr\u017eava \u010dlanica i dr\u017eava koje su povezane sa \u0161engenskim prostorom, plus rezervu od oko 1.500 policajaca koji se mogu mobilizovati u slu\u010daju hitnih situacija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predizborna kampanja za prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji zavr\u0161ava se u subotu ujutro.<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567530","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n