Po\u010delo je glasanje u inostranstvu za drugi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji, a kandidati su sada\u0161nji \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koga podr\u017eava Nacionalna liberalna partija (PNL) koja je na vlasti, i biv\u0161a socijaldemokratska premijerka Viorika Dan\u010dila. Prva bira\u010dka mesta su se otvorila na Novom Zelandu i u Australiji, a izborni proces \u0107e se zavr\u0161iti zatvaranjem bira\u010dkih mesta na Zapadnoj obali Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Glasanje u inostranstvu se odvija na ukupno 835 bira\u010dkih mesta. U Rumuniji, predizborna kampanja traje do subote ujutro, a glasanje \u0107e biti u nedelju. U prvom krugu, izlaznost je bila od 51,19%. U dijaspori, gde se glasanje odvijalo tokom tri dana, zabele\u017eena je rekordna izlaznost od preko 675 hiljada ljudi. Vi\u0161e detalja nakon vesti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sud u Bukure\u0161tu je zavr\u0161io sudsku istragu u krivi\u010dnom predmetu pokrenutom nakon po\u017eara koji se desio pre \u010detiri godine u klubu Kolektiv iz prestonice, kada su poginule 64 osobe, a skoro 200 ljudi je ranjeno. Tu\u017eilac \u0107e u ponedeljak tra\u017eiti kazne za optu\u017eene u ovom slu\u010daju. Branioci \u0107e istovremeno izneti svoje poslednje izjave. Su\u0111enje o tragediji u Kolektivu po\u010delo je u aprilu 2016. godine. Nakon dve godine odlaganja na osnovu proceduralnih pitanja, sudija kome je predmet dodeljen oti\u0161ao je u penziju, a u roku od godinu dana novi sudija je saslu\u0161ao na desetine svedoka i \u017ertava, daju\u0107i nedeljne rokove su\u0111enja. Me\u0111u optu\u017eenima su biv\u0161i gradona\u010delnik Sektora 4, Kristijan Pjedone, vlasnici kluba i dva vatrogasca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku imao je u petak sastanak sa po\u010dasnim predsednikom Atlantskog Saveta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (ACUS), generalom u rezervi D\u017eejmsom L. D\u017eonsom, sa kojim je razgovarao u vezi sa aktuelnim bezbednosnim izazovima. Prema saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, razmotrena su pitanja u vezi sa bezbednosnom situacijom na isto\u010dnoj granici NATO, sa posebim akcentom na oblast Crnog Mora, kao i o na\u010dinima na koje se upravlja ova regija. Nagla\u0161en je tako\u0111e i zna\u010dajna uloga NATO-a i Evropske Unije, ali doprinos rehionalnih inicijativa, kao \u0161to je Format Bukure\u0161t (B9) i Inicijativa Tri Mora. Bogdan Auresku je istovremeno ponovio interesovanje Rumunije za postizanje konkretnog napredka u svim oblastima bilateralnog Strate\u0161kog Partnerstva sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, navode\u0107i saradnju u oblasti odbrane, energetike i sajber-bezbednosti, ali i ekonomsku saradnju i investicije. Zauzvrat, po\u010dasni predsednik Atlantskog Saveta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava pozdravio je aktivnu ulogu Rumunije i njen zna\u010dajan doprinos na regionalnom nivou i u NATO-u, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Automobilska industrija je
\nvitalna za ekonomski razvoj Rumunije, obezbe\u0111uju\u0107i 14% bruto dru\u0161tvenog
\nproizvoda, 26% od rumunskog izvoza, ali i na stotine hiljada radnih mesta -
\nizjavio je u petak premijer Ludovik Orban. U okviru poslovne posete u fabrici
\nDa\u010dija iz Miovenja (jug Rumunije), premijer je spomenuo neophodnost razvitka
\nputne, \u017eelezni\u010dke i plovidbene infrastrukture. Marka Da\u010dija i fabrika iz Miovenja
\nsu 1999. godine preuzeli francuska grupa Reno. Modeli Da\u010dija se prodaju u 44
\nzemlje, na \u010detiri kontinenta. Kompanija je pro\u0161le godine zabele\u017eila najve\u0107i
\nkomercijalni uspeh u svojoj istoriji, prodav\u0161i na unutra\u0161njem i spoljnom
\ntr\u017ei\u0161tu preko 700 hiljada automobila.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U subotu, \u010detvrtog dana Sajma knjiga Gaudeamus, u organizaciji Radija Rumunija, profesor Tieri Volton \u0107e u\u010destvovati na predstavljanu druge knjige iz svoje trilogije \u201cSvetska istorija komunizma. Poku\u0161aj istorijskog istra\u017eivanja. U ovoj knjizi, pod naslovom \u201c\u017drtve, Tieri Volton govori iz perspektive na desetine miliona ljudi koji su pre\u017eiveli zatvor, deportaciju, organizovano izgladnjavanje, mu\u010denje, gubljenje statusa \u010doveka i, na kraju, istrebljenje. Novinska agencija Rador je u \u010detvrtak organizovala okrugli sto sa temom 30 godina slobodnog novinarstva\u201c, a PEN klub Rumunija organizuje svoju generalnu skup\u0161tinu i dodeljuje i\u0161\u010dekivanu nagradu PEN Rumunija 2019\u201c. Ovogodi\u0161nje izdanje Sajma knjiga je posve\u0107eno tridesetogodi\u0161njici od antikomunisti\u010dke Revolucije iz decembra 1989. godine. Na ovogodi\u0161njoj manifestaciji u Bukure\u0161tu ure\u0111eno je 8.000 \u0161tandova sa knjigama, gde se nastavlja sa predstavljanjem novih knjiga, raspravama, kulturnim doga\u0111ajima i davanjem autograma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111u stanovni\u0161tvom starosti od 15 do 74 godine u Evropskoj Uniji, u 2018. godini 230 miliona je bilo zaposleno, 17 miliona nije imalo radno mesto, a 134 miliona je bilo ekonomski neaktivno, pokazuju podaci koje je danas objavio Eurostat. Oko 80% zaposlenih u Evropskoj Uniji (184 miliona) radilo je sa punim radnim vremenom, a preostalih 20% (46 miliona) sa skra\u0107enim radnim vremenom. Podaci Eurostata pokazuju da su u ve\u0107ini dr\u017eava \u010dlanica radnici sa skra\u0107enim radnim vremenom uglavnom \u017eene, osim u Rumuniji (36%), Bugarskoj i na Malti (50%), Ve\u0107ina radnika sa skra\u0107enim radnim vremenom, uzrasta od 15 do 74 godine, \u017eeleli su da rade vi\u0161e u Gr\u010dkoj (70%), na Kipru (52%), u \u0160paniji (45%), Portugaliji (37%), Slova\u010dkoj, Letoniji i Rumuniji (preko 30%). Na suprotnom kraju se nalazi \u010ce\u0161ka, koja je imala najmanji zabele\u017eeni procenat radnika koji rade sa pola radnog vremena, a koji bi \u017eeleli da rade du\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010delo je glasanje u inostranstvu za drugi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji, a kandidati su sada\u0161nji \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koga podr\u017eava Nacionalna liberalna partija (PNL) koja je na vlasti, i biv\u0161a socijaldemokratska premijerka Viorika Dan\u010dila. Prva bira\u010dka mesta su se otvorila na Novom Zelandu i u Australiji, a izborni proces \u0107e se zavr\u0161iti zatvaranjem […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n