Sada\u0161nji predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koga podr\u017eava Nacionalna liberalna stranka (PNL) na vlasti, pobedio je na predsedni\u010dkim izborima svoju protivkandidatkinju, biv\u0161u premijerku socijaldemokrata Vioriku Dan\u010dila. Prema ispitivanjima javnog mnejnja sprovedenih na izlazu u drugom krugu, za Klausa Johanisa glasalo je 62% bira\u010da, dok je za Vioriku Dan\u010dila glasalo je 38%. Klaus Johanis rekao je da je moderna, evropska i normalna Rumunija pobedila u nedelju i pozdravio veliko prisustvo na bira\u010dkim mestima, posebno u dijaspori. To je najve\u010da pobeda protiv Socijaldemokratske partije (PSD), kazao je Johanis, koji je obec\u0301ao da c\u0301e biti predsednik svih Rumuna. Sa svoje strane, Viorika Dan\u010dila rekla je da je Socijaldemokratska partija (PSD) povratila poverenje Rumuna koji su glasali za ovu stranku 2016. Obec\u0301ala je da c\u0301e socijaldemokrate u\u010diniti sve da pobede na lokalnim i parlamentarnim izborima sledec\u0301e godine. U zemlji je posec\u0301na izlaznost bila oko 50%, za dva procenta vi\u0161e nego na prethodnom krugu. U dijaspori, gde je glasanje trajalo tri dana, kao i u prvom krugu, na bira\u010dkim mestima je do 21 \u010das, po rumunskom vremenu izlaznost je bila od oko 930 hiljada bira\u010da. Najvec\u0301a izlaznost bila je na bira\u010dkim mestima u Italiji, Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, \u0160paniji i Republici Moldaviji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U nedelju, poslednjeg dana Me\u0111unarodnog sajma knjiga Gaudeamus, koji je u Bukure\u0161tu organizovao Radio Rumunija, dodeljene su nagrade 26. izdanja koje je posvec\u0301eno obele\u017eavanju trideset godina od antikomunisti\u010dke revolucije u decembru. 1989. Trofeji Gaudeamusa, dodeljeni javnim glasanjem, ove godine dodeljeni su izdava\u010dkoj kuc\u0301i Humanitas, izdava\u010dkoj kuc\u0301i Polirom i izdava\u010dkoj grupi ART. Sedam Nagrada za ,,Najtra\u017eeniju knjigu\u2019\u2019 dodeljena je izdava\u010dkoj ku\u0107i Humanitas za knjigu ,,\u010covek koji pomera oblake. Sedam doga\u0111aja\u2019\u2019 Radua Paraskiveskua. Trofeji \u0161tampe su dodeljeni na slede\u0107i na\u010din: \u0161tampane publikacije- Evenimentul zilei, televizija – Pro TV, radio – Europa FM. U delu \u0161tamparskih agencija nagrada je pripala Nacionalnoj agenciji za \u0161tampu AGERPRES. Nagrada za posebne rezultate dodeljena je Izdava\u010dkoj kuc\u0301i Univerziteta Aleksandru Joan Kuza u Ja\u0161iju. Nagrada za prevod Antoaneta Ralijan\u201c dodeljena je: za prevod sa stranog jezika na rumunski – Luminici Munteanu, za prevod sa turskog jezika serije Orhan Pamuk\u201c, u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e Polirom; za prevod sa rumunskog na strani jezik – Danijelu Ionica, koordinatoru antologije „Testament“. 400 godina rumunske poezije, dvojezi\u010dno izdanje, ra\u0111eno u Australiji. Tokom 5 dana organizovano je 900 doga\u0111aja. Na ovogodi\u0161njem izdanju Me\u0111unarodnog sajma knjiga Gaudeamus ure\u0111eno je 8.000 hiljada \u0161tandova sa knjigama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Papa Franjo je u Japanu, tokom svoje turneje po Aziji, u koju je bio uklju\u010den i Tajland, uputio emotivan poziv na ukidanje nuklearnog oru\u017eja. Poglavar rimokatoli\u010dke crkve uputio je ovu poruku iz japanskog gradu Nagasaki, jednom od dva grada koja su tokom Drugog svetskog rata pogo\u0111ena atomskim bombardovanjima. Jo\u0161 od dolaska, u subotu, u Tokio, Papa je rekao japanskim biskupima da se nada da \u0107e sresti \u017ertve nuklearnih napada, ali i pre\u017eivele iz nuklearne nesrec\u0301e u Fuku\u0161imi, gde je nuklearna elektrana te\u0161ko o\u0161tec\u0301ena nakon zemljotresa i cunamija u martu. 2011. Drugi cilj njegovog apostolskog putovanja je ohrabrivanje katoli\u010dke zajednice u Japanu, gde se samo jedan procenat stanovni\u0161tva izja\u0161njava da je hri\u0161\u0107anske veroispovesti, od kojih je polovina katoli\u010dke vere. Ovo je prva poseta poglavara Rimokatoli\u010dke crkve Japanu u poslednjih 38 godina i druga u istoriji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ambasadori dr\u017eava \u010dlanica EU slo\u017eili su se da nova Evropska komisija na \u010delu sa Ursulom von der Lajen po\u010dne sa radom 1. decembra bez britanskog komesara nakon \u0161to je londonska vlada odbila da predlo\u017ei ime. Ambasadori su odobrili tekst sa imenima 27 \u010dlanova buduc\u0301e Komisije, za koje tako\u0111e treba pozitivno glasanje Evropskog parlamenta, zakazano za sredu. S obzirom da je Bregzit odgo\u017een do 31. januara, prema ugovorima EU Ujedinjeno Kraljevstvo je obavezno da imenuje evropskog komesara. Britanska vlada na \u010delu sa Borisom Johnsonom poslala je pismo evropskim institucijama u kojem se navodi da, prema britanskim predizbornim pravilima, ne mogu biti imenovani me\u0111unarodni polo\u017eaji pre izbora, a Britanci su 12. decembra pozvani na glasanje na prevremenim parlamentarnim izborima. Posle odbijanja Londona, Evropska komisija je 14. novembra pokrenula postupak za kr\u0161enje zakona protiv Velike Britanije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sada\u0161nji predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koga podr\u017eava Nacionalna liberalna stranka (PNL) na vlasti, pobedio je na predsedni\u010dkim izborima svoju protivkandidatkinju, biv\u0161u premijerku socijaldemokrata Vioriku Dan\u010dila.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567546","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n