Sada\u0161nji predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koga podr\u017eava vladaju\u0107a Narodna liberalna stranka (PNL), pobedio je na predsedni\u010dkim izborima svoju kontrakandidatkinju, biv\u0161u sociajldemokratsku (PSD) premijerku Vioriku Dan\u010dila. Prema delimi\u010dmnim rezultatima, nakon prebrojavanja vi\u0161e od 99,67% glasova, u nedelju, u zemlji, u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora, za Klausa Johanisa glasalo je preko 65,88% bira\u010da, dok je za kontrakandidatkinju glasalo 34,12%. U zemlji je izlaznost bila oko 50%, za dva procenta vi\u0161e nego u prvom krugu. U dijaspori, gde je glasanje trajalo tri dana, kao i u prvom krugu, zabele\u017eena je rekordna izlaznost od 994 000 bira\u010da. Najve\u0107a izlaznost je zabele\u017eena na bira\u010dkim mestima u Italiji, Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, \u0160paniji i Republici Moldaviji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsedniku Klausu Johanisu novi mandat \u010destitali su evropski ilideri. Predsednik Saveta Evrope, Donald Tusk je poru\u010dio da mu je drago da \u0107e Rumunija i dalje imati korsiti od Johanisovog odgovornog i pouzadnog rukovodstva, dok je predsednik Evropske Komisije, \u017dan-Klod Junker, izrazio uverenje da i dalje mo\u017ee da ra\u010duna na aktivnu ulogu Rumunije u nastavku evropskog projekta. Sna\u017ena podr\u0161ka Rumuna va\u0161im nedvosmislenim proverospkim izborima za zemlju dolazi u va\u017enom trenutku za Evropu, rekao je \u017dan-Klod Junker. Ki\u0161injev ra\u010duna na tesnu saradnju sa Bukure\u0161tom nakon ponovnog izbora Klausa Johanisa za predsednika Rumunije, izjavio je predsednik Republike Moldavije (biv\u0161a sovjetska, ve\u0107inski rumunska zemlja) Igor Dodon. Lider iz Kijeva, Volodimir Zelenski je \u010destitao Klausu Johanisu, smatraju\u0107i da je poverenje ogromne ve\u0107ine glasa\u010da va\u017ean dokaz za novi mandat. U Beogradu, predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 je rekao da je Srbija iskreni prijatelj i pouzdani partner Rumunije i izrazio je uverenje da \u0107e dobre politi\u010dke odnose pratiti i bolja ekonomska saradnja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema najnovijim procenama Organizacije za Ekonomsku Saradnju i Razvoj (OECD) stopa rasta rumunske ekonomije uspori\u0107e na 3,2% u 2020. godini, a pove\u0107a\u0107e se na 3,7% u 2021. godini. U izve\u0161taju ove organizacije pokazuje se da \u0107e trgovinski deficit nastaviti da raste zbog slabe spoljne potra\u017enje i niske konkurentnosti cena. Rast investicija \u0107e se nastaviti umerenim tempom, a podr\u017eava\u0107e ga ve\u0107a apsorpcija evropskih fondova. Prema ovom izve\u0161taju, predvi\u0111a se da \u0107e bud\u017eetski deficit nastaviti trend rasta u naredne dve godine. Stru\u010dnjaci iz organizacije tvrde da, kako bi se smanjio bud\u017eetski deficit, vlada mora preispitati opseg i\/ili kalendar penzijske reforme. U suprotnom, mogu\u0107e je da \u0107e biti potrebno smanjenje potro\u0161nje u prioritetnim oblastima kao \u0161to su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura. Penzijska reforma \u0107e pove\u0107ati bu\u017eetsku potro\u0161nju za 2% od bruto doma\u0107eg proizvoda do 2021. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tu\u017eioci Nacionalnog antikorupcijskog direktorata tra\u017eili su u ponedeljak, na sudu u Bukure\u0161tu, osudu biv\u0161eg gradona\u010delnika sektora 4, Kristijana Popeskua, na 15 godina zatvora zbog po\u010dinjenja krivi\u010dnog dela zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja u vezi sa izdavanjem operativnih dozvola za klub Kolektiv. Sud u Bukure\u0161tu zapo\u010deo je zavr\u0161nu raspravu u ovom predmetu, u kome se, izme\u0111u ostalih, sudi Kristijanu Popeskuu, vlasnicima kluba i pirotehni\u010darima. Su\u0111enje u vezi sa tragedijom u Kolektivu po\u010delo je 2016. Nakon dve godine odlaganja u proceduralnim pitanjima, sudija kome je poveren dosije oti\u0161ao je u penziju. Novi sudija je ubrzao ro\u010di\u0161ta, davaju\u0107i svake nedelje nove rokove. Podsec\u0301amo da su u po\u017earu od pre \u010detiri godine u klubu Kolektiv u Bukure\u0161tu,\u017eivot izgubile 64 osobe, jedna je zbog traume vr\u0161ila samoubijstvo, a skoro 200 osoba je povre\u0111eno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vrhovni savet odbrane (CSAT) zaseda\u0107e se u sredu u Bukure\u0161tu, pod ruvodstvom predsednika Klausa Johanisa. Na dnevnom redu su predlozi za rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta institucija nadle\u017enih u oblasti nacionalne bezbednosti za 2019. godinu, davanje saglasnosti o imenovanju novog \u0161efa General\u0161taba vojske Rumunije, kao i ciljevi Rumunije na sastanku NATO, koji c\u0301e se, decembra meseca, odr\u017eati u Londonu. Istovremeno razgovara\u0107e se i o planu upotrebe oru\u017eanih snaga Rumunije koje c\u0301e biti poslate u misije i operacije van teritorije Rumunije 2020. To je prvi sastanak Saveta na kojem u\u010destvuju \u010dlanovi kabineta na \u010delu sa liberalom Ludovikom Orbanom. Poslednji sastanak Saveta odbrane odr\u017ean je 30. jula.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet Evropske Unije je usvojio listu osoba koje \u0107e u budu\u0107oj Evropskoj Komisiji obavaljti funkcije evropskih komesara. Odluka data u ponedeljak je poslednji korak, pre glasanja u sredu u Evropskom Parlamentu o programu i sastavu izvr\u0161ne vlasti u zajednici koju bi vodila Ursula von der Lajen. Rumunska komesarka je Adina Valjan, iz Evropske narodne grupe, a bi\u0107e nadle\u017ena za saobra\u0107aj. Dr\u017eave \u010dlanice su odlu\u010dile da \u0107e nova komisija po\u010deti sa radom 1. decembra i da \u0107e imati 27 komesara, bez Velike Britanije, koja je odbila da da predlog u kontekstu Bregzita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t je u ponedeljak obele\u017eio 100 godina parlamentarne tradicije u ujedinjenoj Rumuniji. Ta\u010dno godinu dana nakon Velikog Ujedinjenja, 1919. godine, otvoreni su radovi prvog parlamenta Velike Rumunije. Kao rezultat izbora, koji su tad po prvi put odr\u017eani u Rumuniji koja okuplja skoro sve teritorije u kojima su od davnina \u017eiveli Rumuni, tada\u0161nje zakonodavno telo je imalo impresivan niz va\u017enih li\u010dnosti. Stogodi\u0161njica je bial obele\u017eena u ponedeljak raspravom organizovanom u Auli Akademije Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sada\u0161nji predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koga podr\u017eava vladaju\u0107a Narodna liberalna stranka (PNL), pobedio je na predsedni\u010dkim izborima svoju kontrakandidatkinju, biv\u0161u sociajldemokratsku (PSD) premijerku Vioriku Dan\u010dila.<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567547","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n