Ustavni Sud Rumunije je u \u010detvrtak potvrdio rezultate drugog kruga predsedni\u010dkih izbora koji su se odr\u017eali u nedelju. U \u010detvrtak je i Centralna izborna komisija iz Rumunije objavila kona\u010dne rezultate drugog kruga predsedni\u010dkih izbora. Prema Centralnoj izbornoj komisiji, sada\u0161nji predsednik, Klaus Johanis, kog je podr\u017eavala vladaju\u0107a Nacionalna liberalna stranka (PNL), pobedio je na izborima sa 66,09% glasova, \u0161to je duplo vi\u0161e u odnosu na njegovu protivkandidatkinju, biv\u0161u socijaldemokratsku (PSD) premijerku Vioriku Dan\u010dila, koja je osvojila 33,91% glasova. Prema Centralnoj izbornoj komisiji, broj glasa\u010da koji su iza\u0161li na birali\u0161ta iznosi 9.953.659, \u0161to predstavlja 54,46% od ukupnog broja bira\u010da upisanih u stalne izborne liste. U inostranstvu, u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora glasalo je 944.077 glasa\u010da, a predsednik Johanis je osvojio skoro 94% glasova. Viorika Dan\u010dila je u utorak podnela ostavku sa mesta predsednika Socijaldemokratske stranke (PSD).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ekonomisti skre\u0107u pa\u017enju na bud\u017eetske rizike koji su povezani sa pove\u0107anjem penzija, prema novom va\u017ee\u0107em zakonu. Pove\u0107anje penzija ove jeseni zna\u010dilo je dodatne tro\u0161koe u vrednosti od preko 600 miliona evra, procenjuje glavni ekonomista Narodne Banke Rumunije (BNR), Valentin Lazja. Objasniv\u0161i da se negativni uticaj ve\u0107 ogleda u produbljenju bud\u017eetskog deficita u narednim godinama, deficit koji je za 2022. godinu procenjen na 6,5%, Valentin Lazja smatra da bi bilo primereno da se odlo\u017ei primena novog zakona o penzijama. Ekonomista Narodne Banke Rumunije je istovremeno procenio da pove\u0107anje poreskih prihoda ne bi trebalo automatski da uklju\u010duje i pove\u0107anje poreza. S druge strane, premijer Ludovik Orban je rekao da bud\u017eet za slede\u0107u godinu treba na\u010diniti uzimaju\u0107i se u obzir i porast penzija od 40%, i da dokle god postoji ovaj zakon, on \u0107e se primenjivati. \u0160ef vlade je odbio intervenisanje hitnom uredbom u tako osetljivom domenu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O\u010dekivani \u017eivotni vek u Rumuniji jedan je od najni\u017eih u Evropskoj Uniji i mada je neprestano rastao od 2000. godine, ostaje za gotovo \u0161est godina ispod proseka Unije. Veliki broj smrtnih slu\u010dajeva od uzroka koji se mogu le\u010diti ukazuje da je potrebno pobolj\u0161ati pristup faktorima rizika i pove\u0107ati efikasnost zdravstvenih usluga. Pored toga, nedovoljno finansiranje zdravstvenog sistema potkopava sposobnost zemlje da odgovori na trenutne potrebe stanovni\u0161tva, navodi se u izve\u0161taju Evropske komisije koji je objavljen u \u0107etvrtak.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Spasila\u010dke ekipe koje tra\u017ee pre\u017eivele me\u0111u ru\u0161evinama zgrada koje su se sru\u0161ile nakon silovitog zemljotresa, koji se dogodio u utorak u Albaniji, prona\u0161le su jo\u0161 deset be\u017eivotnih tela, tako da se bilans \u017ertava pove\u0107ao na 40, izjavio je u \u010detvrtak Ministar Odbrane u Tirani. Zemljotres ja\u010dine 6,4 po Rihterovoj skali je imao epicentar 30 km zapadno od Tirane i osetio se u regionu Balkana i u regiji Pulja sa juga Italije. Sreda je u Albaniji bila dan \u017ealosti, a progla\u0161eno je vanredno stanje u dva najugro\u017eenija grada, Dra\u010d na obali Jadrana i Tumane, koji se nalazi severno od prestonice Tirane. Katastrofa je iza sebe ostavila preko 650 povre\u0111enih. Pomo\u0107 je stigla iz nekoliko evropskih zemalja, a ekipe su bile poslate iz Italije, Gr\u010dke, Francuske i Rumunije. Rumunsko Ministarstvo odbrane poslalo je dva aviona u misiju u Albaniju, sa timom za pretragu i spa\u0161avanje koji broji preko 50 ljudi. I predsednik Klaus Johanis i Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta izjavili su sau\u010de\u0161\u0107e Albaniji usled tragedije.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Zemlje \u010dlanice NATO-a
\nslo\u017eile su se oko sporazuma koji omogu\u0107ava Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama da
\nsmanji svoj doprinos operativnom bud\u017eetu Alijanse, izjavilo je u \u010detvrtak
\nnekoliko zvani\u010dnika Severoatlantske alijanse, kako prenosi Agencija Frans-Pres
\n(AFP). Na samitu 2018. godine ameri\u010dki predsednik, Donald Tramp, tra\u017eio je
\nsmanjenje doprinosa svoje zemlje finansijskim naporima NATO-a. Sjedinjene
\nAmeri\u010dke Dr\u017eave trenutno obezbe\u0111uju 22,1% bud\u017eeta Alijanse, \u0161to iznosi 2,37
\nmilijardi evra u 2019. godini. Ostalih 29 zemalja \u010dlanica NATO su se obevazale
\n2015. godine da \u0107e pove\u0107ati tro\u0161kove za odbranu na 2% od ukupnog bruto
\ndru\u0161tvenog prihoda do 2024. godine. Osam zemalja su dostigle ovaj nivo
\npotro\u0161nje za odbranu u 2019. godini: Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Gr\u010dka,
\nEstonija, Litvanija, Letonija, Velika Britanija, Rumunija i Poljska.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ustavni Sud Rumunije je u \u010detvrtak potvrdio rezultate drugog kruga predsedni\u010dkih izbora koji su se odr\u017eali u nedelju. U \u010detvrtak je i Centralna izborna komisija iz Rumunije objavila kona\u010dne rezultate drugog kruga predsedni\u010dkih izbora. Prema Centralnoj izbornoj komisiji, sada\u0161nji predsednik, Klaus Johanis, kog je podr\u017eavala vladaju\u0107a Nacionalna liberalna stranka (PNL), pobedio je na izborima sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567550","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n