\n
<\/p>\n
Rumuniji je potrebna, vi\u0161e nego ikad, kohezija oko glavnih nacionalnih projekata, jedinstvo, konsenzus, tolerancija i solidarnost – kazao je predsednik Klaus Johanis na sve\u010danom plenarnom zasedanju Parlamenta, povodom Dana dr\u017eavnosti Rumunije, koji je proslavljen 1. decembra. Sa svoje strane, premijer Ludovik Orban je istakao da je 1. decembar dan duboke zahvalnosti i po\u0161tovanja prema onima koji su pre oko jednog veka prevazi\u0161li bilo kakvu politi\u010dku ili li\u010dnu razli\u010ditost i izabrali jedinstvo kao sudbinu Rumunije. Me\u0111u brojnih zvanica na sve\u010danoj sednici Parlamenta bili su biv\u0161i predsednici, Kustos krune, Margareta, Patrijarh ve\u0107inske Rumunske pravoslavne crkve , Danijel, guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku i \u010dlanovi vlade. 1 decembar je zvani\u010dno progla\u0161en dr\u017eavnim praznikom posle antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine, i ozna\u010dava zavr\u010den proces stvaranja unitarne nacionalne Rumunije ulaskom pod vlast Bukure\u0161ta svih pokrajina sa vec\u0301inskim rumunskim stanovni\u0161tvom na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo pravde u Bukure\u0161tu saop\u0161tilo je u ponedeljak da je pokrenulo postupak za izbor predloga glavnih tu\u017eilaca Generalnog tu\u017eila\u0161tva, Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizam (DIICOT). Na \u010delu svih ovih zna\u010dajnih institucija nalaze se vr\u0161ioci du\u017enosti \u0161to je bez presedana u Rumuniji. Postupak selekcije obavic\u0301e se od 2. decembra do 22. januara 2020. Prema zakonskim propisima, ministar pravde je taj koji daje predloge, Visoki savet sudstva daje mi\u0161ljenje, a imenovanje vr\u0161i Predsednik Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet Evropske unije za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) zaseda\u0107e u Briselu, 2. i 3. decembra 2019. Na agendi su, izme\u0111u ostalih pitanja, buduc\u0301nost politike migracija i azila EU, unutra\u0161nja bezbednost Unije, borba protiv terorizma, zlo\u010dini protiv \u017eivotne sredine, alternativne mere pritvora. U utorak c\u0301e nova glavna evropska tu\u017eiteljka, Rumunka Laura Kodruca Kjove\u0161i, predstaviti svoju viziju i planove za Evropsko tu\u017eila\u0161tvo. Institucija c\u0301e po\u010deti sa radom u novembru 2020. godine, a do tada glavni tu\u017eilac ima zadatak da koordinira organizaciju i funkcionisanje nove strukture. Institucija c\u0301e biti ovla\u0161\u010dena da istra\u017euje slu\u010dajeve prekograni\u010dne prevare na nivou zajednice. Do sada 22 dr\u017eave \u010dlanice zvani\u010dno su odlu\u010dile da se pridru\u017ee Evropskom javnom tu\u017eila\u0161tvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski tu\u017eioci zatra\u017eili su u ponedeljak da dva vatrogasca budu osu\u0111ena na maksimalno 15 godina zatvora u takozvanom predmetu Kolektiv, oni su optu\u017eeni da su dozvolili rad istoimenog kluba u Bukure\u0161tu, iako su znali da te prostorije nemaju protivpo\u017earnu dozvolu. Na prethodnim ro\u010di\u0161tima, tu\u017eioci su tra\u017eili zatvorsku kaznu na ime triju vlasnika kluba Kolectiv, biv\u0161eg gradona\u010delnika Sektora 4 – Kristijana Popesku-Piedonea i jo\u0161 tri op\u0161tinska funkcionera. Tu\u017eioci tra\u017ee kazne I za vlasnicu firme vatrometa, direktora i pirotehni\u010dare koji su bili u Kolektivu. 2015. godine, tokom jednog koncerta u klubu, pirotehni\u010dka predstava izazvala je po\u017ear u kome su poginule 64, a 200 je povre\u0111eno. Su\u0111enje u predmetu Kolektiv po\u010delo je 2016. godine. Presuda \u0107e biti izre\u010dena slede\u0107e nedelje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narednih 24 sata vreme u Rumuniji c\u0301e biti hladno, posebno ujutru i noc\u0301u, prevashodno u severnoj polovini zemlje. Minimalne temperature kreta\u0107e se izme\u0111u minus 8 i 0 stepeni, a maksimalne od minus 1 do plus 7 stepeni.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumuniji je potrebna, vi\u0161e nego ikad, kohezija oko glavnih nacionalnih projekata, jedinstvo, konsenzus, tolerancija i solidarnost – kazao je predsednik Klaus Johanis na sve\u010danom plenarnom zasedanju Parlamenta, povodom Dana dr\u017eavnosti Rumunije, koji je p<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567554","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n