\u010celnici NATO zemalja sastaju se na dva dana u blizini Londona, kako bi se obele\u017eilo 70 godina postojanja saveza. Ovom prilikom rumunski predsednik Klaus Johanis \u0107e naglasiti va\u017enost jedinstva i solidarnosti izme\u0111u saveznika. \u0160ef rumunske dr\u017eave \u0107e predstaviti nacionalne procene razvoja bezbednosti na regionalnom i lokalnom nivou. Za Rumuniju je od klju\u010dnog zna\u010daja u trentunom kontekstu potvrda jedinstva i kohezije saveza, kao i jaka transatlanska veza, a u slu\u010daju rasprave, predsednik Rumunije \u0107e ponovo potvrdi va\u017enost Crnog Mora za bezbednost u regionu. Prema dopisniku Radija Rumunije, o\u010dekuje se da \u0107e tokom sastanka biti usvojena kratka javna izjava strate\u0161ke prirode, koja \u0107e istaknuti klju\u010dne napretke i interesoavnja na najvi\u0161em nivou. Mogu\u0107e je, tako\u0111e, da se na sastanku lidera u sredu raspravlja i o izgledu pokretanja procesa razmi\u0161ljanja o budu\u0107nosti NATO-a, imaju\u0107i u vidu skora\u0161nju izvaju predsednika Francuske, Emanuela Makrona, prema kom je NATO u cerebralnoj smrti, da je Amerika sve manje aktivna i da Turska ima vojne intervencije bez konsultacija sa svojim partnerima. Rukovodstvo NATO-a i nema\u010dka kancelarka Angela Merkel su mu protivre\u010dili, sa argumentom a je Savez sada potrebniji nego ikad.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska Unija radi na modernizaciji prekograni\u010dnih razmena digitalizacijom i kori\u0161\u0107enjem informacionih tehnologija. Da bi se pobolj\u0161ala pravosudna saradnja u gradjanskim i privrednim stvarima, Savet Evropske Unije za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) predlo\u017eio je u utorak dva nacrta propisa o pribavljanju dokaza i obave\u0161tavanju ili dostavljanju dokumenata. Prema na\u0161em dopisniku iz Brisela, tekstovi oko koji su se usaglasili evropski ministri pravde pobolj\u0161avaju efikasnost i brzinu prekograni\u010dnih pravosudnih postupaka, koriste\u0107i se digitalizacijom i upotrebljavaju\u0107i modernu tehnologiju. Istovremeno, prema novim pravilima, dokumenti se mogu prenositi i elektronskim putem i direktno primaocu sa adresom poznatom u drugoj dr\u017eavi \u010dlanici, u slu\u010daju da primaoc je unapred dao svoj izri\u010dit pristanak. Tako\u0111e se promovi\u0161e upotreba video konferencija ili drugih tehnologija za daljinsku komunikaciju, u cilju dobijanja dokaza koji uklju\u0107uju saslu\u0161anje svedoka ili ve\u0161taka koji se nalaze u drugoj dr\u017eavi \u010dlanici Unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet Evropske Unije za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) odr\u017eao se i danas u Briselu. Nova evropska glavna tu\u017eiteljka, Rumunka Laura-Kodruca Kjove\u0161i, predstavila je svoju viziju i planove za Evropsko tu\u017eila\u0161tvo. Institucija \u0107e po\u010deti sa radom u novembru 2020. godine, a do tada \u0107e glavni tu\u017eilac imati zadatak da koordinira organizaciju i funkcionisanje nove strukture. Institucija \u0107e biti ovla\u0161tena da istra\u017euje slu\u010dajeva prekograni\u010dne prevare na nivou zajednice. Do sada, 22 dr\u017eave \u010dlanice su zvani\u010dno odlu\u010dile da se pridru\u017ee Evropskom javom tu\u017eila\u0161tvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U utorak je pravna komisija Poslani\u010dkog doma jednoglasno usvojila predlog vladaju\u0107e Nacionalne Liberalne stranke (PNL) i Unije Spasite Rumuniju (USR) za ukidnje zakona o amnestiji. Za ukidanje zakona glasali su i poslanici opozicione Socijaldemokratske stranke (PSD). Izve\u0161taj treba da ide u plenarno zasedanje Poslani\u010dkog doma u sredu, gde \u0107e biti usvojen i upu\u0107en na potpisivanje Predsedniku. Prisutan na raspravi, ministar pravde, Katalin Predoju, naglasio je da \u0107e oti\u0107i u Evropski sud za ljudska prava, kako bio objasnio fenomen porasta ozbiljnog nasilja u Rumuniji nakon primene ovog zakona. Zakon je stupio na snagu u jesen 2017. godine i doveo je do ranijeg pu\u0161tanja na hiljade zatvorenika, koji su nakon toga po\u010dinili druge nasilne prekr\u0161aje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski
\npremijer Ludovik Orban smatra da je potrebna duboka reforma u obrazovanju i da
\nse moraju preduzeti znatne, a ne kozmeti\u010dke mere. Reakcija se javila usled lo\u0161ih
\nrezultata rumunskih u\u010denika dobijenih na PISA testovima. Unija Spasite Rumuniju
\n(USR) poziva na pokretanje vanrednog stanja u obrazovanju i poziva
\nparlamentarne stranke na raspravu. I lider Plus-a, Da\u010dijan \u010colo\u0161, poziva na
\nhitnu reformu, smatraju\u0107i da je \u0161kolski program u Rumuniji prevazi\u0111en,
\nud\u017eebnici lo\u0161i, a metode predavanja zastarele. Ne\u0161to vi\u0161e od polovine rumunskih u\u010denika je sposobno da koristi znanje nau\u010deno u \u0161koli u svom svakodnevnom \u017eivotu. Prema izve\u0161taju koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i Razvoj (OECD), Rumunija je postigla lo\u0161ije rezultat na testovima PISA (Program za me\u0111unarodno ocenjivanje u\u010denika) 2018. godine u pore\u0111enju sa rezultatim u 2015. i 2012. godini, kako u matematici, tako i u nauci i u \u010ditanju. Pisa je test koji se sprovodi svake 3 godine i pokazuje nivo u\u010denika od 15-16 godina u matematici, nauci i \u010ditanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska Unija \u0107e slede\u0107e nedelje pokrenuti najambiciozniji svetski program po pitanju klimatskih promena, projekat poznat po nazivu Evropski zeleni sporazum, koji \u0107e radikalno promeniti ekonomiju Bloka zajednice \u2013 najavila je novinska agencija Blumberg. Lideri Evropske Unije \u0107e se obavezati da do 2050. godine smanje emisiju gasova sa efektom staklene ba\u0161te na nulu, navodi se u nacrtu zajedni\u010dke izjave ua samit od 12. i 13. decembra, koji \u0107e se odr\u017eati u Briselu. Evropska Unija obe\u0107ava pove\u0107anje zelenih investicija, analizu mogu\u0107nosti pro\u0161irenja zabrane davanja dr\u017eavnih subvencija preduze\u0107ima i oporezivanje uvoza iz zemalja koje ne ispunjavaju ekolo\u0161ke standarde. S druge strane, u Madridu se ovih dana odr\u017eava Samit o klimi, koji bi trebalo da postavi temelje za novu fazu klimatskih akcija koje \u0107e obavezati lidere zemalja u\u010desnica da prona\u0111u odr\u017eiva re\u0161enja za spa\u0161avanje planete.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na svetskom prvenstvu u \u017eenskom rukometu u Japanu, Rumunija je danas u grupi C pobedila Kazahstan rezultatom 22-20. U prethodnim utkamicama, Rumunke su izgubile od \u0160panije sa 16-31 i pobedile Senegal sa 29-24. Kapiten rumunske reprezentacije, Kristina Njagu, primila je u ponedeljak trofej za najboljeg igra\u010da sveta u 2018. godini od Me\u0111unarodne Rukometne Federacije (IHF). Njagu je prva sportiskinja koja je osvojila \u010detiri puta trofej koji dodeljuje ova Me\u0111unarodna Federacija, nakon \u0161to je osvojila ovaj trofej i 2010., 2015. i 2016. godine. Levo krilo rumunske reprezentacije uspela je da osovji titulu golgetera Lige \u0161ampiona pro\u0161le godine, po drugi put, postigav\u0161i 110 golova.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010celnici NATO zemalja sastaju se na dva dana u blizini Londona, kako bi se obele\u017eilo 70 godina postojanja saveza. Ovom prilikom rumunski predsednik Klaus Johanis \u0107e naglasiti va\u017enost jedinstva i solidarnosti izme\u0111u saveznika. \u0160ef rumunske dr\u017eave \u0107e predstaviti nacionalne procene razvoja bezbednosti na regionalnom i lokalnom nivou. Za Rumuniju je od klju\u010dnog zna\u010daja u trentunom […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567555","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n