Predsednik Saveta Evrope, \u0160arl Mi\u0161el, izjavio je u petak da pregovori o budu\u0107em odnosu Velike Britanije sa Evropskom Unijom ne\u0107e biti zavr\u0161eni po svaku cenu do kraja 2020. godine, uprkos vrlo ambicioznom\u201c roku. Predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen, izjavila je da je spremna da radi\u201c odmah nakon Bregzita sa ciljem \u201c\u0161to bli\u017eeg odnosa\u201c dveju strana. Nema\u010dka kancelarka Angela Merkel upozorila je da \u0107e Evropska Unija imati konkurenta\u201c nakon \u0161to Velika Britanija napusti Evropsku Uniju, \u0161to bi trebalo da se desi 31. januara. Istovremeno, rezultati izbora u Velikoj Britaniji stvaraju uslove za uredan izlazak ove dr\u017eave iz Evropske Unije, putem rektifikacije sporazuma o povla\u010denju u Parlamentu u narednom periodu\u201c, saop\u0161tila je Predsedni\u010dka Administracija iz Bukure\u0161ta, na kraju sastanka Evropskog Saveta u Briselu. Predsednik Klaus Johanis je u\u010destvovao u \u010detvrtak i petak na sastanku zimskog Evropskog Saveta, kao i na Samitu Evro u pro\u0161irenom obliku i sastanku Evropskog Saveta u obliku EU27, koji je odr\u017ean u kontekstu rezulata prevremenih izbora u Velikoj Britaniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Britanski premijer Boris D\u017eonson ponovio je u petak svoje obe\u0107anje da \u0107e posti\u0107i Bregzit do 31. januara 2020. godine, nakon pobede Konzervativne stranke na prevremenim parlamentarnim izborima u \u010detvrtak. Premijer, \u010dija je stranka prema delimi\u010dnim rezultatima osvojila 365 mandata, od ukupno 650, u Parlamentu, \u010destitao je svima onima koji su bili uklju\u010deni u obezbe\u0111ivanju najve\u0107e pobede konzervativaca jo\u0161 od osamdesetih godina pro\u0161log veka. S druge strane, glavna opoziciona Laburisti\u010dka stranka, pretrpela je veliki poraz, dobiv\u0161i samo 203 mandata, u pore\u0111enju sa 262, koliko su osvojili na izborima od pre dve godine. Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp \u010destitao je Borisu D\u017eonsonu na pobedi na parlamentarnim izborima. Lider Bele Ku\u0107e najavio je da \u0107e Velika Britanija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave sada mo\u0107i da se dogovore o novom, masivnom\u201c, trgovinskom sporazumu nakon Bregzita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Status rumunskih dr\u017eavljana u Velikoj Britaniji ostaje podlo\u017ean istim pravilima koja su bila ustanovljena od prethodnih vlada, izjavio je u petak Dan Mihalake, nakon prevremenih parlamentarnih izbora odr\u017eanih u \u010detvrtak u Velikoj Britaniji. Skoro 400.000 Rumuna se do sad prijavilo za status stalnog boravka ili za status predstalnog boravka (Pre-Settled Status). Predsednik Klaus Johanis je izjavio da su rezultati parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji veoma dobri\u201c za Rumune koji \u017eive tamo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu \u0107e platiti dug koji ima dr\u017eava prema dvojici poslovnih ljudi, bra\u0107i Mikula, kako bi se spre\u010dila blokada kompanije ROMATSA, koja ure\u0111uje aviosaobra\u0107aj u Rumuniji. Dug poti\u010de iz jednog sudskog procesa od pre nekoliko godina. Dvojica biznismena dobili su sudski proces na Me\u0111unarodnom arbitra\u017enom sudu i trebalo je da dobiju 84 miliona evra od rumunske dr\u017eave. U me\u0111uvremenu su se napla\u0107ivale kamate i kazne, a dug je sada oko 400 miliona evra. S druge strane, Vlada u Bukure\u0161tu \u0107e preuzeti odogovornost u Parlamentu i za ukidanje nekih odredbi koje smatraju \u0161tetnim za ekonomiju iz Hitne uredbe 114, odredbe koje se odnose na izricanje mera u oblasti javnih investicija, fiskalno-bud\u017eetskih mera, izmena i dopuna odre\u0111enih normativinih akata i produ\u017eenje pojedinih uslova. Izvr\u0161na vlast \u017eeli da elimini\u0161e poreze na energiju, komunikacije i bankarski sistem, uslove vezane za drugi stub penzija i da ukine Suvereni Investicioni Fond. Minimalna plata u gra\u0111evini \u0107e ostati na sada\u0161njoj vrednosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Evropska Unija obavezale su se da \u0107e raditi zajedno na ukidanju viza za gra\u0111ane Bugarske, Kipra, Hrvatske i Rumunije, uklju\u010divanjem ovih zemalja u ameri\u010dki sistem Visa Waiver, navodi se u izjavi Saveta Evropske Unije. Pristupanje programu Visa Waiver State Department omogu\u0107ava gra\u0111anima zemalja u\u010desnica da putuju u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave u turisti\u010dke ili poslovne svrhe do 90 dana bez vize. Rumunija i dalje nastoji da bude uklju\u010dena u ovaj program. Zajedni\u010dka deklaracija Rumunije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava koju su 20. avgusta 2019. godine potpisali predsednici Klasu Johanis i Donald Tramp, potvr\u0111uje podr\u0161ku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava naporima Rumunije da postane podobna za ulazak u program odustajanja od viznog re\u017eima u skladu sa zahtevima ameri\u010dkog zakona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija ima dobro konsolidovanu poslovnu sredinu, a solidarnost i konkurentnost su va\u017ene ta\u010dke ekonomije, izjavio je Radu Floresku, potpredsednik Rumunsko-ameri\u010dke privredne komere (AmCham Rom\u00e2nia) na specijalizovanom sastanku. Otvaranje poslovne sredine pokazuje \u017eelju nove liberalne vlade, na \u010delu sa premijerom Ludovikom Orbanom, da iskoristi sredstva koja imamo na raspolaganju za rast zemlje, dodao je Floresku. Koalicija za Razvoj Rumunije (CDR) organizovala je u petak sastanak na kome su predstavnici organizacija uklju\u010denih u koordinaciju organizacije predstavili, u prisustvu premijera Ludovika Orbana, prioritetne pravce intervencije za razvoj Rumunije. Tokom doga\u0111aja, Koalicija za Razvoj Rumunije (CDR) potpisala je Deklaraciju o saradnji sa Vladom Rumunije, kojom se utvr\u0111uju prioriteti koji \u0107e u narednom periodu postati predmet dijaloga izme\u0111u dva entiteta. Po\u010dev od januara slede\u0107e godine, Rumunsko udru\u017eenje privrednika (AOAR) preuze\u0107e koordinaciju Koalicije za Razvoj Rumunije na period od \u0161est meseci.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlament \u0107e u ponedeljak obele\u017eiti tridesetogodi\u0161njicu decembarske Revolucije iz 1989. godine u Rumuniji. Rasprava \u0107e se odr\u017eati prvog dana novog plenarnog zasedanja u Strazburu i po\u010de\u0107e izjavom Evropske komisije nakon \u010dega \u0107e uslediti intervencije lidera politi\u010dkih grupa i evropskih poslanika. Prema zvani\u010dnom programu objavljenom na veb stranici zakonodavnog tela Zajednice, u \u010detvrtak \u0107e se izglasati rezolucija o ovoj temi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pro\u0161le godine, dr\u017eave \u010dlanice Evropske Unije izvezle su 105.000 violina, u vrednosti od 23,3 miliona evra, a Rumunija je bila najve\u0107i izvoznik bloka zajednice u ostatku sveta, podaci su koje je u petak objavio Evropski Statisti\u010dki Zavod. Vi\u0161e od polovine violina (52%) oti\u0161lo je u druge zemlje \u010dlanice Unije. Osim Rumunije, najve\u0107i izvoznivi violine u Evropskoj Uniji su Danska, Nema\u010dka, Velika Britanija i \u010ce\u0161ka. Skoro polovina violina iz Evropske Unije oti\u0161la je u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Ju\u017enu Koreju. Za njima slede Japan, Kanada, Australija, \u0160vajcarska, Hong Kong. Podaci Evrostata objavljeni su povodom Svetskog dana violine koji se obele\u017eava 13. decembra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Saveta Evrope, \u0160arl Mi\u0161el, izjavio je u petak da pregovori o budu\u0107em odnosu Velike Britanije sa Evropskom Unijom ne\u0107e biti zavr\u0161eni po svaku cenu do kraja 2020. godine, uprkos vrlo ambicioznom\u201c roku. Predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen, izjavila je da je spremna da radi\u201c odmah nakon Bregzita sa ciljem \u201c\u0161to bli\u017eeg odnosa\u201c […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567565","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n