U utorak je bio dan \u017ealosti u Temi\u0161varu (zapadna Rumunija) gde su 17. decembra, pre 30 godina, ubijeni prvi ljudi u antikomunisti\u010dkoj Revoluciji decembra 1989. godine. Tog dana je komunisti\u010dki diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku naredio kori\u0161\u0107enje smrtonosne municije. Zastave su spu\u0161tene na pola koplja, u znak \u017ealosti za one koji su pre 30 godina upucani na ulicama grada, najcrnjeg dana u novijoj istoriji Temi\u0161vara. Antikomunisti\u010dka revolucija je izbila 16. decembra 1989. godine u Temi\u0161varu, koji je 20. decembra postao prvi rumunski grad oslobo\u0111en od komunizma. Narodni revolt se zatim, 21. decembra, pro\u0161irio na Bukure\u0161t i na druge gradove u zemlji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunsko ministarstvo finansija objavilo je u utorak nacrt bud\u017eeta za 2020. godinu koji se zasniva na ekonomskom rastu od 4,1%, deficitu od 3,6% i prose\u010dnoj stopi inflacije od 3,1%. Projekat predvi\u0111a ve\u0107a sredstva za odbranu, obrazovanje, kulturu i unutra\u0161nje poslove. Pored toga, ve\u0107a sredstva \u0107e dobiti i Ministarstvo rada, kao i Ministarstvo evropskih fondova. Investicije su procenjene na 4,5% od bruto dru\u0161tvenog proizvoda, vi\u0161e nego u 2019. godini. S druge strane, manje novca u odnosu na ovu godinu dobi\u0107e Ministarstvo spoljnih poslova, poljoprivreda, razvoj i zdravstvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vrhovni Savet za Odbranu Zemlje (CSAT) povoljno je ocenio u utorak predlog bud\u017eeta za 2020. godinu, za institucije s odgovornostima u oblasti nacionalne odbrane i sigurnosti. Ministarstvo nacionalne odbrane je zadr\u017ealo i u 2020. godini 2% od bruto dru\u0161tvenog proizvoda, procenat dogovoren kroz Nacionalni politi\u010dki sporazum o pove\u0107anju finansiranja odbrane. Odobrena sredstva \u0107e omogu\u0107iti finansiranje programa opremanja rumunske vojske. Odobreni iznosi za ostale institucije u oblasti odbrane zemlje i nacionalne bezbednosti obezbedi\u0107e ispunjenje misija i ciljeva koje su ove institucije utvrdile i preuzele, navodi Predsedni\u010dka Administracija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odbor za rad Doma poslanika objavio je u utorak povoljan izve\u0161taj o nacrtu zakona koji ima za cilj da ukine posebne penzije, osim onih namenjenih vojsci i policiji. Projekat \u0107e u sredu dobiti kona\u010dno glasanje u Domu poslanika, koji je donositelj odluka u ovom slu\u010daju. Dakle, slu\u017ebene penzije za poslanike i senatore, sudije i tu\u017eioce, specijalizovano pomo\u0107no osoblje u sudovima i tu\u017eila\u0161tvu, dr\u017eavne slu\u017ebenike sa posebnim statusom, parlamentarne dr\u017eavne slu\u017ebenike, \u010dlanove diplomatskog i konzularnog tela Rumunije, \u010dlanove Ustavnog suda i civilne profesionalne navigatore iz civilnog vazduhoplovstva iz Rumunije bi bile ukinute.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija preporu\u010duje da 13 zemalja \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i i
\nRumuniju, tokom 2020. godine budu podvrgnute detaljnoj analizi, da bi se
\nutvrdila i procenila ozbiljnost bilo kakvih makroekonomskih neravnote\u017ea,
\nobavestila je Izvr\u0161na uprava Evropske Unije. Evropska komisija je u utorak
\nobjavila Izve\u0161taj o mehanizmu uzbunjivanja, ure\u0111aj za otkrivanje
\nmakroekonomskih neravnote\u017ea u slu\u010daju zemalja \u010dlanica Evropske Unije. U slu\u010daju
\nRumunije, Komisija je zaklju\u010dila da zemlja bele\u017ei makroekonomske neravnote\u017ee,
\nkoje se uglavnom ti\u010du rizika gubitka konkurentnosti na polju tro\u0161kova, trajnog
\npogor\u0161anja spoljne pozicije i rizika finansijske nestabilnosti. U revidiranoj
\nslici, dva pokazatelja su preko praga: neto pozicija me\u0111unarodnih investicija i
\nrastu\u0107i jedinstveni tro\u0161ak radne snage. Ostalih 12 dr\u017eava \u010dlanica su: Bugarska,
\nHrvatska, Kipar, Francuska, Nema\u010dka, Gr\u010dka, Irska, Italija, Holandija, Portugalija,
\n\u0160panija i \u0160vedska.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis najavio je u utorak da namerava da imenuje Radua Joanida, direktora Arhivskog odeljenja Muzeja holokausta u Va\u0161ingtonu, na mesto ambasadora Rumunije u Izraelu. Prema re\u010dima \u0161efa dr\u017eave, Radu Joanid \u0107e u\u0107i u diplomatske procedure mo\u017eda \u010dak i ove nedelje i nada se da \u0107e po\u010detkom godine Rumunija imati ambasadora u Izraelu, gde Rumunija ve\u0107 dve godine nema ambasadora. U utorak je i novi ambasador Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Adrian Cukerman, zvani\u010dno stupio na funkciju, uz uru\u010denje akreditivnih pisama \u0161efu dr\u017eave. Diplomata se u subotu susreo i sa ministrom spoljnih poslova, Bogdanom Aureskuom, i tom prilikom ameri\u010dki zvani\u010dnik je izrazio svoju \u010dvrstu posve\u0107enost doprinosu sna\u017enom razvoju Strate\u0161kog partnerstva\u201c. Adrian Cukerman je zamenio Hansa Klema, koji je funkciju ambasadora preuzeo u septembru 2015. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kratkometra\u017eni film rumunskog re\u017eisera Bogdana Mure\u0161anua, Bo\u017ei\u0107ni poklon\u201c, uvr\u0161ten je na kratku listu predloga za nominaciju za Oskara 2020. godine. Bo\u017ei\u0107ni poklon\u201c jedan je od najnagra\u0111ivanijih rumunskih kratkometra\u017enih filmova, sa vi\u0161e od 50 me\u0111unarodnih priznanja. Film je crna komedija o poslednjim danima komunizma \u2013 20. 12. 1989. \u2013 u kom porodica iz Bukure\u0161ta saznaje da je njihov sedmogodi\u0161nji de\u010dak, po\u0161tom, poslao pismo Deda Mrazu, u kom je opisao o\u010devu \u017eelju da vidi diktatora \u010cau\u0161eskua mrtvog. Film je nedavno u Berlinu progla\u0161en najboljim kratkometra\u017enim evropskim filmom na Gali Nagrada Evropske Filmske Akademije, koja se smatra jednom vrstom evropskog Oskara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U utorak je bio dan \u017ealosti u Temi\u0161varu (zapadna Rumunija) gde su 17. decembra, pre 30 godina, ubijeni prvi ljudi u antikomunisti\u010dkoj Revoluciji decembra 1989. godine. Tog dana je komunisti\u010dki diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku naredio kori\u0161\u0107enje smrtonosne municije. Zastave su spu\u0161tene na pola koplja, u znak \u017ealosti za one koji su pre 30 godina upucani na […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567568","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n