Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, rekao je u \u010detvrtak ve\u010de,
\nprilikom bilansa stanja prvog mandata na \u010delu dr\u017eave, da je bilo pet godina
\nvelikih izazova, od kojih je najozbiljnija opasnost bila da \u0107e Rumunija
\nnapustiti svoj zapadni smer. Johanis je dodao da je najve\u0107i dobitak njegovog
\nmandata bio odr\u017eavanje demokratskog i proevropskog kursa Rumunije. \u0160to se ti\u010de
\nspoljne politike, predsednik je spomenuo da su se njegove akcije usmerile na 3
\nkoordinate: pove\u0107anje uloge Rumunije u okviru Evropske Unije i NATO-a, \u0161irenje
\ni ja\u010danje strate\u0161kog partnerstva sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Na
\nunutra\u0161njem planu, Klaus Johanis je rekao da je u sredi\u0161tu njegove zabrinutosti
\nkao predsednika bilo pravilno funkcionisanje vlasti. Ponovio je da se u
\nposlednje tri godine poku\u0161alo preuzimanje i potkopavanje rumunske dr\u017eave slabljenjem
\npravosudnog sistema, a da bi se suprotstavio tim duboko nedemokratskim snagama,
\nkoje su poku\u0161ale da zaustave borbu protiv korupcije, koristio je sve ustavne
\nmehanizme. U subotu, predsednik Klaus Johanis polo\u017ei\u0107e zakletvu za drugi mandat
\npred ujedinjenim Domovima Parlamenta.<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunski predsednik Klaus Johanis pozdravio je usvajanje od strane Evropskog Parlamenta, u \u010detvrtak, Rezolucije o obele\u017eavanju 30 godina od revolucije iz decembra 1989. godine, kojom se obele\u017eava se\u0107anje na heroje koji su se \u017ertvovali za slobodu i demokratiju. Ovom rezolucijom Parlament iz Strazbura priznaje da je \u017ertva mirnih demonstranata tada otvorila put tranzicije Rumunije ka demokratiji. U dokumentu se navodi da je u Rumunskoj revoluciji \u017eivote izgubilo 1. 142 osobe, da je preko 3 000 ljudi te\u0161ko povre\u0111eno, a nekoliko stotina ljudi ilegalno pritvoreno i mu\u010deno. Evropski parlament poziva rumunsku dr\u017eavu da poja\u010da svoje napore u rasvetljavanju istine o revoluciji iz decembra 1989. godine, a institucije Evropske Unije i njenih dr\u017eava \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, da u\u010dine sve kako bi se osiguralo da se zlo\u010dini koje su po\u010dinili komunisti\u010dki re\u017eimi ne zaborave i da garantuju da takvi zlo\u010dini nikada vi\u0161e ne\u0107e biti po\u010dinjeni. U Rumuniji, u znak se\u0107anja na ove heroje, u \u010detvrtak su nastavljeni komemorativni doga\u0111aji. Pre tri decenije, u Temi\u0161varu (zapad), 19. decembar je bio dan kad su radnici iz fabrika u gradu stupili u \u0161trajk i stvorena je prva revolucionarna organizacija, pre pada diktatora Nikolaja \u010cau\u0161eskua: Rumunski Demokratski Front. 19. decembar je i dan kada je re\u017eim poku\u0161ao da sakrije tragove krvave represije. U Sibinju (centar) odr\u017eane su vojne i verske ceremonije u znak se\u0107anja na heroje mu\u010denike revolucije. Tih uzavrelih dana, u Sibinju je od metaka poginulo 99 ljudi, a preko 270 je bilo ranjeno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, u \u010detvrtak je potpisao zakon o ukidanju zakona o uslovnom pu\u0161tanju na slobodu, koji je 4. decembra usvojio Dom Poslanika, u svojstvu odlu\u010duju\u0107eg tela. Normativni akt, usvojen tokom biv\u0161e vladavine Socijaldemokratske Partije (PSD) bio je kontroverzan, jer je dozvolio pu\u0161tanje na slobodu na hiljade zatvorenika pre roka. Neki od njih, osu\u0111eni na te\u0161ka dela, ponovili su krivi\u010dna dela i bili su vra\u0107eni u zatvor. Ministar pravde Katalin Predoju nedavno je objasnio da je neispravna izrada zakona ugrozila gra\u0111ane Rumunije. On je precizirao da ministarstvo koje on vodi radi na izradi teksta normativnog akta koji \u0107e biti tranzitni i koji sadr\u017ei mere koje \u0107e se ubudu\u0107e primenjivati u zatvorima, \u010dije je lo\u0161e stanje dovelo do \u017ealbi kod Evropskog suda za ljudska prava (ECHR). U principu, Vlasti \u017eele da pobolj\u0161aju stanje u pritvorima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski premijer, Ludovik Orban, daje uverenja da slede\u0107e godine ne\u0107e do\u0107i do smanjenja plata u javnom sektoru i da su u projektu dr\u017eavnog bud\u017eeta predvi\u0111eni iznosi za sva pove\u0107anja prihoda utvr\u0111eni u va\u017ee\u0107im zakonima. S druge strane, \u0161ef vlade je rekao u interviu za Radio Rumunija, da udvostru\u010davanje de\u010dijeg dodatka, za koji je glasao Dom poslanika, ne mo\u017ee biti podr\u017eano slede\u0107e godine bez pove\u0107anja deficita i infliacije. Ludovik Orban je podsetio da je preuzimanje odgovornosti vlade u Parlamentu jedini na\u010din na koji se mo\u017ee obezbediti da bud\u017eet za slede\u0107u godinu bude usvojen do 31. decembra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija \u0107e podr\u017eati dobrovoljni limit i preraspodelu pla\u0107anja iz nove Zjedni\u010dke poljoprivredne politike Evropske Unije, tako da bi se podr\u017ealo vi\u0161e poljoprivrednih gazdinstava, objavio je u \u010detvrtak ministar poljoprivrede, Adrian Oros, u Bukure\u0161tu, prilikom otvaranja Bo\u017ei\u0107nog Va\u0161ara organizovanog u dvori\u0161tu ministarstva. Ministar je dodao da \u0107e se pobolj\u0161ati strategija tradicionalnih proizvoda, da bi se bolje promovisali na evropskom nivou. Trenutno imamo sedam proizvoda koji su odobreni u Evropi, a jo\u0161 \u010detiri su u procesu odobravanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kraljica Elizabeta II je u \u010detvrtak predstavila londonskom parlamentu zakonodavne prioritete vlade na \u010dijem \u010delu se nalazi Boris D\u017eonson. Me\u0111u najavljenim merama su finalizacija Bregzita 31. januara 2020. godine, ve\u0107a ulaganja u zdravstveni sistem, primena novog imigracionog sistema. Nacrt zakona o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije bi\u0107e raspravljan u petak u Parlamentu. Drugi prioritet je usvajanje imigracionog sistema po ta\u010dkama, sli\u010dan australijskom sistemu, koji se primenio \u010dim se zavr\u0161i post-Bregzit tranzicioni period, kada Ujedinjeno Kraljevstvo vi\u0161e ne\u0107e biti ograni\u010deno propisima Evropske Unije, odnosno od 1. janaura 2021. godine. Putem ovog sistema, D\u017eonsonova vlada \u017eeli da omogu\u0107i stranim radnicima iz celog sveta, a ne samo Evropljanima, dolazak prema stvarnim potrebama radne snage britanske ekonomije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp optu\u017een je od strane Doma predstavnika za zloupotrebu vlasti\u201c i opstrukciju Kongresa\u201c u glasanju koje otvara put ka smeni predsednika u Senatu, javlja novinska agencija Frans-Pres (AFP). Samo su jo\u0161 dvojica predsednika \u2013 Endrju D\u017eonsonm 1868. godine i Bil Klinton 1998. godine \u2013 bili optu\u017eeni. Demokrate veruje da je Tramp kriv za zloupotrebu vlasti\u201c jer je uslovio vojnu pomo\u0107 Ukrajini u vrednosti od 400 miliona dolara i primanje ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenskog u Belu Ku\u0107u nastavkom istrage protiv sina svog politi\u010dkog suparnika D\u017eoa Bajdena. Optu\u017eba za opstrukciju Kongresa\u201c je proistekla iz poku\u0161aja lidera Bele Ku\u0107e da spre\u010di istragu ovog skandala, tako \u0161to je nalo\u017eio sada\u0161njim i biv\u0161im \u010dlanovima ameri\u010dke administracije da ne sara\u0111uju u istrazi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske vlasti preduzele su dodatne mere kako bi olak\u0161ale saobra\u0107aj preko grani\u010dnih prelaza tokom zimskih praznika, kada se procenjuje da \u0107e do\u0107i do zna\u010dajnog pove\u0107anja broja ljudi u tranzitu, posebno na granici sa \u0160engen zonom. Kako bi se izbegli zastoji, preduzete su mere dopune osoblja grani\u010dne policije do maksimalnog kapaciteta dozvoljenog infrastrukturom svakog prelaza, zavisno od dinami\u010dne vrednosti prometa. Dnevno vi\u0161e od 4. 200 grani\u010dara sprovodi aktivnosti nadzora i kontrole na dr\u017eavnoj granici, saop\u0161tila je Grani\u010dna policija. U zavisnosti od saobra\u0107aja na prelaznim ta\u010dkama, vlasti \u0107e otvoriti dodatne kontrolne tokove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodno pozori\u0161te Radu Stanka\u201c iz Sibinja predstavilo je u \u010detvrtak, u Briselu, predstavu Pri\u010da ureknute princeze\u201c, u re\u017eiji Silvija Purkarete, u okviru Festivala Europalija. Me\u0111u gledaocima su bili i predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen, i predsednik Saveta Evropske Unije, \u0160arl Mi\u0161el. Predstava je zasnovana na scenariju koji potpisuje Silviju Purkarete, a inspirisan je komadom kabuki Curuja Nanbokua \u010detvrtog. Pri\u010da ureknute princeze\u201c obiluje pri\u010dama o opsesivnoj ljubavi, zlo\u010dinima, reinkarnacijama i osveti. Predstava preuzima ove teme i, uz humor i auto-ironiju, gradi \u0161areni komentar dijaloga izme\u0111u evropske i japanske kulture. Predstava \u0107e biti odigrana 2020. godine i na Letnjim Olimpijskim Igrama u Tokiju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vreme u Rumuniji je i dalje toplije nego ina\u010de za drugu polovinu decembra, naro\u010dito u brdovitim i planinskim predelima. Vetar je slab i umeren, sa ne\u0161to ja\u010dim intenzitetom na jugo-zapadu zemlje, uklju\u010duju\u0107i i planinsko podru\u010dje oblasti. Maksimalne temperature se kre\u0107u od 7 do 17 stepeni Celzijusa. U Bukure\u0161tu u podne je izmereno 11 stepeni Celzijusa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, rekao je u \u010detvrtak ve\u010de, prilikom bilansa stanja prvog mandata na \u010delu dr\u017eave, da je bilo pet godina velikih izazova, od kojih je najozbiljnija opasnost bila da \u0107e Rumunija napustiti svoj zapadni smer. Johanis je dodao da je najve\u0107i dobitak njegovog mandata bio odr\u017eavanje demokratskog i proevropskog kursa Rumunije. \u0160to se […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567570","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n