Stalni odbori Senata i Poslani\u010dkog doma odlu\u010dili su danas da \u0107e Parlament Rumunije zasedati 29. januara, kada \u0107e razmatrati preuzimanje odgovornosti od strane Vlade za nacrt zakona o organizovanju izbora za gradona\u010delnike u dva kruga. Vlada je uputila zakonodavnom telu nacrt zakona, tvrdec\u0301i da je ovaj demar\u0161 odre\u0111en promenama demokratskog standarda na nivou lokalnih zajednica. Kako ka\u017ee vlada u Bukure\u0161tu izbor gradona\u010delnika u dva kruga osigurac\u0301e im vec\u0301i stepen legitimnosti. Predsednik Klaus Johanis prethodno je zatra\u017eio od Parlamenta da zaseda na vanrednoj sednici radi izmene izbornih zakona. Socijaldemokratska partija u opziciji (PSD) ponovo je kazala da \u0107e zajedno sa Demokratskim savezom Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) pokrenuti predlog za izglasavanje nepoverenja liberalnoj vladi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku prisustvovao je, u ponedeljak, u Briselu, na sastanku Saveta evropskih poslova EU. Glavne ta\u010dke razgovora bile su regija Sahel i klimatska diplomatija, a na radnom ru\u010dku su se prou\u010davala kretanja na Bliskom istoku. \u0160to se ti\u010de regije Sahel, Auresku se osvrnuo na dramati\u010dno pogor\u0161anje sigurnosne i humanitarne situacije i podr\u017eao potrebu za doslednijom posvec\u0301eno\u0161c\u0301u EU. On je naglasio va\u017enost dosledne i br\u017ee implementacije Mirovnog sporazuma iz Malija. Sa druge strane, \u0161ef rumunske diplomatije rekao je da je neophodno da EU promovi\u0161e mere za borbu protiv klimatskih promena na nivou G20 i glavnih zaga\u0111iva\u010da, ali i regionalnim pristupom. \u0160to se ti\u010de iranskog nuklearnog dosijea, Bogdan Auresku je pozdravio odluku evropskih dr\u017eava, E3, da pokrene mehanizam za re\u0161avanje sporova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar za za\u0161titu \u017eivotne sredine, vodoprivrede i \u0161umarstva Kostel Alekse, sastao se u ponedeljak sa predstavnicima triju rumunskih gradova koji imaju problema sa kvalitetom vazduha i rizikuju evropske sankcije. On je kazao da lokalne javne uprave razumeju da plan preduzetih mera treba da ima znatno br\u017ei tempo primene. Gradona\u010delnica Bukure\u0161ta, Gabriela Firea, rekla je da c\u0301e biti preduzete drasti\u010dnije mere u vezi sa sanitarnim preduzec\u0301ima, koja moraju \u010de\u0161c\u0301e da peru ulice. Ona je navela da pra\u0161inu u Bukure\u0161tu stvaraju uglavnom privatna gradili\u0161ta, ali i gradili\u0161ta prestonice i sektora. Gradona\u010delnik grada Ja\u0161i, Mihaj Kirika, tvrdi da lokalne uprave ne mogu preduzeti sve potrebne mere za smanjenje zaga\u0111enja vazduha i da je potrebna i podr\u0161ka vlade.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Skoro 7% domac\u0301instava u Evropskoj uniji u 2018. godini nije moglo zbog finansijskih problema da vreme isplate komunalne ra\u010dune (grejanje, struja, plin, voda itd.). Prema podacima koje je u ponedeljak objavio Evropski zavod za statistiku (Eurostat), najvec\u0301i procenat je u Gr\u010dkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji. Me\u0111utim, na nivou EU, ovaj procenat se zna\u010dajno smanjio, sa preko 10% koliko je bio 2013. Sa druge strane, podaci Eurostata pokazuju da je najmanje domac\u0301instava koja imaju problema sa plac\u0301anjem komunalija u Holandiji, \u010ce\u0161koj, \u0160vedskoj i Austriji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, je u ponedeljak podneo svoje predloge za izmenu Ustava, za manje od nedelju dana nakon iznena\u0111ujuc\u0301e najave reforme politi\u010dkog sistema. Nacrt zakona predvi\u0111a niz mera, uklju\u010dujuc\u0301i ja\u010danje uloge parlamenta u imenovanju premijera i ograni\u010davanje predsedni\u010dkog mandata na dva, umesto dva uzastopna. Druga odredba je uspostavljanje od strane predsednika Dr\u017eavnog vec\u0301a, zadu\u017eenog za uspostavljanje glavnih unutra\u0161njih i spoljnopoliti\u010dkih smernica Ruske Federacije\u201c. \u010cini se da reforma koja je predstavljena u ponedeljak isklju\u010duje Putinov povratak Kremlju posle 2024. godine, kada se zavr\u0161ava njegov sada\u0161ni mandat, ali posmatra\u010di ruskog politi\u010dkog \u017eivota veruju da c\u0301e aktuelni predsednik poku\u0161ati da zadr\u017ei svoj uticaj. Neki veruju da se mo\u017ee postaviti kao vrhovni arbitar iznad politi\u010dke scene, na pozijciji koja je osmi\u0161ljena za njega. „Putin \u017eeli da do\u017eivotno bude lider zemlje „, optu\u017eio ga je u ponedeljak Aleksej Navalnii, njegov glavni protivnik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Sorana Krstea (74 WTA) kvalifikovala se danas u Melbournu u drugom kolu Australijan Opena, prvom Grand \u0160lemu godine, po\u0161to je pobedila \u010cehinju Barboru Strikovu (34 WTA) sa 6 -2, 7-6. U sledec\u0301oj fazi protivnica Sorane bic\u0301e mlada Amerikanka Cori Gauff (67 WTA), koji je pobedio „veteranku“ Venus Villiams (55 WTA) sa 7-6, 6-3. Jo\u0161 tri Rumunke nalaze se na listi u Melbournu i igrac\u0301e u utorak. Svetska \u0161ampionka na tre\u0107em mestu, Simona Halep (\u010detvrta favoritkinja), igrac\u0301e u prvom kolu, protiv Amerikanke D\u017eenifer Bradi (49 WTA), Irina Begu (105 WTA) igra\u0107e protiv Holan\u0111anke Kiki Bertens (10 WTA), i Monika Nikulesku (129 WTA) igra\u0107e protiv Francuskinje Alize Cornet (61 WTA).<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stalni odbori Senata i Poslani\u010dkog doma odlu\u010dili su danas da \u0107e Parlament Rumunije zasedati 29. januara, kada \u0107e razmatrati preuzimanje odgovornosti od strane Vlade za nacrt zakona o organizovanju izbora za gradona\u010delnike u dva kruga.<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567602","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n