Liberalna vlada u Bukure\u0161tu u sredu je preuzela odgovornost za izmenu zakona o izborima u smislu vra\u0107anja na glasanje u dva kruga na lokalnim izborima. Nacionalna liberalna partija (PNL) ka\u017ee da se na ovaj na\u010din \u017eeli osigurati bolja reprezentativnost izabranih zvani\u010dnika. Premijer Ludovik Orban je naglasio da sada\u0161nji sistem ograni\u010dava pravo gra\u0111ana da menjaju gradona\u010delnika kojim nisu zadovoljni. Izvr\u0161na vlast je prihvatila nekoliko amandmana, me\u0111u kojima i amandman prema kojem osobe sa privremenim boravi\u0161tem starijem od 60 dana mogu glasati u mestu prebivali\u0161ta. Tako\u0111e je smanjen i broj potpisa neophodnih za podno\u0161enje prijava nezavisnih kandidata sa 1% na 0,5% sa izborne liste. Iz opozicije, socijaldemokrate tvrde da se zakon o izborima ne mo\u017ee menjati godinu dana pre izbora, imaju\u0107i u vidu da su lokalni izbori zakazani za leto, i najavili su da \u0107e pokrenuti inicijativu za izglasavanje o nepoverenju vladi. Od dolaska na vlast, kabinet Ludovika Orbana je vi\u0161e puta pribegao proceduri preuzimanja odgovornosti, uklju\u010duju\u0107i i nacrt ovogodi\u0161njeg bud\u017eeta. U sredu, dve od ovih procedura preuzimanja odgovornosti progla\u0161ene su neustavnim od strane Ustavnog Suda. Sud je rekao da je to neustavno, nelegalno je iznosti pretpostavke o odre\u0111enim nacrtima zakona koji su u kona\u010dnom obliku, a o kojima se raspravlja u Parlamentu, kao \u0161to je to slu\u010daj sa zakonom o izborima\u201c izjavio je vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Socijaldemokratske partije (PSD), Mar\u010del \u010colaku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U sredu su u Bukure\u0161tu pokrenuta \u010detiri dokumenta javne politike \u010diji je cilj reforma rumunskog obrazovnog sistema, proistekla iz projekta Obazovana Rumunija\u201c koji je podr\u017eao predsednik Klaus Johanis. Dokumenti osmi\u0161ljeni od strane stru\u010dnjaka iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, uz finansijsku podr\u0161ku Evropske komisije, namenjeni su nastavnoj karijeri, \u0161kolskom menad\u017ementu, jednakosti u obrazovnom sistemu i pristup kvalitetnom ranom obrazovanju. \u0160ef dr\u017eave je rekao da su dokumenti veoma va\u017eni, jer nude onima koji donose odluke u obrazovanju niz korisnih ta\u010daka u cilju pobolj\u0161anja kvaliteta obrazovnog procesa. Predsednik dr\u017eave je dodao da su potrebni novi pristupi u odabiru i formiranju nastavnog kadra, ali i u izmeni menad\u017ementa \u0161kole iz administrativnog rada u lidrestvo i inicijativu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t se upoznao sa ameri\u010dkim mirovnim planom za Bliski Istok i analizira ga, rekao je u poruci objavljenoj na dru\u0161tvenoj mre\u017ei rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku. On je tako\u0111e rekao da Rumunija podr\u017eava re\u0161enje dveju dr\u017eava da obezbede trajni mir i bezbednost, i da \u0107e nastojati da u\u010destvuje u dijalogu unutar Evropske Unije i da promovi\u0161e diplomatske napore sa svim relevantnim partnerima. Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp predstavio je u utorak mirovni plan za re\u0161enje izraelsko-palestinskog sukoba, kojim se predla\u017ee realisti\u010dno dvodr\u017eavno re\u010denje\u201c, ali su ga Palestinci odbili. Plan priznaje Jerusalim kao nedeljivi glavni grad Izraela i njegovu nadle\u017enost nad jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali, ali predvi\u0111a i preno\u0161enje nekih teritorija ka palestinskoj strani, koja bi mogla imati glavni grad u jednom naselju u Isto\u010dnom Jerusalimu. Dokument sadr\u017ei i bezbednosne garancije za Izrael i ekonomske podsticaje za Palestince, i insistira na tome da je potrebno razoru\u017eati Hamas i demilitarizovati Pojas Gaze, a problem izbeglica mora biti re\u0161en van dr\u017eave Izrael. Saudijska Arabija, Egipat, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati pozdravili su mirovni plan Trampove administracije, dok su Jordan i Turska kritikovale ameri\u010dku inicijativu. Evropska Unija je ponovo potvrdila svoju \u010dvrstu\u201c posve\u0107enost pregovara\u010dkom i odr\u017eivom re\u0161enju za dve dr\u017eave\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku primio je ameri\u010dkog ambasadora u Bukure\u0161tu Adriana Cukermana, sa kojim je razgovarao o planu rada za zajedni\u010dke prioritete rumunsko-ameri\u010dke agende za 2020. godinu \u2013 navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova. Tako\u0111e su analizirani aspekti saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti. Bogdan Auresku ponovio je va\u017enost pove\u0107anja ameri\u010dkog vojnog prisustva u Rumuniji kao konkretan na\u010din za ja\u010danja kapaciteta odbrane i obeshrabrivanja na isto\u010dnom boku NATO-a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski evopski poslanik Zigfrid Mure\u0161an, potpredsednik Grupe Evrospe narodne partije zadu\u017eene za bud\u017eete, odabran je za izvestioca Evropskog parlamenta o finansiranju Evropskog ekolo\u0161kog pakta. Kao izvestilac, Zigrfid Mure\u0161an \u0107e koordinirati poziciju zakonodavnog tela Zajednice u vezi sa investicionim planom Pakta koji je predlo\u017eila Evropska izvr\u0161na vlast. Ovaj plan bi generisao investicije od milijardu evra tokom narednih 10 godina u okviru bloka Zajednice, u cilju postizanja klimatskih ciljeva. Milion evra \u0107e do\u0107i iz bespovratnih sredstava iz bud\u017eeta Evropske Unije, kredita iz Evropske investicione banke zagarantovanih bud\u017eetom Evropske Unije, ali i iz nacionalnog sufinansiranja za evropske projekte ili druge vrste pozajmica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski Parlament je u sredu ratifikovao sporazum o
\npovla\u010denju Velke Britanije iz Evropske Unije i Evropske zajednice za atomsku
\nenergiju. Dokument je usvojen sa 621 glasom za, 49 protiv i 13 suzdr\u017eanih. Da
\nbi stupio na snagu, sporazum mora jo\u0161 uvek da bude podvrgnut kona\u010dnom glasanju
\n(kvalifikovanom ve\u0107inom) u Savetu. Ujedinjeno Kraljevstvo \u0107e napustiti blok
\nZajednice, kojoj se pridru\u017eila 1973. godine, u petak, 31. januara 2020. godine,
\nu 23:00 \u010dasa po Grini\u010du, kada \u0107e zastava Ujedinjenog Kraljevstva biti skinuta
\nza institucija Evropske Unije. Tu\u017eno je videti zemlju koja nas je dva puta
\nspasila, zemlju koja je dva puta dala krv za osloba\u0111anje Evrope kako nas
\nnapu\u0161ta rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Bregzit, Gi Ferhov\u0161tad.
\nNedostaja\u0107ete nam, zaklju\u010dio je biv\u0161i belgijski premijer.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Visoki predstavnik Evropske unije za
\nspoljnu politiku \u0110uzep Borelj u \u010detvrtak po\u010dinje svoju prvu turneju po Zapadnom
\nBalkanu u Srbiji i na Kosovo. Posete pokazuju na\u0161u posve\u0107enost evropskoj
\nperspektivi regiona, njegovoj stabilnosti i napretku, ka\u017ee u poruci \u0161ef
\nevropske diplomatije. On je tako\u0111e dodao da \u0107e mu Zapadni Balkan biti
\nprioritet tokom mandata i izra\u017eava li\u010dnu odlu\u010dnost da se krene napred u
\ndijalogu uz posredovanje Evropske Unije radi normalizacije odnosa Beograda i
\nPri\u0161tine. Njihov odnos je blokiran ve\u0107 godinu dana, nakon odluke kosovskog
\npremijera Ramu\u0161 Haradinaja da nametne 100% carine na sve proizvode koji
\npoti\u010du iz Srbije. Hrvatska, koja predsedava ovog semestra Savetom Evropske
\nUnije, bi\u0107e doma\u0107in samita Evropske Unije i Zapadnog Balkana u maju.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je do sada preminulo devet osoba od sezonskog gripa, objavio je u sredu Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti. Poslednja \u017ertva je 11-mese\u010dno dete iz okruga Vasluj, koje nije bilo vakcinisano protiv gripe. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da u Rumuniji trenutno ne postoji epidemija gripa, ali nije isklju\u010deno da \u0107e se broj obolelih pove\u0107ati u narednim nedeljama. Broj Rumuna koji su do sad imunizovani protiv gripa ve\u0107i je nego pro\u0161le godine, kada je preminulo skoro 200 ljudi, ali je znatno manji nego \u0161to to preporu\u010duje Svetska Zdravstvena Organizacija. Nekoliko obrazovnih institucija je zatovreno ili \u0107e biti zatvoreno, delimi\u010dno ili u celini, zbog respiratornih infekcija ili gripe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije sazvao je za \u010detvrtak novi sastanak odbora po pitanju novog kineskog koronavirusa, kako bi se utvrdilo da li epidemija predstavlja me\u0111unarodno vanredno stanje javnog zdravstva. Aviokompanije \u0161irom sveta odlu\u010dile su obustaviti ili smanjiti broj letova do kopnene Kine, zbog virusa od kog je do sad preminulo preko 130 osoba. Ukupan broj potvr\u0111enih bolesnika je porastao na skoro 6 000. Sve vi\u0161e i vi\u0161e dr\u017eava je evakuisalo ili \u0107e uskoro evakuisati svoje gra\u0111ane iz Vuhana, epicentra epidemije. I jedan Rumun je tra\u017eio evakuaciju iz najugro\u017eenijeg podru\u010dja. Iako neki stru\u010dnjaci tvrde da virus nije toliko smrtonosan kao SARS, on izaziva zabrinutost jer se veoma brzo \u0161iri, a neke karakteristike virusa jo\u0161 uvek nisu poznate.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska teniserka Simona Halep, \u010detvrta favoritkinja, plasirala se u polufinale Australien Opena, prvog Grand Slem turnira za ovu godinu, gde \u0107e se u \u010detvrtak sastati sa \u0160pankinjom Garbin Muguruza (32 WTA). Halep, finalistkinja u Melburnu 2018. godine, pobedila je u sredu u \u010detvrtini finala Anet Kontavejt iz Estonije sa rezultatom 6-1, 6-1, dok je Muguruza savladala u dva seta, 7-5, 6-3, Ruskinju Anasasiju Pavlju\u010denkovu (30 WTA). Halep i Muguruza su, obe, pobednice Grand Slema, na Rolan Garosu i Vimbldonu. \u0160panska teniserka vodi sa 3-2 u direktnim duelima sa Rumunkom, Muguruza uspev\u0161i da je pobedi sva tri puta na tvrdoj podlozi. Ako se bude plasirala u finale, Simona Halep \u0107e igrati protiv pobednice me\u010da izme\u0111u Australijanke E\u0161li Barti, broj jedan u svetu, i Amerikanke Sofije Kenin.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Liberalna vlada u Bukure\u0161tu u sredu je preuzela odgovornost za izmenu zakona o izborima u smislu vra\u0107anja na glasanje u dva kruga na lokalnim izborima. Nacionalna liberalna partija (PNL) ka\u017ee da se na ovaj na\u010din \u017eeli osigurati bolja reprezentativnost izabranih zvani\u010dnika. Premijer Ludovik Orban je naglasio da sada\u0161nji sistem ograni\u010dava pravo gra\u0111ana da menjaju gradona\u010delnika […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567611","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n