Rumunski premijer, liberal Ludovik Orban, prisustvovao je, kao po\u010dasni gost, na Konferenciji za Evropu (Munich Europe Conference), u Nema\u010dkoj, gde je evocirao solidni proevropski profil\u201c Rumunije. Prema izjavi vlade iz Bukure\u0161ta, premijer je naglasio aktivno u\u010de\u0161\u0107e Rumunije u naporima za konsolidaciju Evropske Unije i njenih glavnih politika, kao i za pove\u0107anje kohezije izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica. Konferencija za Evropu, organizovana u okviru 56. edicije Konferencije za bezbednost u Minhenu, ima tradiciju od 15 godina i okuplja predstavnike visokog nivoa iz politi\u010dke i poslovne oblasti. U pratnju ministra spoljnih poslova, Bogdana Aureskua, \u0161ef vlade je zakazao sastanke u Minhenu sa kolegama iz nekoliko dr\u017eava i sa najvi\u0161im predstavnicima poslvone zajednice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komsiija razmatra otvaranje postupka zbog prekomernog deficita u Rumuniji, zbog toga \u0161to je o\u010dekivani deficit za 2019. godinu, od 3,8%, prekora\u010den i nije blizu referentne vrednosti od 3% bruto dru\u0161tvenog proizvoda, kako je predvi\u0111eno u ugovoru funckionisanja Evropske Unije. Iztve\u0161taj objavljen u petak u Briselu pokazuje da prevazila\u017eenje nije smatrano ni izuzetkom ni privremenim. Prema zimskim prognozama Komisije, deficit vlade u Rumuniji dostigao je 4% od bruto dru\u0161tvenog proizvoda u 2019. godinu, pove\u0107av\u0161i se na 4,9% u 2020. godini i na 6,9% u 2021. godini. Pove\u0107anje deficita je uglavnom rezultat pove\u0107anja penzija, odluka usvojena u leto 2019. godine, a naro\u010dito kad je re\u010d o pove\u0107anju penzija od 40% koje je planirano za septembar 2020. godine, i nova rekalkulacija zakazana za septembar 2021. godine. Minsitar finansija, liberal Florin Kacu, ka\u017ee da je pokretanje procedure bilo neizbe\u017eno i okrivljuje pro\u0161logodi\u0161nje tro\u0161kove vlade Socijaldemokratske stranke (PSD). Ministar je tako\u0111e izjavio da \u0107e se preduzeti mere za smanjenje deficita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Napredak
\nrumunske ekonomije je pro\u0161le godine usporio na 4,1%, nakon porasta od 4,4% u
\n2018. i 7,1% u 2017. godini, prema danas objavljenim signalnim procenama
\nNacionalnog Instituta za Statistiku. U novembru 2019. godine, Nacionalna
\nKomisija za Strategiju i Prognozu revidirala je na dole provene ekonomskog
\nrasta za 2019. godinu, u donjoj polovini nivoa od 4%, u odnosu na 5,5%, koliko
\nje procenjeno u prole\u0107noj prognozi. Evropska komisija je u \u010detvrtak objavila da
\nje Rumunija u 2019. godini zabele\u017eila ekonomski rast od 3,9%, u odnosu na 4,4%
\nu 2018. godini, prema zimskim ekonomskim prognozama. Prognoze pokazuju da \u0107e se
\ntrend usporavanja ekonomije nastaviti i ove i 2021. godine.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Hitna Uredba o
\norganizovanju vanrednih parlamentarnih izbora, koju je rumunska vlada usvojila
\n5. februara, registrovana je u Senatu i objavljena u Slu\u017ebenom glasniku.
\nNormativni akt, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111a tri dana glasanja za Rumune koji \u017eive
\nu inostranstvu, udvostru\u010duje broj parlamentaraca koji predstavljaju dijasporu i
\ndaje mogu\u0107nost glasanja na bilo kom glasa\u010dkom mestu. Istovremeno, rokovi su
\nskra\u0107eni, da bi mogli da se odr\u017ei prevremeni izbori. Vr\u0161ilac du\u017enosti
\npredsednika Senata, socijaldemokrata Titus Korlecjan, izjavio je da Hitna
\nUredba liberalne vlade menja aspekte parlamentarnih izbora samo nekoliko meseci
\npre samih izbora, \u0161to predstavlja ozbiljnu povredu Kodeksa pona\u0161anja Venecijske
\nkomisije po pitanju izbora.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zajedni\u010dka
\nmisija sa Kinom i na \u010delu sa Svetskom Zdravstvenom Organizacijom po\u010de\u0107e ovog
\nvikenda i ima za cilj da istra\u017ei epidemiju koronavirusa. Revidirani kineski
\nbilans u petak je oko 1400 preminulih. Prema zvani\u010dnim podacima, do sada je
\nzabele\u017eeno oko 64.000 slu\u010dajeva zaraze u Kontinentalnoj Kini (izuzev Hong Konga
\ni Makaoa). U Bukure\u0161tu, ministarstvo zdravlja saop\u0161itlo je da u Rumuniji nema
\nslu\u010daja bolesti novim koronavirusom, ali da je dr\u017eavljanin Rumunije koji se
\nnalazi na kruzeru Diamond Princess, brod u japanskim teritorijalnim vodama,
\nutvr\u0111en kao pozitivan na virus. Preba\u010den je u izolaciju i le\u010denje u
\nspecijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je zdravstvenom stanju. Diplomatska
\nmisija Rumunije u Japanu u kontaktu je i sa interniranim rumunskim
\ndr\u017eavljaninom i sa drugim Rumunima koji su na brodu.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Skoro 500.000 Rumuna prijavilo se do kraja pro\u0161log meseca za status prebivali\u0161ta u Velikoj Britaniji, u okviru procedure koju su britanske vlasti stavile na raspolaganje evropskim dr\u017eavljanima koji \u017eele da nastave da \u017eive u Kraljevini nakon 31. decembra. Prema ministarstvu spoljnih poslova Bukure\u0161ta, u pore\u0111enju sa podacima koje je saop\u0161tilo britansko Ministarstvo spoljnih poslova i koja va\u017ee za kraj pro\u0161le godine, broj zahteva koji su podneli rumunski dr\u017eavljani pove\u0107ao se za 63. 000. Rok za podno\u0161enje prijava je 30. jun 2021. godine za evropske dr\u017eavljane koji sti\u017eu na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva do 31. decembra ove godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sud u Bukreu\u0161tu je u petak odbio zahtev Nacionalne Direkcije za borbu protv korupcije (DNA) za preventivno hap\u0161enje hirurga Mir\u010de Beurana, ali je doneo odluku da hirurg bude u ku\u0107nom pritvoru. Odluka nije kona\u010dna. Bivi\u0161eg socijaldemokratskog ministar zdravlja, Beurana, uhapsili su tu\u017eioci Nacionalne Direkcije za borbu protiv korupcije u \u010detvrtak, pod optu\u017ebom da je od lekara primio mito od 10.000 evra da bi otvorio konkurs za mesto asistenta na Univerzitetu za Medicinu i Farmakologiju u Bukure\u0161tu i da bi obezbedio njegovo zapo\u0161ljenje. Rumunski tu\u017eioci bele\u017ee da, do sada, jo\u0161 se nije raspisao konkurs za to radno mesto, a dosije je otvoren nakon prijave lekara o kom je re\u010d, prenosi A\u0111erpres. Mir\u010da Beuran e bio \u0161ef hirur\u0161kog odeljenja jedne bukure\u0161tanske bolnice sve do pro\u0161log meseca, kada je otpu\u0161ten nakon \u0161to je jedan pacijent preminuo od opekotina zadobijenih na operativnom stolu. Kada je bio ministar, 2004. godine, podneo je ostavku nakon optu\u017ebe za plagijat. U \u010detvrtak su tu\u017eioci najvaili i da je biv\u0161i predsedniki Nacionalne Komisije za prognozu, Jon Gizdeanu, pod krivi\u010dnom istragom, pod sudskom kontrolom, zbog kontinuirane intelektualne prevare. Optu\u017een je da je falsifikovao nekoliko zapisnika evaluacije, \u010dime je samovoljno odobrio preko 1000 projekata realizovanih preko Fonda za razvoj i investicije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nekoliko udru\u017eenja za za\u0161titu \u017eivotne sedine u petak je organizovalo u centru Bukure\u0161ta mar\u0161 kojim tra\u017ei od vlasti da se hitno preduzmu mere za smanjenje zaga\u0111enja vazduha u prestonici. Mar\u0161 \u010cist vazduh, nezaga\u0111ena plu\u0107a\u201c podr\u0107ava nekoliko nevladinih organizacija koje pozivaju Gradsku Ku\u0107u i Minsitarstvo za za\u0161titu \u017eivotne sredine da preduzmu brze mere za smanjenje zaga\u0111enja vazduha u Bukure\u0161tu. Aktivisti za za\u0161titu \u017eivotne sredine ka\u017eu da je protest psoledica alarmantnog pove\u0107anja zaga\u0111enja, ali i zbog toga \u0161to vlasti ne daju dovoljno podataka o kvalitetu vazduha. Organizatori mar\u0161a pozivaju na ekolo\u0161ki prihvatljiv javni prevor, biciklisti\u010dku stazu, pe\u0161a\u010dku infrastrukturu, zelene povr\u0161ine i adekvatan nadzor kvaliteta vazduha. U \u010detvrtak je ministar Kostel Alekse priznao da nacionalni sistem za pra\u0107enje kvaliteta vazduha ima nedostataka, \u0161to bi moglo uticati na ta\u010dnost prikupljenih podataka, posebno u pogledu vazduha koji gra\u0111ani velikih gradova udi\u0161u. Gradona\u010delnica glavnog grada, Gabrijela Firjea, me\u0111utim, tvrdi da se psolednjih godina u Bukure\u0161tu pobolj\u0161ao kvalitet vazduha.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni savet op\u0161tine Bukure\u0161t usvojilo je op\u0161ti bud\u017eet Gradske Ku\u0107e glavnog grada Rumunije za teku\u0107u godinu, u vrednosti od preko 2,1 milijarde evra. Gradona\u010delnica, socijaldemokrata Gabrijela Firea, objasnila je da je ovo realan bud\u017eet, \u010dak iako nije velikodu\u0161an\u201c. Najve\u0107i iznos izdvojen je za projekte fluidizacije saobra\u0107aja, \u0107ime \u0107e doprineti borbi protiv zaga\u0111enja. Ostale prioritetne oblasti su javne usluge, zdravstvo, socijalna pomo\u0107, konsolidacija zgrada sa seizmi\u010dkim rizikom i kultura. Bud\u017eet uklju\u010duje i iznose predvi\u0111ene za organizovanje u Bukure\u0161tu \u010detiri me\u010da u okviru Evropskog fudbalskog prvenstva 2020. godine. Savetnici Unije Spasite Rumuniju (USR) i savetnici Nacionalne liberalne partije (PNL) ka\u017eu da je bud\u017eet nerealan, jer su procenjeni skoro dvostruki prihofi u odnosu na pro\u0161lu godinu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski premijer, liberal Ludovik Orban, prisustvovao je, kao po\u010dasni gost, na Konferenciji za Evropu (Munich Europe Conference), u Nema\u010dkoj, gde je evocirao solidni proevropski profil\u201c Rumunije. Prema izjavi vlade iz Bukure\u0161ta, premijer je naglasio aktivno u\u010de\u0161\u0107e Rumunije u naporima za konsolidaciju Evropske Unije i njenih glavnih politika, kao i za pove\u0107anje kohezije izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica. […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567627","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n