Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, nalazi se na 56. izdanju Me\u0111unarodne Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde se danas zalagao za Evropu otvorenu za pro\u0161irenje i izjavio je da Evropa mora da brani svoje spoljne granice, ali da ne zadr\u017eava unutra\u0161nje. Ludovik Orban je u\u010destvovao na raspravi Evropa koja \u0161titi\u201c. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera se usprotivio ideji da Rumunija nije spremna da u\u0111e u prostor \u0160engena zbog korupcije i rekao je da Bukure\u0161t namerava da zatvori mehanizam saradnje i provere po pitanju pravosudnog sistema putem smanjenja korupcije i pove\u0107avanjem nezavisnosti pravosu\u0111a. Ludovik Orban je dodao i da ako pitanje uslovljavanja evropskih fondova proisti\u010de iz situacije vladavine zakona, onda moraju postojati jasne odredbe za sve dr\u017eave \u010dlanice Evropske Unije, da ne bi do\u0161lo do nepravednih kazni. Rumunski premijer je tako\u0111e rekao da je dodeljivanje 1% bruto dru\u0161tvenog proizvoda svake dr\u017eave \u010dlanice vi\u0161egodi\u0161njem bud\u017eetu Unije nedovoljno, posebno jer postoje nove oblasti koje treba finansirati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, pozdravio je, na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, u Nema\u010dkoj, najavu ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Majka Pompea o dodeljivanju milijarde dolara za investicije u energetske projekte u okviru Inicijative Tri Mora. Bogdan Auresku je izjavio za Radio Rumunija Aktuelnosti da je re\u010d o projektima energetskog povezivanja u saglasnosti sa objektivima koje je promovisala Rumunija u okviru ove inicijative na samitu koji se organizovao 2018. godine u Bukure\u0161tu. Inicijativa Tri Mora je neformalna politi\u010dka platforma koja okuplja, na predsedni\u010dkom nivou, 12 zemalja \u010dlanica Evropske Unije koje su povezane sa Balti\u010dkim, Jadranskim ili Crnim morem: Austrija, Bugarska, \u010ce\u0161ka, Hrvatska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova\u010dka, Slovenija i Ma\u0111arska. Cilj inicijative je da oja\u010da saradnju izme\u0111u svojih \u010dlanova u oblastima kao \u0161to su energija, infrastruktura i bezbednost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar odbrane, Nikolaje-Jonel \u010cuka, potvrdio je tokom sastanka sa podsekretarom Ujedinjenih Nacija za mirovne Operacije \u017dan-Pjerom Lakroaom, posve\u0107enost Rumunije prema ja\u010danju sigurnosti na me\u0111unarodnom nivou, aktivnim u\u010de\u0161\u0107em u mirovnim misijama i akcijama koje se odvijaju pod okriljem Ujedinjenih Nacija. \u017dan-Pjer Lakroa je ponovo zahvalio u ime rukovodstva Organizacije na u\u010de\u0161\u0107u Rumunije sa odredom transportnih helikoptera u okviru misije Ujedinjenih Nacija za Integrisanu stabilizaciju u Maliju (MINUSMA), u periodu oktobar 2019. \u2013 oktobar 2020. godine. Sastanak se odr\u017eao na marginama Konferencije o Bezbednosti u Minhenu. Nikolaje \u010cuka je imao i bilateralni sastanak sa predsednikom Atlanskog Saveta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Frederikom Kempom, i tom prilikom je ponovio va\u017enost koju Rumunija pridaje Strate\u0161kom partnerstvu sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, u svim oblastima aktivnosti, a naro\u010dito u strate\u0161kim i odbrambenim oblastima. Tako\u0111e se zahvalio na stalnoj podr\u0161ci koja se pru\u017ea u promociji bezbednosne agende Rumunije i izrazio je uverenje da \u0107e se ovaj trend nastaviti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri predlo\u017eeni da budu deo vlade Orban II bi\u0107e saslu\u0161ani u ponedeljak, utorak i sredu od strane zajedni\u010dkih specijalizovanih komisija Parlamenta Rumunije. Sednica zakonodavne vlasti u Bukure\u0161tu za postavljanje nove Vlade bi\u0107e odr\u017eana 24. februara. Imenovani premijer, liberal Ludovik Orban, rekao je nedavno da \u0107e se predstaviti sa navedenim ciljem da izazove vanredne izbore, kako bi gra\u0111ani dobili mo\u0107 izbora novog parlamenta, pravednijeg, po\u0161tenijeg i reprezentativnijeg. Orban je u utorak imao pregovore s nekim parlamentarnim strankama, u poku\u0161aju da dobije podr\u0161ku za vanredne izbore. Vanredni izbori se mogu sazvati samo ako u roku od dva meseca od pondo\u0161enja Parlamentu prve liste ministara i programa, dva predloga izvr\u0161ne vlasti budu odbijena od strane zakonodavnog tela. Orban, \u010diji je kabinet nedavno bio razre\u0161en du\u017enosti putem izglasavanja o nepoverenju, poslao je pro\u0161log meseca vladinu listu zakonodavnom telu, koja je neizmenjena u odnosu na trenutni izgled, kao i neznatno a\u017euriran program upravljanja. Socijaldemokratska partija (PSD), koja je u opoziciji, osporila je u Ustavnom Sudu imenovanje premijera koji je ve\u0107 jednom bio razre\u0161en du\u017enosti od strane predsednika, uz obrazlo\u017eenje da se time kr\u0161i volja parlamenta. Ideju vanrednih izbora uglavnom podr\u017eavaju Nacionalna liberalna partija (PNL) i Unija Spasite Rumuniju (USR). Termin redovnih izbora je u jesen ove godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je odr\u017eana godi\u0161nja Konvencija Pro Rumunija, koja je levi\u010darska stranka, formirana uglavnom prelaskom poslanika iz Socijaldemokratske stranke (PSD). Lider stranke, Viktor Ponta \u2013 biv\u0161i vi\u0161egodi\u0161nji predsednik socijaldemokrata \u2013 poru\u010dio je svojim aktuelnim kolegama iz partije da se baziraju samo na sebe\u201c u predstoje\u0107im izbornim bitkama. Ponta je pokrenuo Manifest Pro Rumunija 2020-2024, koji predla\u017ee niz prioritetnih mera, kao \u0161to su: promena fiskalnog sistema prelaskom na diferencirano, progresivno oporezivanje velikih plata i penzija, administrativna reforma smanjenjem broja \u017eupanija sa 41 na 15, ili smanjenje broja parlamentaraca. Ponta je tako\u0111e podr\u017eao organizovanje vanrednih izbora. Lideri Socijaldemokratske stranke i Alijanse liebrala i demokrata (ALDE) tako\u0111e su u\u010destvovali na Konvenciji, u potrazi za politi\u010dkim savezima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Epidemija koronavirusom Kovid-19 i dalje raste i pribli\u017eava se broju od preko 1.700 smrtnih slu\u010dajeva i vi\u0161e od 70.000 infekcija, najvi\u0161e u Kontinentalnoj Kini i provinciji Hubei i njenom glavnom gradu Vuhanu, gde su prvi slu\u010dajevi zabele\u017eeni u decembru. U Bukure\u0161tu, Ministarstvo zdravlja saop\u0161tilo je da u Rumuniji nema slu\u010daja bolesti novim koronavirusom. S druge strane, rumunski dr\u017eavljanin sa kruzera Diamond Princess, brod koji se nalazi u japanskim teritorijalnim vodama, testiran je pozitivno na novi virus. Preba\u010den je u izolaciju i na le\u010denje u specijalizovanu japansku bolnicu i u dobrom je stanju. Japanski ministar zdravlja pozvao je stanovni\u0161tvo da izbegava nepotrebne sastanke\u201c i vozove u kojima je gu\u017eva da bi se ograni\u010dilo \u0161irenje virusa. On je tako\u0111e upozorio da Japan ulazi u novu fazu\u201c ove viralne infekcije, otkrivaju\u0107i sve vi\u0161e slu\u010dajeva me\u0111u ljudima koji nisu putovali u Kinu ili nisu imali kontakta sa ljudima koji su do\u0161li iz Kine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dve rumunske teniserke, Sorana Krstja (69 WTA) i Ana Bogdan (90 WTA), plasirale su se u poslednji krug kvalifikacija u okrviru turnira Premijer u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), gde nagradni fond iznosti 2,6 miliona dolara i koji \u0107e po\u010deti u ponedeljak. Krstja je u nedelju pobedila nemicu Juliju D\u017eord\u017ees (31 WTA), a Bogdan je dramati\u010dno porazila kineskinju \u0160uaj Zang (32 WTA). Rumunka Simona Halep, broj dva u svetu, glavna favoritkinja turnira u Dubaiju, igra\u0107e direktno u osminama finala, gde \u0107e se susresti sa pobednicom me\u010da izme\u0111u Alison Riske (SAD) i Ons Jabeur (Tunis). Halep je osvojila titulu u Dubaiju 2015. godine. U nedelju je i rumunska teniserka \u017daklin Kristijan osvojila turnir ITF u Trnavi (Slova\u010dka), nakon \u0161to je protivnica odustala u finalu, rezultatom 6-1, 4-2.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera Rumunije, Ludovik Orban, nalazi se na 56. izdanju Me\u0111unarodne Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde se danas zalagao za Evropu otvorenu za pro\u0161irenje i izjavio je da Evropa mora da brani svoje spoljne granice, ali da ne zadr\u017eava unutra\u0161nje. Ludovik Orban je u\u010destvovao na raspravi Evropa koja \u0161titi\u201c. Vr\u0161ilac du\u017enosti premijera se […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567629","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n