Tri od \u0161est osoba kojima je u Rumuniji dijagnostikovan koronavirus progla\u0161eni su izle\u010denim, saop\u0161tile su vlasti. Jedna osoba je otpu\u0161tena, a dve ostaju u bolnici pod medecinskim nadzorom do otpu\u0161tanja. Preostala tri slu\u010daja se nalaze u medicinskim centrima specijalizovanim za le\u010denje zaraznih bolesti u Temi\u0161varu (zapad), Klu\u017eu (severozapad) i Ja\u0161iju (istok), a njihovo stanje je stabilno. Na navionalnom nivou se nalazi 35 osoba u karantinu, a preko 11.700 je izolovano u sopstvenom domu, pod medicinskim nadzorom. S druge strane, dvojica rumunskih dr\u017eavljana inficirani virusom Kovid-19 i hospitalizovani u bolnici u Japanu, progla\u0161eni su izle\u010denim i bi\u0107e otpu\u0161teni iz bolnice. U svetu, Velika Britanija je odlu\u010dila da izmeni zakon da bi olaka\u0161ala pristup bolovanju, u Francuskoj se bolest pro\u0161irila na sve regione, a u Izraelu \u0107e biti nametnut karantin od 14 dana za sve osobe koje dolaze iz vi\u0161e zapadno-evropskih zemalja. Dok je Ma\u0111arska, sused Rumunije, najavila prve infekcije koronavirusom, u Italiji — tre\u0107oj dr\u017eavi po ugro\u017eenosti, nakon Kine i Ju\u017ene Koreje — sve \u0161kole i univerziteti bi\u0107e zatvoreni do 15. marta. U stvari, 13 dr\u017eava je bilo primorano da zatvori svoje obrazovne ustanove, time pogodiv\u0161i preko 290 miliona u\u010denika, \u0161to je situacija bez presedana. U kontinentalnoj Kini, gde se \u010dini da se situacija stabilizovala, broj smrtnih slu\u010dajeva prema\u0161io je 3.000. Kovid-19 prisutan je u preko 80 zemalja i teritorija. Broj slu\u010dajeva kontaminacije u svetu prelazi 95. 000, a broj mrtvih je oko 3.300.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Specijalizovane komisije parlamenta Rumunije podr\u017eale su u \u010detvrtak nominacije, za kabinet Florina Kacua, na mesto ministra spoljnih poslova, Bogdana Aureskua, zatim za unutra\u0161nje poslove Mar\u010dela Velu, za evropske fondove Mar\u010dela Balo\u0161a i za ekonomiju Vir\u0111ila Popeskua. U ranijim saslu\u0161avanjima, pozitivno mi\u0161ljenje su dobili kandidati za ministarstva Transporta, Infrastrukture i Komunikacije, Sporta, Odbrane, Poljoprivrede i Za\u0161tite \u017eivotne sredine, a negativno mi\u0161ljenje su dobili kandidati za ministarstva Rada, Zdravlja, Obrazovanja, Kulture, Finansija, Razvoja i Pravde. Ova mi\u0161ljenja su savetodavna, a glasanje o postavljanju vlade se o\u010dekuje slede\u0107e nedelje. Jedina izmena u odnosu na kabinet Ludovika Orbana jeste u Ministarstvu finansija, gde je predlo\u017een Lu\u010dijan Ovidiju Heju\u0161, imaju\u0107i u vidu da je biv\u0161i ministar imenovan za premijera. Imenovanje Kacua od strane predsednika dr\u017eave, Klausa Johanisa, usledilo je nakon \u0161to je Ustavni Sud Rumunije proglasio neustavnim imenovanje vr\u0161ioca du\u017enosti premijera, liebrala Ludovika Orbana, nakon \u0161to je isti bio smenjen sa funkcije premijera izglasavanjem o nepoverenju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gradona\u010delnik Klu\u017e-Napoke (severo-zapad), Emil Bok, najavio je u \u010detvrtak da \u0107e se grad prijaviti ove godine na takmi\u010denje Evropska prestonica inovacija\u201c koju je, 2019. godine, osvojio grad Nant (Francuska). Odluka je doneta nakon \u0161to je evropska komesarka za inovacije, istra\u017eivanje, kulturu, obrazovanje i omladinu, Marija Gabrijel, pokrenula ovo takmi\u010denje prilikom u\u010de\u0161\u0107a na konferenciji StartUpCity Klu\u017e-Napoka\u201c. Na konkurs mogu da se prijave evropski gradovi sa vi\u0161e od 100.000 stanovnika, a nagrada je u vrednosti od milion evra. Evropska komesarka sastala se i sa vr\u0161iocem du\u017enosti ministra obrazovanja u Rumuniji, Monikom Anisije, koja je istakla centralnu ulogu koju ima obrazovanje u inicijativama koje je nedavno pokrenula Evropska Komisija — Evropski ekolo\u0161ki pakt i Socijalna Evropa za pravednu tranziciju. Tako\u0111e je naglasila i potrebu da Evropska komisija dodeli odgovaraju\u0107a finansijska sredstva kako bi \u0161kolska infrastruktura bila odr\u017eivija. Marija Gabrijel je spomenula da su istra\u017eivanje i obrazovanje klju\u010dni elementi za stvaranje inovativnih ekosistema, u partnerstvu sa poslovnim okru\u017eenjem\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tragedija iz bukure\u0161tanskog kluba Kolektiv je rezultat lan\u010danih kriminalnih aktivnosti, a stav okrivljenih ne poti\u010de od nedostatka pravnog obrazovanja, ve\u0107 od pohlepe, neodgovornosti i ignorisanja zakona, pokazuje se u obrazlo\u017eenju odluke kojom je sud u Bukure\u0161tu odredio te\u0161ke presude u ovom slu\u010daju. Prema mi\u0161ljenju sudija, kasniji stav nekih od optu\u017eenih ukazuju na cinizam, lo\u0161u veru i nepo\u0161tovanje ogromnih patnji \u017ertava. \u0160tavi\u0161e, sudije ka\u017eu da su optu\u017eeni uzeli stav negiranja i da su prebacivali krivicu na druga lica i dr\u017eavne institucije. U po\u017earu koji je izbio u klubu Kolektiv u oktobru 2015. godine, preminle su 64 osobe, a nekoliko stotina je povre\u0111eno. U ovom slu\u010daju osu\u0111eni su biv\u0161i gradona\u010delnik sektora u kojem se dogodila tragedija, tri vlasnika kluba i vlasnici firme vatrometa — koji su i proizveli po\u017ear, dva pirotehni\u010dara i dva vatrogasca koja su pregledala klub Kolektiv bez preduzimanja zakonskih mera u pogledu po\u0161tovanja pravila. Kazne se kre\u0107u od tri i po godine, do dvanaest godina i osam meseci. Presuda nija kona\u010dna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deca su u 2018. godini bila starosna grupa sa najve\u0107im rizikom siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti u gotovo polovini zemalja \u010dlanica Evropske Unije. Procenat se kre\u0107e od 13,1% u Sloveniji i 13,2% u \u010ce\u0161koj do 38,1% u Rumuniji i 33,7% u Bugarskoj — podaci su koje je u \u010detvrtak objacio Evropski statisti\u010dki ured (Eurostat). 23,4% dece je u Evropskoj Uniji bilo u riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, u pore\u0111enju sa 22,1% odraslih (18-64) i 18,4% starijih osoba (preko 65 godina). Najve\u0107e razlike zabele\u017eene su u Francuskoj, Rumuniji i Slova\u010dkoj, gde je stopa bila ve\u0107a za vi\u0161e od pet procentnih poena kod dece u odnosu na celokupno stanovni\u0161tvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160est zemalja \u010dlanica Evropske Unije, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, potpisalo je u Zagrebu sporazum o uzajamnoj pomo\u0107i u sajber bezbednosti, na marginama neformalnog sastanka ministara odbrane. Projekat, kojim koordinira Litvanija, ima za cilj stavaranje multinacionalnih mre\u017ea za reakciju i stvaranje ekipa stru\u010dnjaka iz dr\u0107ava zajednice s ciljem sajber odbrane. Postale potpisnice su Hrvatska, Poljska, Estonija i Holandija. U 2017. godini, 25 dr\u017eava \u010dlanica Evropske Unije pridru\u017eilo se Stalnoj Strukturiranoj Saradnji (PESCO), inicijativa koja omogu\u0107ava dr\u017eavama da bli\u017ee sara\u0111uju na ja\u010danju vojnih kapaciteta, postavljaju\u0107i temelje takozvanoj Evropskoj odbrambenoj uniji\u201c. Ovo se ti\u010de konkretnih projekata, uklju\u010duju\u0107i stvaranje medicinske jedinice, logisti\u010dkog centra i razvoj zajedni\u010dkih standarda za vojnu radio komunikaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Turska \u0107e otvoriti svoju granicu sa Sirijom za izbeglice koje kre\u0107u u Evropu, ako se ne zaustavi trenutno nasilje, upozorio je u \u010detvrtak turski ministar unutra\u0161njih poslova. On je dodao da je tri i po miliona ljudi u sirijskoj regiji Idlibe i na granici sa Turskom sada u te\u0161koj situaciji i dodao je da je u \u010detvrtak raspore\u0111eno 1 000 policajaca na granici sa Gr\u010dkom, kako bi se zaustavio povratak migranata na tursku teritoriju. Nakon pro\u0161lonedeljne odluke Ankare da dozvoli izbeglicama da krenu u pravcu Evrope, Gr\u010dka je preduzela hitne mere, poja\u010dav\u0161i svoje snage du\u017e granice i suspenduju\u0107i postupak davanja azila. Prema vladi iz Atine, u poslednjih pet dana spre\u010deno je 35.000 poku\u0161aja ilegalnog prelaska u Gr\u010dku. S druge strane, bugarski ministar odbrane najavio je da je vojska spremna da po\u0161alje trupe na granicu sa Turskom u slu\u010daju talasa migranata. On je dodao da je mogu\u0107e da \u0107e se upotrebiti fizi\u010dka sila, uklju\u010duju\u0107i vodene topove, suzavac i parali\u0161u\u0107e bombe, poput onih koje koristi Gr\u010dka. Me\u0111utim, trenutno nema napetosti, a Turska ne dozboljava migrantima da pre\u0111u u Bugarsku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tri od \u0161est osoba kojima je u Rumuniji dijagnostikovan koronavirus progla\u0161eni su izle\u010denim, saop\u0161tile su vlasti. Jedna osoba je otpu\u0161tena, a dve ostaju u bolnici pod medecinskim nadzorom do otpu\u0161tanja. Preostala tri slu\u010daja se nalaze u medicinskim centrima specijalizovanim za le\u010denje zaraznih bolesti u Temi\u0161varu (zapad), Klu\u017eu (severozapad) i Ja\u0161iju (istok), a njihovo stanje je […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567647","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n