Predsednik Rumunije Klaus Johanis predvodio je u sredu, u Bukure\u0161tu, sastanak procene na kojem su predstavljene mere bezbednosti i javnog reda u kontekstu epidemije COVID-19. U\u010destvovali su premijer Ludovik Orban, ministar unutra\u0161njih poslova, Mar\u010del Vela, ministar odbrane Nikolae \u010cuka i dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, \u0161ef policije Bogdan Despesku. \u0160ef dr\u017eave je istakao da je apsolutno neophodno da se svi pridr\u017eavaju zakona, uredaba i naredbi na snazi, a oni koji to ne urade bic\u0301e nov\u010dano ka\u017enjeni. Od po\u010detka vanrednog stanja izvr\u0161eno je 870 hiljada kontrolnih akcija i izre\u010deno preko 78.000 nov\u010danih kazni, rekao je Klaus Johanis. Od \u010detvrtka stupa na snagu hitna uredba vlade kojom se povec\u0301avaju kazne za one koji se ne pridr\u017eavaju posebnih mera preduzetih u ovom periodu. Prema podacima vlasti, u zemlji je bilo 2460 slu\u010dajeva zaraze novim koronavirusom i 86 smrtnih slu\u010dajeva. 252 osobe su izle\u010dene. Tu\u017eioci su pokrenuli krivi\u010dni dosije, nakon \u0161to je u bolnici u Su\u010deavi (severoistok), gradu u karantinu, prijavljeno nekoliko nepravilnosti gde je veliki broj medicinskog osoblja i pacijenata progla\u0161en pozitivnim. Kako javlja Strate\u0161ka komunikaciona grupa jo\u0161 pet Rumuna zara\u017eenih novim koronavirusom umrli su u inostranstvu – dva u Velikoj Britaniji i tri u \u0160paniji. Prema Strate\u0161koj komunikacionoj grupi do danas je potvr\u0111eno da je 196 dr\u017eavljana Rumunije zara\u017eeno COVID-19: 105 u \u0160paniji, 57 u Italiji, 14 u Francuskoj, 7 u Nema\u010dkoj, 4 u Velikoj Britaniji, 2 u Namibiji, 2 u Indoneziji i jedan u Tunisu, Irskoj, Luksemburgu, Belgiji i SAD. Od po\u010detka epidemije do danas, umrla su 24 dr\u017eavljana Rumunije u inostranstvu, 9 u Italiji, 6 u Francuskoj, 4 u Velikoj Britaniji, 4 u \u0160paniji i jedan u Nema\u010dkoj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji kompanije, fizi\u010dka lica, kao i druge kategorije, mogu da podnesu od danas dokumenta za prinudni godi\u0161nji odmor u kontekstu pandemije koronavirusa. Ministarka rada Violeta Aleksandru iznela je niz poja\u0161njenja u vezi sa uredbama koje se odnose na ovu oblast. Vrednost koju pokriva dr\u017eava je 75% prose\u010dne bruto zarade, odnosno ne vi\u0161e od 2300 leja (oko 475 evra). Iznos se odobrava samo za vreme trajanja vanrednog stanja. I sportisti \u0107e se voditi da su na prinudni godi\u0161nji odmor. Sva dokumenta su dostavljena putem interneta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pandemija izazvana novim koronavirusom usmrtila je preko 30 hiljada osoba u Evropi, od \u010dega vi\u0161e od dve trec\u0301ine u Italiji i \u0160paniji – ukazuje se u izve\u0161taju agencije Frans Pres, koji je sa\u010dinjen osnovu na zvani\u010dnih nacionalnih informacija. Na trec\u0301em mestu, po broju umrlih osoba, nalazi se Francuska. Prema istoj agenciji, Evropa je kontinent koji je najvi\u0161e pogo\u0111en pandemijom Covid-19. Evropska komisija predlo\u017eila je dodelu novih sredstava – 75 miliona evra – za podr\u0161ku operacijama repatrijacije evropskih gra\u0111ana i za dopunu bud\u017eeta za rezerve medicinske opreme. U tom smislu ima se u vidu rebalans bud\u017eeta. Od izbijanja epidemije, vi\u0161e od 2.300 osoba iz Kine, Japana, Sjedinjenih Dr\u017eava, Maroka, Tunisa, D\u017eord\u017eije Filipina i Zelenortskih Ostrva vrac\u0301eno je u Evropu. U narednim danima planirano je vi\u0161e od 80 povratnih letova. U Italiji I Nema\u010dkoj produ\u017eene su restriktivne mere, tako da c\u0301e gra\u0111ani morati da ostanu u kuc\u0301ama, \u010dak i za Uskrs, kako bi ograni\u010dili \u0161irenje virusa. Njujor\u0161ka berza otvorena je u sredu u naglom padu, nakon \u0161to je Bela kuc\u0301a upozorila da c\u0301e se SAD suo\u010diti sa dve veoma bolne\u201c nedelje zbog velikog broja smrtnih slu\u010dajeva od koronavirusa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvovac\u0301e u \u010detvrtak na sastanku ministara spoljnih poslova iz dr\u017eava \u010dlanica NATO-a, koji c\u0301e se odr\u017eati putem video konferencije. Bic\u0301e analizirani na\u010dini upravljanja efektima pandemije COVID-19 i njen uticaj na aktivnosti Saveza. Dnevni red sastanka tako\u0111e uklju\u010duje rasprave o pretnjama iz ju\u017enog susedstva, procesu strate\u0161kog razmi\u0161ljanja o ja\u010danju NATO-ove politi\u010dke dimenzije, kao i o bezbednosnim de\u0161avanjima u evroatlantskom prostoru. Sastanak c\u0301e imati poseban politi\u010dki zna\u010daj i iz perspektive da c\u0301e biti prvi sastanak na kojem c\u0301e Republika Severna Makedonija formalno u\u010destvovati kao saveznik, broj \u010dlanica je sada pove\u010dan na 30. NATO mora izbegavati ovu zdravstvenu krizu izazvanu COVID-om -19 da stavi u opasnost bezbednost saveznika jer pretnje „nisu nestale jednim \u010dudom“, upozorio je u sredu Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis predvodio je u sredu, u Bukure\u0161tu, sastanak procene na kojem su predstavljene mere bezbednosti i javnog reda u kontekstu epidemije COVID-19.<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567674","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n