Javne politike u oblasti nacionalne bezbednosti bi\u0107e izradjene i primenjene imaju\u0107i u centru pa\u017enje gradjanina, jer svaki rumun treba da oseti da \u017eivi u sigurnosnoj sredini i da bude uveren da institucije ga odbrane i \u0161tite- izjavio je predsednik Klaus Johanis. On je predsedavao sednicom Vrhovnog saveta za odbranu zemlje, koji je odobrio novu Nacionalnu odbrambenu strategiju Rumunije za period 2020.-2024. godina. Dokument je izradjen u kontekstu pandemije koja je ugrozila sve zemlje sveta i izazvala duboku ekonomsku krizu, naglasio je \u0161ef rumunske dr\u017eave. Sem odbrane, Strategija se odnosi i na druge dimenzije poput spoljne politike, javnog reda, obrazovanja, zdravstva, privrede, \u017eivotne sredine, energetske i kibernetske bezbednosti. Potvrdjeno je ponovo da su Strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i \u010dlanstvo u NATO-u i Evropskoj uniji stubovi spoljne i bezbednosne politike zemlje. Vrhovni savet odbrane odlu\u010dio je, takodje, da \u0107e 1.940 rumunskih vojnika i civila u\u010destvovati u misijama i operacijama van nacionalne teritorije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema najnovijem bilansu, broj lica zara\u017eenih korona virusom u Rumuniji je od otprilike 18.600, od kojih je vi\u0161e od 12.000 izle\u010deno, a preko 1.220 umrlo, saop\u0161tila je danas Grupa za strate\u0161ku komunikaciju. Vi\u0161e od 90 odsto preminulih osoba imalo je najmanje jednu hroni\u010dnu bolest, isti\u010de se u izve\u0161taju Nacionalnog Instituta za javno zdravlje. U inostranstvu, vi\u0161e od 3.000 rumuna je zara\u017eeno SARS-om CoV-2, ve\u0107ina njih u Italiji, \u0160paniji, Nema\u010dkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj, a preko 100 na\u0161ih sugradjana je preminulo van granica zemlje. Sa druge strane, vi\u0161e od 30 rumunskih bolnica \u0107e u\u010destvovati u studiji o le\u010denju obolelih od korona virusa sa plazmom osoba koje su se izle\u010dile od ove bolesti. Plazmom mogu biti tretirani, u doti\u010dnim uslovima, pacijenti u kriti\u010dnom stanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu usvojio je danas zahtev za utvrdjivanje odgovornosti ministarke obrazovanja Monike Anisije, sa 172 glasa \u201cza\u201d, 90 \u201cprotiv\u201d i 47 uzdr\u017eanih. Zahtev su uputile opozicione formacije Socijaldemokratska partija (PSD) i Pro Rumunija, koje tvrde da u rumunskom obrazovnom sistemu nije nikada postojalo onakvo stanje haosa, koje su izazvale nekompetentnost i ravnodu\u0161nost. Pomenute dve stranke su zahtevale ostavku ministarke obrazovanja, o kojoj su rekli da nema ni viziju, niti strategiju. Repliciraju\u0107i, Monika Anisije je rekla da je rumunska \u0161kola ispod nivoa izazova sa kojima su suo\u010dene sada\u0161nje generacije u\u010denika, jer obrazovanjem dominiraju konzervativne formule i sistem koji ne stavlja akcenat na ve\u0161tine ucenika. Ona je prethodne socijaldemokratske ministre obrazovanja optu\u017eila da nisu pripremali onlajn sistem obrazovanja. Usvajanje zahteva za utvrdjivanje odgovornosti jednog ministra ne pretpostavlja ostavku doti\u010dnog zvani\u010dnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija \u017eeli da zemlje \u010dlanice Evropske unije podr\u017eavaju paket inicijativa za ekonomski oporavak, u ukupnom iznosu od 2.400 milijardi evra, saop\u0161tila je danas predsednica komisije Ursula fon der Lejen. Ona je istakla da predlog predstavlja hitnu i vanrednu potrebu za hitnu i vanrednu krizu\u201c. Paket sadr\u017ei tri velika poglavlja za dodeljivanje finansijskih sredstava, u obliku pozajmica, ali i nepovratne pomo\u0107i. Evropska Komisija je za Rumuniju predvidela fondove u iznosu od 33 milijarde evra, dok za zemlje najpogodjenije pandemijom pripremila paket Evropska unija za budu\u0107e generacije\u201c, u visini od 750 milijardi evra, koji je predstavljan danas u Evropskom Parlamentu. Plan nailazi, medjutim, na protivljenje nekih zemalja \u010dlanica, poput Holandije, Danske, Austrije i \u0160vedske, koje bi \u017eelele da podr\u017ee privredu Unije samo pozajmicama, a ne i subvencijama. Projekt Evropske komisije \u0107e biti na dnevnom redu narednog evropskog samita, koji \u0107e se odr\u017eati 18. i 19. juna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj lica zara\u017eenih korona virusom u svetu je od otprilike 5,7 miliona, a broj smrtnih slu\u010dajeva prema\u0161io je 352.000, dok je vi\u0161e od 2,4 miliona lica izle\u010deno. SAD ostaje zemlja najpogodjenija korona virusom, sa vi\u0161e od 100.000 umrlih, dok druga najpogodjenija zemlja je Brazil, sa 1.000 smtnih slu\u010dajeva za samo 24 \u010dasa. U Evropi, Velika Britanija ima vi\u0161e od 37.000 umrlih od korone, a Italija 33.000. Danas u \u0160paniji po\u010dinje desetodnevni period nacionalne \u017ealosti u znak se\u0107anja na otprilike 27.000 \u017ertava COVID-a 19. Sa druge strane, mere za ubla\u017eavanje restrikcija, u doti\u010dnim uslovima, preduzete su u sve vi\u0161e zemalja. Medjutim, relaksacija izaziva zabrinutost zbog rizika drugog talasa oboljenja, u Italiji, na primer, gde su ponovo uvedene neke restrikcije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svaki rumun treba da oseti da \u017eivi u sigurnosnoj sredini i da bude uveren da institucije ga odbrane i \u0161tite- izjavio je predsednik Klaus Johanis.<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567730","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n