Rumunija je u \u010detvrtak zabele\u017eila najvec\u0301i broj infekcija novim koronavirusom od po\u010detka epidemije, 614, a ukupan broj dostigao je gotovo 30.800. broj pacijenata primljenih na intenzivnu negu povec\u0301an je na 240 i blizu je maksimuma koji je zabele\u017een tokom vanrednog stanja. S obzirom na ovu situaciju, poruke stanovni\u0161tvu su se umno\u017eile, kako od vlasti tako i od stru\u010dnjaka, prema kojima je povec\u0301anje broja novih slu\u010dajeva posledica nepo\u0161tovanja normi prevencije. Predsednik Klaus Johanis pozvao je na saradnju svih osnovnih institucija dr\u017eave, u kontekstu negativnog razvoja epidemije. \u0160ef dr\u017eave naglasio je da nije vreme za politi\u010dke sporove i ponos, pozvao je na jedinstvo i kazaao je da parlament treba da pod hitno usvoji zakonski okvir koji reguli\u0161e karantin i izolaciju. Klaus Johanis je tako\u0111e rekao da je poslao Parlamentu informacije u vezi sa akcijama i inicijativama koje je imao tokom vanrednog stanja uspostavljenog u Rumuniji kao rezultat pandemije COVID-19, tokom dva meseca, po\u010dev od sredine marta. Od sredine maja, u Rumuniji, se pre\u0161lo sa vanrednog stanja na stanje pripravnosti. Van granica zemlje potvr\u0111eno je da je preko 5.100 Rumuna zara\u017eeno novim koronavirusom, a 122 ih je umrlo. U \u010detvrtak je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo da je Ambasada Rumunije u Parizu obave\u0161tena o pozitivnom testiranju na infekciju COVID-19 osam dr\u017eavljana Rumunije, koji rade na farmi u regionu Akvitanije, a koji su u Francuskoj od po\u010detka pro\u0161log meseca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske vlasti smatraju diskriminatornim za rumunske prevoznike niz odredaba revidiranih normi iz Paketa mobilnosti 1 – koji je u sredu usvojio Evropski parlament, nakon pregovora sa drugim evropskim institucijama — prigovaraju\u0107i na uslove diskriminacije i nelojalnu konkurenciju. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo saobrac\u0301aja u Bukure\u0161tu ka\u017eu da su tokom pregovora na evropskom nivou vi\u0161e puta nagove\u0161tavali da neke odredbe imaju negativne implikacije i da c\u0301e uticati na funkcionisanje unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta, aktivnosti drumskog saobrac\u0301aja u Uniji, ali i na ciljeve borbe protiv klimatskih promena. Jedna od tih odredbi je da se kamioni vrac\u0301aju u zemlju porekla svakih osam nedelja, \u010dak i ako su prazni. Rumunija ali i druge zemlje Isto\u010dne Evrope istakle su da revidirana pravila diskrimini\u0161u kompanije u ovim zemljama u pore\u0111enju sa onima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Evropska komesarka za saobrac\u0301aj, rumunka Adina Valean, izjavila je da rumunske vlasti imaju pravo da se obrate Evropskom sudu pravde u vezi sa odredbama koje \u0161tete ciljevima Ekolo\u0161kog pakta i konkurenciji na jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu. Predlo\u017eena od strane Evropske komisije u maju 2017., ova reforma je izazvala spor izme\u0111u zapadnih zemalja, na \u010delu sa Francuskom i Nema\u010dkom, i onih u isto\u010dnoj Evropi, naro\u010dito Rumunije, Bugarske, Ma\u0111arske i Poljske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu razmatrao je danas Nacrt zakona o karantinu i izolaciji koji je pokrenula Vlada u Bukure\u0161tu. Vlada je usvojila zakon u ponedeljak, nakon \u0161to je Ustavni sud proglasio neustavnim tekstove zakona o karantinu i obaveznoj hospitalizaciji, uz obrazlo\u017eenje da im nedostaju jasnoc\u0301a i predvidljivost, neizvesni su i te\u0161ko predvidljivi i ne daju garancije za po\u0161tovanje osnovnih prava i sloboda. Tako\u0111e, prema Ustavnom sudu Rumunije, uspostavljanje karantina u Rumuniji na osnovu Hitne vladine odluke predstavlja stvarno li\u0161avanje slobode i ograni\u010denje osnovnih prava. Socijaldemokratska partija (PSD u opoziciji) najavila je da c\u0301e znatno izmeniti predlog zakona jer kr\u0161i prava i slobode gra\u0111ana. Sa druge strane, vlada optu\u017euje Socijaldemokratsku partiju (PSD) za nedostatak odgovornosti jer kasni sa izglasavanjem projekta u parlamentu, \u0161to — kako tvrdi vlada – povec\u0301ava efikasnost mera za borbu protiv pandemije, po\u0161tujuc\u0301i odluku Ustavnog suda. Kona\u010dno izglasavanje predvi\u0111eno je za slede\u0107u nedelju u Senatu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dka kancelarka Angela Merkel predstavila je Evropskom parlamentu program nema\u010dkog predsedavanja Savetom Evropske unije, na \u010dijem \u0107e \u010delu Berlin biti narednih \u0161est meseci. Nema\u010dka kancelarka je pozvala na solidarnost i jedinstvo izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica kako bi one bile ja\u010de kada iza\u0111u iz krize koronavirusa. Merkel je ovu zdravstvenu krizu nazvala najvec\u0301im izazovom za Evropsku uniju i objasnila da buduc\u0301i vi\u0161egodi\u0161nji bud\u017eet, ali i fond za oporavak nakon COVID-19 mora da pomogne, ne samo na kratki rok, vec\u0301 i da dovede do reforme Unije na dugoro\u010dni rok. Sa svoje strane, predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen upozorila je politi\u010dare i institucije da ne zanemaruju vi\u0161egodi\u0161nji bud\u017eet u korist instrumenta ekonomskog oporavka, nazvanog „Evropska unija – sledec\u0301a generacija“. Dr\u017eave \u010dlanice moraju prevazic\u0301i razlike u vi\u0161e pitanja, poput iznosa dodeljenih planu oporavka, njegovog trajanja, odnosa kredita i grantova ili kriterijuma za podelu izme\u0111u dr\u017eava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na\u010delnik General\u0161taba vojske Rumunije, general-potpukovnik Daniel Petresku, tako\u0111e u\u010destvovao je i u \u010detvrtak na sastanku Vojnog komiteta Evropske unije u Briselu. Prema Ministarstvu nacionalne odbrane, na dnevnom redu su teme koje se izme\u0111u ostalog odnose na saradnju EU i NATO-a, procene bezbednosnih pretnji zajednici, perspektive vojnih misija za obuku u Centralnoafri\u010dkoj Republici, Maliju i Somaliji. Tako\u0111e, razmatraju se bezbednosni aspekti migracionih tokova ili pouke utvr\u0111ene tokom pandemije COVID-19 o komandnim i kontrolnim strukturama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je u \u010detvrtak zabele\u017eila najvec\u0301i broj infekcija novim koronavirusom od po\u010detka epidemije, 614, a ukupan broj dostigao je gotovo 30.800.<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567773","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n