Svetska ekonomija po\u010dinje da se oporavi nakon nevi\u0111enog pada ove godine do kojeg je do\u0161lo zbog pandemije koronavirusa, ali drugi veliki talas infekcija mogao bi izazvati nove poremec\u0301aje, upozorio je u \u010detvrtak generalni direktor Me\u0111unarodnog monetarnog fonda. Kristalina Georgieva rekla je da je fiskalni uticaj mera za kontrolu pandemije i ograni\u010davanje njenih ekonomskih posledica povec\u0301ao nivo zadu\u017eenosti, ali da je prerano zapo\u010deti povla\u010denje sigurnosnih mre\u017ea koje su i dalje potrebne. Fiskalne mere od 11.ooo milijarde dolara koje su preduzele G20 i druge zemlje, kao i zna\u010dajna ubrizgavanja likvidnosti centralnih banaka stabilizovale su svetsku ekonomiju, ali opasnost i dalje postoji, upozorio je direktor MMF-a. Pro\u0161log meseca MMF je revidirao svoje procene za razvoj svetske ekonomije u 2020. godini, predvi\u0111ajuc\u0301i smanjenje od 4,9% i oporavak ispod o\u010dekivanja u 2021. godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je broj zara\u017eenih novim koronavirusom prema\u0161io 35.000, pokazuju poslednji podaci koje je objavila Strate\u0161ka komunikaciona grupa danas. Registrovano je novih slu\u010dajeva 777. Od potvr\u0111enih pozitivnih slu\u010dajeva 22.000 progla\u0161eno je izle\u010denima i otpu\u0161teni su iz bolnice. Izgubilo je \u017eivot novih 19 osoba zara\u017eenih COVID-19, a ukupan broj umrlih stigao je na 1971. U inostranstvu je zara\u017eeno 5.146, a 122 je umrlo od COVID-19. U sredu je vlada u Bukure\u0161tu usvojila odluku o produ\u017eivanju mere pripravnosti na 30 dana, zbog porasta broja slu\u010dajeva zara\u017eenih novim koronavirusom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Klaus Johanis u\u010destvovac\u0301e u petak i subotu, u Briselu, na posebnom sastanku Evropskog saveta. Sastanak c\u0301e biti posvec\u0301en pregovorima o vi\u0161egodi\u0161njem bud\u017eetu Evropske unije za period 2021. – 2027. i Evropskom planu ekonomskog oporavka. Prema Predsedni\u010dkoj administraciji, Klaus Johanis c\u0301e u pregovorima za buduc\u0301i bud\u017eet EU podr\u017eati dodeljivanje vec\u0301ih iznosa za kohezijsku politiku i zajedni\u010dku poljoprivrednu politiku, kao i dodatne iznose za ruralni razvoj. U \u010detvrtak je predsednica Evropske centralne banke Kristine Lagarde pozvala evropske lidere da se brzo dogovore o ambicioznom planu oporavka, dodajuc\u0301i da bi trebalo da sadr\u017ei vi\u0161e grantova nego zajmova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija c\u0301e podr\u017eati ekonomski oporavak u svim dr\u017eavama \u010dlanicama ubrizgavanjem gotovo 2,2 milijarde evra u 140 klju\u010dnih saobra\u0107ajnih projekata. Oni c\u0301e pomoc\u0301i u izgradnji nedostajuc\u0301ih veza \u0161irom kontinenta, podr\u017eati odr\u017eivi transport i stvoriti radna mesta, navodi se u saop\u0161tenju komunitarne vlade. U slu\u010daju Rumunije, iznos je oko 118 miliona evra, a me\u0111u deset odabranih projekata je modernizacija \u017eelezni\u010dke pruge Bukure\u0161t – Me\u0111unarodni aerodrom Henri Koanda\u201c, na kojoj su radovi u toku. Finansira\u0107e se i studije izvodljivosti za jo\u0161 tri projekta: modernizacija \u017eelezni\u010dkih pruga Apahida – Su\u010dava (sever), Bukure\u0161t – Kraiova (jug) i Ko\u0161lariu – Klu\u017e-Napoka. Ugovori o grantu sa korisnicima projekta bic\u0301e potpisani najkasnije do januara 2021. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u010dev od danas Austrija zabranjuje direktne letove iz Rumunije i devet drugih zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i Bugarsku, Moldaviju, sve zemlje Zapadnog Balkana i Egipat. Do zabrane je do\u0161lo usled naredbe austrijskog ministra zdravstva, kojom se a\u017eurira lista zemalja koje se smatraju rizi\u010dnim od SARS-CoV-2. Shodno tome, TAROM sa svoje strane obustavlja operaciju letova za Austriju i iz nje, izme\u0111u 16 i 31 jula. Izuzetci od ograni\u010denja leta koje je Austrija uvela isklju\u010duju letove za koje se smatra da su u interesu te zemlje, kao i one namenjene prevozu robe ili bolesnih, vrac\u0301enih gra\u0111ana, negovatelja ili sezonskih poljoprivrednih radnika. Jo\u0161 20 evropskih zemalja, vec\u0301ina njih iz EU, namec\u0301e ograni\u010denja za gra\u0111ane koji dolaze iz Rumunije. Gr\u010dka tra\u017ei negativan test za novi koronavirus na ulazu u zemlju. Ma\u0111arska je od srede uvrstila Rumuniju na \u017eutu listu, pa su gra\u0111ani Rumunije obavezno testirani na grani\u010dnom prelazu za infekciju COVID-19. Ulazak u Bosnu i Hercegovinu dozvoljen je gra\u0111anima dr\u017eava \u010dlanica EU, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumune, samo uz prikazivanje negativnog COVID-19 testa koji je ra\u0111en u poslednjih 48 sati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj potvr\u0111enih slu\u010dajeva koronavirusa u svetu prema\u0161io je 13,4 miliona, a broj prijavljenih slu\u010dajeva dostigao je oko 580 000. Zemlje sa najvec\u0301im brojem smrtnih slu\u010dajeva su Brazil, Meksiko i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave prijavile su novu dnevnu evidenciju sa 67.000 novih slu\u010dajeva koronavirusa, uglavnom na jugu. Najja\u010da zemlja suo\u010dava se ve\u0107 du\u017ee vreme svaka 24 sata sa najmanje 55.000 inficiranih osoba. Zemlje poput Indije, \u0160panije, Portugala i Venecuele ponovo uvode regionalna ograni\u010denja nakon oporavka od epidemije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svetska ekonomija po\u010dinje da se oporavi nakon nevi\u0111enog pada ove godine do kojeg je do\u0161lo zbog pandemije koronavirusa, ali drugi veliki talas infekcija mogao bi izazvati nove poremec\u0301aje, upozorio je u \u010detvrtak generalni direktor Me\u0111unarodnog monetarnog f<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":466487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-567780","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n